Pank je napunio 30 godina, ako se za početak tog muzičkog pravca, pokreta, stava i načina života, uzme prvi nastup “Sex pistolsa” u legendarnom londonskom 100 klubu u Oksford ulici 30. marta 1976. godine, koji je po mnogima označio prekretnicu na tadašnjoj muzičkoj sceni i doveo do pank eksplozije čiji su uticaji primetni i danas.

“Sex Pistols” su svirali u 100 klubu nekoliko dana uzastopno, a iako su i pre toga imali nastupe, taj prostor smatra se rodnim mestom pank rok pokreta.

“Pistolsi” su u 100 klubu imali deset koncerata do čuvenog “Pank festivala” 20. i 21. septembra 1976. godine, koji je okupio i The Clash, Subway Sect i Siouxie & the Banshees, sa Sidom Viciousom tada za bubnjevima. To je bio i poslednji put da su “Sex Pistols” uživo nastupili u klubu, jer je druge večeri festivala, 21. septembra, Sid razbio jednu čašu i povredio devojku u masi, što je dovelo do zabrane dovođenja pank bendova u klub.

Ove godine je i britanski javni servis BBC, odnosno BBC 6 muzički program, započeo specijal o 30-godišnjici panka, u okviru kojeg će emitovati niz sadržaja posvećenih pank fenomenu.

Prema sećanju Pauline Murray iz grupe Penetration, koje su preneli britanski mediji, pank je bio svojevrsni “svež zrak” u vremenu koje su obeležavali štrajkovi i višednevna isključenja struje. Scena je bila pretežno “muška”, pa nije bilo mesta za ženstveno ponašanje. “Nismo shvatali da imamo bilo šta da kažemo dok nam se sve to nije otvorilo pred nama”, rekla je ona, dodajući da je pank bacio potpuno novi pogled na ceo svet.

Ed Tiudor-Pole, koji je izvesno vreme svirao sa “Sex Pistols”, u vreme kada je Johnny Rotten napustio bend i kada je u časopisu NME izašao oglas za novog pevača, pank je bio otkrovenje i pobuna protiv “svih dinosaurskih bendova kao što su Judas Priest i Yes”.

Eddie iz Vibratorsa, takođe je ukazao da je raspoloženje u zemlji bilo pobunjeničko i da su svi bili “puni osećanja da se vlada meša u njihove živote”, zbog čega su želeli promene.

Opisujući prvi koncert benda na Pank festivalu u 100 klubu u septembru 1976. godine, on je rekao da je već tada bio svestan da se nešto “novo i uzbudljivo dešava”, ali je, na žalost, Sid počeo da lomi staklo za vreme koncerta Damned i jedna devojka je izgubila oko i dobila deset kopči na glavi.

Originalni pank pokret brzo je lansirao mnoge zvezde, a mnoge su se, takođe munjevito, ugasile u plamenu slave. Značaj panka ogleda se, međutim, u uticaju koji traje do danas kroz razne druge muzičke žanrove, ali i mitologiji i klišeima koji ga prate, uključujući taj da je pank bio manje muzički žanr, a više stanje duha. Ipak, to je sigurno i bio bar jedno vreme, dok nije postao moderan i žrtva same pank mode.

Koreni panka mogu se pronaći znatno dalje od početka 70-ih, kao što je slučaj sa bilo kom subkulturom, ali su put utrli bendovi poput MC5 i The Stooges, dok su New York Dolls i Television, ponikli sa male njujorške scene, već imali prepoznatljivi stil.

Malcolm McLaren, kasnije menadžer “Sex Pistolsa”, skrenuo je sa "New York Dollsima" pažnju najpre neobičnom odećom i izazvao zgražavanje ljudi njihovim salutiranjem u naci stilu i kreveljenjem pred fotoreporterima. Mclaren je video nešto posebno i u grupi Television, naročito u basisti Richardu Hellu, čiju je zašiljenu frizuru i otrcanu odeću kasnije preneo u London i zarazio njima na hiljade mladih pankera.

Na obe strane Atlantika sve više i više tinejdžera bez ikakvih iluzija nalazilo je u panku prostor za beg iz dosadnog i ograničavajućeg društva, koje su karakterisali nezaposlenost, rasne tenzije i socijalne nepravde.

Pank je ostao andergraund sve do 1976. godine, kada su "Sex Pistols" i "The Ramones" privukli pažnju ostalog sveta. Tada je postalo i jasno da nije važno samo znati svirati u bendu, već se mora nešto bitno i reći.

