Hemfri Dejvi
 
Hemfri Dejvi (17. decembar 1778. - 29. maj 1829. ) , engleski hemičar i fizičar. Bio je predsednik britanske akademije nauka. Zaslužan je za mnoga otkrića u hemiji. Jedan je od vodećih naučnika Prve industrijske revolucije. Izumom Dejvijeve svetljke smanjio je broj nesreća u rudnicima. Uspeva da elektrolizom separira elemente. Dokazao je da je dijamant ugljenik. Stvorio je naprednu teoriju o kiselinama.

Separacija soli

Hemri je uživao u svom statusu, a njegova predavanja su privlačila veliki broj slušalaca. Postao je poznat po svojim eksperimentima sa fiziološkim akcijama izvesnih gasova, uključujući gas za smejanje (azotni oksid). Postao je i zavisan o tom gasu. Kasnije je oštetio oku prilikom eksperimenata sa azotnim trihloridom.

Postao je profesor instituta akademije nauka. Aleksandro Volta je 1800. uveo prvi put električnu bateriju. Dejvi je koristio bateriju za separaciju soli u onome što se danas naziva elektroliza. Sa mnogo baterija u seriji, mogao je da razdvoji elementarni kalijum i natrijum 1807. Već 1808. uspeva da dobije elementarni kalcijum, stroncijum, barij i magnezij. Proučavao je energiju, koja je potrebna da se separiraju te soli, što je sad polje elektrohemije.
 
Ser Hemfri Dejvi

Dokazao da je dijamant ugljenik

Postao je vitez 1812. Oktobra 1813. putuje u Francusku, zajedno sa svojim asistentom Majklom Faradejem. Dobio je medalju od Napoleona Bonapartea za svoj rad na području elektrohemije. U Parizu je zamolio Gej-Lisaka da ispita jednu misterioznu supstancu, koju je izolovao Bernard Kurtoa. Dejvi je pokazao da je to element, a ta supstanca je bio jod. Posle putuje u Italiju. U Firenci je 27. marta 1814. uz pomoć Faradeja i pomoću sunčeve svetlosti zapalio dijamant i time je dokazao da je sastavljen od čistog ugljenika. U Milanu se 17. juna sreće sa Aleksandrom Voltom i nastavlja put prema Đenovi. Posle putuje u Minhen, pa se vraća u Italiju preko Venecije.

Dejvijeva svetiljka

Po povratku u Englesku 1815. stvorio je bezbedonosnu rudarsku svetiljku, nazvanu Dejvijeva svetiljka. Ta svetiljka se počela koristiti u rudnicima i bitno je smanjila broj nesreća u rudnicima. Postoje dokazi da je Džordž Stivenson u isto vreme napravio svetiljku kad i Dejvi.

Kiseline

Pokazao je da se kiseonik ne može dobiti od tvari, koja se tada nazivala oksid solne kiseline, a zapravo se pokazalo da je ta tvar element, kojega je nazvao hlor. Hlor je otkrio Karl Šel 36 godina pre Dejvija, ali nije bio publikovao svoje otkriće. To otkriće je pobilo Lavoazjeovu definiciju kiselina kao jedinjenja kiseonika.

Dejvi je 1815. pretpostavio da su kiseline tvari, koje sadrže zameljivi vodonik, vodonik, koji može biti delomično ili potpuno da se zameni metalom. Kada kiseline reaguju sa metalom stvaraju se soli od tih kiselina. Baze su tvari, koje reaguju sa kiselina formirajući soli i vodu. Te definicije su bile dobro gotovo celi vek. Kasnije su zamenjene novom Braunsted Lovrijevom teorijom kiselina i baza.

Katodna zaštita

Predložio je 1824. stavljanje komada gvožđa na bakrenu kobilicu broda, što je predstavljalo prvi primer katodne zaštite. Time je sprečena korozija bakra, a onemogućeno je i korisno delovanje bakrenih soli na morske organizme, koji su se jače vezali za brod.

Postao je 1818. predsednik britanske akademije nauka. Zdravlje mu je bilo narušeno udisanjem različitih hemikalija. Umro je u Ženevi. Njegov asistent Majkl Faradej je kasnije poboljšao njegov rad, a postao i poznatiji od njega. Sa Faradejem se bio svadio i optužio ga za plagijat, tako da je Faradej obustavio svoja istraživanja elektromagnetizma, sve do Dajvijeve smrti.

Izvor: Wikipedia