JAVNI poziv Haga da Beograd objasni zašto nema hapšenja troje radikala koji se tereta za nepoštovanje suda i podmićivanje svedoka, zvanična Srbija doživljava kao novi politički pritisak iz Tribunala.
Prema našim saznanjima, državni tim je pripremio iscrpnu pravnu argumentaciju kojom će parirati haškom zahtevu da im izruče Petra Jojića, Jovu Ostojića i Vjericu Radetu.
Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i koordinator za saradnju sa Tribunalom, otkriva za "Novosti" da konferencija koja će se održati 10. februara o radikalima nije prva:
- Do sada su održane dve konferencije koje su nosile oznaku poverljivo. To što je Hag odlučio da sada javno pozove Beograd tretiramo kao povećan pritisak na našu zemlju. Učestvovaćemo sa pravnim zastupnikom Sašom Obradovićem i ovoga puta ćemo izneti isključivo pravne aspekte slučaja.
Ljajić nam kaže i da je Srbija poslala redovni mesečni izveštaj Tribunalu još 1. februara, kako je sud to i tražio.
Radikali tvrde da se njihovi članovi neće predati, jer je postupak "izrežiran" i da je o tome obaveštena i Vlada.
- Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa samo izručenje srpskih državljana koji su optuženi za ratne, zločine protiv čovečnosti ili genocid. Ne predviđa izručenje po optužbama za nepoštovanje suda i pravno je nemoguće isporučiti bilo kog državljanina Srbije na osnovu takvog zahteva - navodi lider SRS Vojislav Šešelj.
Председник Механизма за међународне кривичне судове у Хагу, судија Теодор Мерон, наложио је свеобухватну истрагу о смрти генерала Здравка Толимира. Истрагу о генераловој смрти отвориле и власти Холандије. Генерал ВРС Здравко Толимир је ноћас преминуо у ћелији притворске јединице Хашког трибунала. Притворски лекар је одмах позван и холандске власти су покренуле стандардне истраге које су обавезне према холандском националном законодавству, саопштио је Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ).
Уз то, "у складу са својом надлежношћу према Статуту Механизма за међународне кривичне судове и према Правилнику о притвору МКСЈ, судија Теодор Мерон наложио је спровођење целовите истраге коју ће водити судија Механизма Вагн Јоенсен", бивши председник Међународног суда за Руанду, наведено је у саопштењу.
Генерал Толимир је у тренутку смрти био у надлежности Механизма, тела које је правни наследник Трибунала. Толимир је осуђен на доживотну казну затвора због злочина у Сребреници и Жепи 1995. Доживотну казну затвора која му је изречена потврдило је прошле године Жалбено веће МКСЈ. Толимир је у време када је преминуо чекао на пребацивање у државу у којој је требало да издржава казну.
VIDEO: Florens Artman privedena u Hagu, Tribunal je 2011. osudio na sedam dana zatvora!
HAG – Florens Artman, bivša portparolka Karle de Ponte uhapšena je i uvedena u zgradu Međunarodnog suda pravde u Hagu. Ona je došla da prati izricanje presude Radovanu Karadžiću, javlja reporter N1.
Artmanovu optužnica tereti za nepoštovanje suda zbog objave podataka iz tajnih odluka Žalbenog veća Haškog suda u predmetu Slobodan Milošević. Ona je, po optužnici, tajne podatke objavila u svojoj knjizi "Mir i kazna" i u članku "Prikriveni ključni dokazi o genocidu". Pre hapšenja, Majke Srebrenice i udruženja žrtava su napravili obruč oko nje, ali je nakon manjeg naguravanja ipak privedena.
TRIBUNAL 2011. OSUDIO ARTMANOVU NA SEDAM DANA ZATVORA
Bivšu predstavnicu glavne tužiteljke Haškog tribunala Florans Artman, koja je danas privedena u Haškom tribunalu, taj sud osudio je 2011. godine na sedam dana zatvora zbog nepoštovanja suda. U novembru 2011. Tribunal je globu od 7.000 evra, kojom je zbog nepoštovanja suda kaznio Armtanovu, preinačio u zatvorsku kaznu od sedam dana i izdao nalog za njeno hapšenje. Artmanova je, prethodno, ignorisala dve naredbe suda da u određenom roku plati globu.
Nalog za hapšenje Artmanove, žalbeno veće Tribunala uputilo je tada vlastima Francuske, ali su one odbile da ga sprovedu, uz obrazloženje da su obavezne da međunarodnom sudu izruče samo optužene za ratne zločine, ali ne i za nepoštovanje suda.
Tribunal je Artmanovu 2009. proglasio krivom za nepoštovanje suda i osudio na globu od 7.000 evra zato što je objavila dve poverljive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića. Prvostepenu presudu, potvrdilo je 2012. apelaciono veće, odbacujući žalbu Artmanove, koja je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte.
Како ти се звао отац? -Хусеин. Његов отац? -Кемал. Чији је Кемал? -Шефкин. Даље? -Шефик Ибров, Ибро Рушидов, Рушид Екрем, Муслија, Адем и Алија! Даље? -Нема даље! -Нема даље, последњи је Алија! Ко је родио Алију? -Одкуд знам, опет неки Хусеин, Кемал! -Није. -Него ко? -Њега су родили Цвјета и Спасоје Југовић. А ако кренеш назад сретаћеш само оваква имена: Вељко, Милош, Душан, Видак, Војак...
Tema: 