Zahvaljujući nekim trikovima iz Njujorka, Mclaren je uspeo sa “Sex Pistolsima” da izazove neviđenu pažnju javnosti, posebno tabloida, stvarajući prostor za eksploziju panka, kao i za istovremeno oduševljenje i gađenje tom muzikom.

Usledili su “The Clash”, “The Buzzcocks", “Joy Division", “The Stranglers"…

Ozloglašeni “Pistolsi” uspeli su za šest meseci da pokupe od tri kompanije 175.000 funti i postanu opštepoznato ime u Britaniji posle samo jednog singla, velikim delom zahvaljujući maštovitosti bivšeg menadžera New York Dollsa i trgovca odećom, tada 28-godišnjeg Mclarena. U prodavnici “Sex” Steve Jones, Paul Cook i prvi basista grupe Glen Matlock prvi put su se i pojavili u potrazi za menadžerom, a Mclaren je uverio Jonesa da bi trebalo da se ograniči na gitaru, a pevanje prepusti nekom drugom. Izbor je pao na raščupanog Johna Lydona, alias Rottena, koji se motao oko prodavnice “Sex”.

Posle prvih nastupa 1975. godine, na kojima nisu ni pokušavali da prikriju sviračko neznanje sirovom i namerno uvredljivom, intenzivnom i agresivnošću ispunjenom muzikom, “Pistolsi” su u početku izražavali nezadovoljstvo elitom superzvezda roka, a potom su počeli da se hrane nihilizmom 70-ih, besom i frustracijom.

Postajući sinonim za nasilje i stvarajući čitavu armiju poklonika, začudili su establišment kada su krajem 1976. postigli ugovor od 40.000 funti sa velikom kućom EMI za prvi singl “Anarchy In The U.K”. Par dana kasnije izazvali su nacionalnu osudu uživo snimljenim intervjuom u emisiji “Today” (Thames TV).

Instant popularnost donela im je i zabranu nastupa u gotovo 90 odsto gradova predviđenih turnejom, a EMI je raskinula ugovor početkom 1977. U kompaniji A&M procenili su da bi trebalo prihvatiti “Sex Pistolse”, pa su potpisali ugovor vredan 150.000 funti. Već sledeći dan, međutim, raskinuli su ga, ali je bend ipak dobio 75.000 funti.

Početkom marta 1977. Matlocka je zamenio Vicious, a u maju su potpisali ugovor sa kućom “Virgin" za 50.000 funti i napokon izdali kontroverzni drugi singl “God Save The Queen”, koji se poklopio sa kraljičinim jubilarnim rođendanom u junu. Treći singl “Pretty Vacant” objavili su u julu, čime je zaokružen možda najuzbudljivi niz debi izdanja u čitavoj istoriji roka.

Album “Never Mind The Bollocks-Here’s The Sex Pistols” objavljen je u oktobru 1977. i propraćen je nizom kontroverzi, a grupa se razišla 1978, posle američke turneje.

Iako se pank protegao do današnjih dana, s obzirom na uspeh bendova kao što su “Green Day", “Blink 182”, “The Strokes"..., ima i onih koji smatraju da je današnjim bendovima više od originalnosti stalo da iskoriste bogato nasleđe retro izgledom.

Takođe, neki od današnjih događaja u pank stilu i dalje privlače pažnju svetskih medija, kao što je, uostalom, i nedavno odbijanje “Sex Pistolsa” da se pojave na ceremoniji povodom uključenja u Hol slavnih rok en’ rola.




Izvor: B92-Kultura

ehhh
taj dobri stari pank

Postojao je pank i pre ovoga ali ovo je prekretnica u zanru

Inace ako vec pricamo o protestu onda ne bi trebalo da zaobidjemo grupu Black flag

Kojoj je bilo zabranjeno da svira u 4 velika grada zbog destruktivnosti njihovih fanova
Pa je policija stalno pravila racije i unistavala klubove

Takodje su fanovi crtali grafite Black flag po vladinim zgradama sto je policiji pravilo jos vise problema

I na kraju delili su i bacali po 500 - 3000 letaka za promociju koncerta zbog cega je grad bio jos vise zagadjeniji

na kraju policija ih je pustila da sviraju
sto je dokaz da mozes pobediti jaceg.

Na kraju punkeri postadose matore tupadzije!