Pa ako je totalni kreten i traži đavola... reaguj kako je zaslužio...  

Sa druge strane, ako se potučeš sa njim, onda će pred policijom da kmeči i da te stavi kao krivca, jer ljudi će pre njemu poverovati iz sažaljenja, pa ćeš dvostruko da nadrljaš.

Ne moraš da se tučeš sa njim, pre mu stavi do znanja da treba da ga bude sramota zato što zloupotrebljava svoj invaliditet.

Pa sam si dao odgovor na pitanje jos bi me posle grizla savest....


Cisto primer igram sa nekom devojkom u Grckoj i neki lik stoji tu a ne moze lepo da hoda ima onu paralizu zaboravih sad tacno kako se zove... i ja nju uhvatio za struk i onako pijan je okrenem ona slucajno njega zakaci.... ja pridjem i kazem izvini brate slucajno sam ! A on na prvu sta se izvinjavas je*em ti mater Samo sam se okrenuo i izasao iz diskoteke 

Ja sam vrlo tolerantan i uvek bi bilo kome pomogao ali kad neko tako koristi to sto ima neki invaliditet onda je to stvarno jadno .... Odmah da kazem da ne mislim da su svi takvi....

ja sam video u autobusu kada je usao stariji slogirani covek i bez ikakvog razloga poceo da udara (onom zdravom) rukom jednu devojku koja je sedela tu do vrata. verovatno zato sto mu odmah nije ustala. kada je ustala videlo se da je trudna 7-8 mesec. on od blama nije ostao u busu.

eh,sad...

ispadose ti hendikepirani prava smetala...

licna kultura je stvar koja ne podlijeze rezonu da li je neko ili nije hendikepiran...

cinjenica je da ne mogu da reagujem,koliko god,mozda,da je i opravdano,na nekulturu nekoga ko je hendikepiran(a svakako ne u mjeri u kojoj bi reagovala nekome ko nije),a razlog je prost.
bilo bi,sa moje tacke gledista,potpuno nefer.
mene bi degradiralo kao ljudsko bice.
sto znaci da se,htijeli ili ne,prema njima postavljamo drugacije.
dakle,ne i ravnopravno sa onima koji to nisu.

na slicnoj temi,a link je postavila nasa draga Bambina,vec sam rekla da se hendikepiranost(kao i usotalom bolest uopste)odrazava na psihu...tacnije,mjenja je i izoblicuje.
drugacije receno,ne moze da vam fizicki nesto fali,a da vas i psihicki,na odredjene nacine,ne obiljezi...

na fakultetu,a vezano za psihologiju,bavili smo se slicnom temom.
predavanja nam je drzao uvazeni strucnjak sa ovih prostora.psihijatar sa dugogodisnjom praksom i pisac silne literature na tu temu.
u jednom razgovoru,van ucionice,dok smo sa njim pokusavali da potvrdimo neke sopstvene istine(a lisene pecata iskustva i debelo prozete empatijom koju u praksi niko od nas nije i potrvdio)sjecam se koliko nas je sokirao jednim svojim stavom i nagnao na razmisljanje.

rekao nam je,izmedju ostalih stvari,da se cuvamo ljudi koji su na bilo koji nacin "obiljezeni"
nase skromno znanje o stanjima u kojima su,psihicke razine i amplitude koje stvara bolest ili neki fizicki nedostatak i gola empatija...nisu i dovoljne da bi im se,cesto,priblizilo i pomoglo.
to "cuvajte se" je nama i zaparalo usi i djelovalo je...malo je reci surovo i odbacivacki.
tvrdio je da imati tesku bolest ili fizicki nedostatak stvara vrlo specifican odnos i pogled na ljude koji su zdravi,a samim tim imali vise srece od njih.
vecina od njih sama sa tim ne moze da se izbori i cesto ste u njihovim ocima krivi.
a onaj ko je kriv se kaznjava.
prosto.

ono sto je njegovim rijecima davalo tezinu,a samim tim nas i "ukocilo" u reagovanju na prvu loptu,je to sto je on neko ko ima iskustva u radu i zivotu sa njima.

interesantan podatak.
u gradu iz kojeg sam,koji se u zadnjih deset godina silno izgradio,u koga se ulazu silne pare i izgleda,zaista,bar ide u tom pravcu...na jedan predivan i moderan grad koji se sve vise siri i dobija na ljepoti i kvalitetu zivota nemate nista od stvari koje tim ljudima treba da olaksa zivot.
ali,bukvalno nista.
cak ni trotoari,kao sto je slucaj kod vas,prilazi nekim ustanovama i zgradama nisu napravljeni tako da ljudima sa hendikepom mogu da pomognu.
a to je strasno.

ko od "zdravih" ne smatra "hendikepirane" sebi ravnima on je hendikepiran i to u mozak, toliko

imam jednog jako dobrog prijatelja koji je jako dugo u kolicima, ako zelite mogu da ga dovedem na ovu temu da se ukljuci pa da cujemo i njegova razmisljanja i poglede na svet i na ove gore navedene situacije!!

Decenijama se družim sa ženom patuljastog rasta i osim toga što neke stvari ne može da učini izuzetna je osoba. Znam međutim nekoliko ljudi sa daleko manjim hendikepima koji sa kompleksima ne mogu da se izbore nikako. Jedan pije, drugi je užasno pakostan a treća se zatvorila u svoj svet. Zaista zavisi od osobe.

Ko sto rekoh... 

Jos kad Sim kaze, ima posebnu tezinu... 

Goa laskavče 

potpuno mi je jasno zasto spadamo u zemlje gdje je zivot onima koji su hendikepirani isuzetno tezak!

nasa podrska i navodno razumjevanje njih je,cesto,samo mrtvo slovo na papiru uvijeno u politicku korektnost.
poznavanje osobe koja ima neki hendikep ne bi trebalo da nam ucini da olako shvatimo njihov problem.
a to,cesto,jedino i vidim.

olako shvatanje njihovog problema bez zelje da se razumije(ne i opravda)vrlo komplikovan odnos koji ljudi mogu da imaju u odnosu sa nekim ko je hendikepiran.tu jeste srz problema.nase drustvo ne radi nista ili bar ne dovoljno u tom pravcu.
sve ostaje samo na politicki korektnom stavu,ne i akciji.

u prilog ovoj cinjenici su podaci koji govore da je kod nas najmanje zaposlenih iz te grupacije ljudi,da je edukacija o njima na losem nivou,da je premalo organizacija koje im na bilo koji nacin olaksavaju i pomazu.

I posle dve godine... nista se nije promenilo...
Tako da...