Kakav je vas stav o hendikepiranima? Da li ih zaista dozivljavate kao ljude ravne sebi, samo sto ne mogu sve sto i vi? Ja sam za to da se omoguci druzenje hendikepiranih, jer su oni ipak odbaceni od zdravih, koliko god humanih parola izbacili. To nije geto jer je najstrasniji geto samoca, koju hendikepirani trpe u forsiranju njihovog zivota sa zdravima. Za tolike budalastine se obezbedjuju prostorije, a za ovo ne. Prica da takvi trebaju da normalno zive druzeci se sa zdravima, a svi znamo kako to zaista izgleda u realnosti, sami hendikepirani se plase da se druze, zato sto ce lekari i socijalni radnici to oceniti kao nazadovanje, pa ce im jos koknuti pojacane lekove itd.

Sta vi mislite o klubovima za hendikepirane, podrzavate ili ne??

Znam dve osobe koje pate od teskog hendikepa.. jedan je jedan od mojih najblizih prijatelja koji je oboleo od decije paralize, otezano hoda, a drugi je decko koji je studirao sa mnom.. ratni vojni invaliditet... teske povrede glave, ruke, nogu, i ostatka tela... stvarno.. jedva je preziveo...
Pa, ipak.. to su dve najpozitivnije koje ja znam.. nikad namrgodjeni, nikad ljuti, uvek nasmejani... znaci.. naj.. naj.. naj..
Takodje.. od njih sam naucila jednu stvar... a, to je da ne osecam sazaljenje.. oni su ljudi kao i ja, samo sto im je prilikom obavljanja nekih dnevnih poslova potrebna manja ili veca pomoc...
Sto se tice druzenja hendikepiranih... hm.. ne slazem se.. sorry.. mislim da je to jos jedno guranje problema pod tepih...
Ti ljudi se usmeravaju samo jedni na druge i opet se zatvaraju u geto... to nije resenje... secam se prica mog druga koji je citavo detinjstvo proveo u bolnici... njega je najvise razarao upravo dodir sa ogorcenim ljudima... mislim da se on danas bas i ne druzi sa hendikepiranim ljudima...
Resenje je sa druge strane, omoguciti ljudima sa hendikepom da koriste sve javne prostorije kao i oni relativno zdravi ljudi, znaci: rampe, liftovi, kombiji za prevoz, posebna obelezja za slepe i sl, a s druge strane edukovati ove druge... relativno zdrave ljude da hendikep nije zarazna bolest, te da fizicki hendikep ne znaci i mentalnu retardaciju, sta vise...
Sto se, pak, tice osnivanja udruzenja za samopomoc i za borbu za ostvarenje prava, to u potpunosti podrzavam... 

Doduse... ja sam se susretala sa ljudima koji su se izborili sa svojim demonima, i to je glediste koje mogu da branim... Kako je onima koji ne mogu da savladaju svoje probleme.. stvarno ne znam...

@Anea
Upravo kroz tvoj odgovor provejava opstevazeci stav o punom uklapanju hendikepiranih medju zdrave, kako oni eto samo treba da prevladaju svoje komplekse i traume pa su prihvaceni samo tako. Ja sam jedno krace vreme isao na organizovanu grupu, ali se podrazumevalo da ne treba da imamo kontakte van termina grupe, vec se "osposobljavamo za zivot sa zdravima" i to se forsira za sve vidove hendikepiranih. Zasto ne omoguciti ljudima u slicnih problemima da se druze, valjda ce naici na bolje razimevanje i vecu paznju kod sebi slicnima. Na Zapadu su takve ustanove odavno osnovali i imaju jako dobre rezultate, dok je kod nas jos uvek vazeca sovjetska doktrina "prekaljenog coveka od zeljeza" posto je medicina i sociologija kod nas "made in SSSR" Za drustvo je to jeftinije a i sva odgovornost pada na hendikepiranog "koji nije prevazisao komplekse" pa se time realni status hendikepiranog samo pogorsava. Ja nemam problema sa kretanjem, ali mi to malo znaci zato sto sam opet sam.

Ma, nemam ja nista protiv, ali zasto im ne omoguciti da zive i punim plucima... da koriste sve ono sto im treba...
Ne pada odgovornost samo na hendikepiranog, vec i na njegovu porodicu... mislim... covek.. bio zdrav ili ne, prvo treba da potrazi pomoc u samom sebi, svojoj okolini, pa tek dalje... znas... onu floskulu.. timski rad..
E, sad... svaka porodica i svaki covek su posebni sami po sebi.. ja sam rekla kakva ja iskustva imam.. ogradjujem se u drugacijim slucajevima...
Takodje, koliko se ja secam pri nekim opstinama postoje klubovi za npr. decu zaostalu u razvoju i njihove roditelje.. takavi je slucaj sa Starim Gradom... nije da nema takvih klubova..

Treba ih tretirati kao sebi jednake ... cak iako osecate sazaljenje ne bi voleli da to vide na vasem licu ... to ih ubija u pojam ..

Cak i ne trpim takve osobe koje su ogorcene i prave sranja ... svako ima probleme pa bi opet trebao normalno da se ponasa ... ako vas neko od njih zamoli za pomoc to je ok... ili najbolje, pitajte kako mozete da im pomognete na javnom mestu itd. ne treba biti budala i sam gurati njihova kolica ili ne znam ja sta vec....

mislim da najvishe od njih samih zavisi,tj. od hendikepiranih.ako se postave kao jednaki ljudi ce ih tretirati kao jednake.
nema potrebe za izdvajanjem,mislim da bi se time postigao kontraefekat.izdvajanjem iz drushtva se samo produbljuju predrasude i jednih i drugih. i zdravih i hendikepiranih.
Nacice vecu paznju i razumevanje,ali cenim da to nije ono shto im je najpotrebnije.bolje je da se osete ravnopravnim chlanom drushtva kao shto i jesu.
pa zamisli da  svaka grupa ljudi koja se na neki nachin oseti hendikepirana u odnosu na druge osniva svoje zatvoreno drushtvo...drushtvo ruznih,drushtvo klempavih,debelih,mrshavih....svi mi imamo razlichite i fizichke i mentalne sposobnosti ne treba se deliti tako po klasama sposobnih i nesposobnih kolika god da je razlika.
Zamisli recimo da se S.Hoking umesto da zavrshava redovan fakultet i da se bavi nauchnim radom i pojavljuje na tv-u...zatvorio u neki klub ljudi sa decjom paralizom ili od chega on vec boluje?kakav bi to gubitak bio i za njrega i za chovechanstvo.


I da nakraju odgovorim,smatram ih jednakim sebi.Imao sam prilike da se sretnem sa dosta hendikepiranih,i sam sam bio na shtakama 10 meseci,pa mogu reci da bar delimichno znam kako to izgleda.Svako izdvajanje i je pogreshno po meni.

Тема је одлична, али не свиђа ми се наслов теме.
Није "ХЕНДИКЕПИРАНИ", већ "ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ".

samo jedno pitanje

Ako postawvimo hipoteticku situaciju da te hendikepiran covek napadne u gradu bez razloga i pocne da psuje na tebe .... Jel treba da se ponasamo kao prema sebi ravnom? Doziveo sam takve scene par puta i nikad nisam znao kako da reagujem  (nije se desavalo samo meni vidjao sam da se i drugim ljudima desava)

Kljucni deo za celu temu! 

Ovo ostalo sve moze da varira... i ponasanje hendikepiranih i ovih nehendihepiranih ili da budemo politicki korektni osoba sa invaliditetom i osoba bez invaliditeta... kako vec... to su samo reci i glupo je traziti dlaku u jajetu zaklanjajuci konkretna resenja.

Kao kad izdrkane lezbo kandicke i lihticke traze veca zenska prava preko recnika tako sto ce osobe zenskog pola sa profesijom psihologa nazivati... psihologinice, psiholoskinje, psihologice....   

...i tako ti fazoni. Pustite se reci, dogod se resavaju konkretni problemi i prave krupni koraci.  ^{(i sad ce opet neko da se "uvredi" na ovo zadnje u recenici i nece imati pojma sta sam hteo da kazem celim postom  )}