Haradinaju dozvoljeno politicko delovanje ~ Karla se buni!?

Reagovanje na vest da je Tribunal omogućio Ramušu Haradinaju političko delovanje na kosovu

Oslobođen pre suđenja

- Vojin Dimitrijević: S jedne strane kritikuje se ponašanje Vlade Srbije, a veruje se na reč šefa Unmika
- Toma Fila: Ovakva odluka prejudicira oslobađajuću presudu
- Vim van Mers: Sasvim je blizu pameti pretpostavka da je pritisak na Haški sud izvršio Vašington
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte protivi se odluci Pretresnog veća da se lideru Alijanse za budućnost Kosova i bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, optuženom za ratne zločine u ovoj pokrajini 1998. godine, omogući političko delovanje. Ovakva odluka, prema mišljenju Del Ponteove, kreira neravnopravan tretman optuženih političara.

Tužilaštvo se, rekla je portparol Florans Artman, protivilo i puštanju Haradinaja na slobodu, a pogotovo je protiv odobravanja njegovog učešća u javnim političkim aktivnostima.
- Zatražili smo dozvolu da protiv takve odluke uložimo žalbu. Na privremenu slobodu pušteno je mnogo optuženih političara, ali nikome nije dozvoljen tako širok politički angažman kao bivšem kosovskom premijer - rekla je Artmanova.

U Prištini očekuju da se Haradinaj uključi i u tim za pregovore o budućnosti Kosova, mada je veće bilo jednoglasno u odbacivanju zahteva odbrane da mu se, sem u Prištini i rodnom selu Glođane, dozvoli kretanje u 12 opština.
Dok se očekuje pravosnažnost odluke, kosovski Albanci slave, Srbi strahuju od novog talasa nasilja, a Glas saznaje da se odluci protivio jedino predsedavajući veća malteški sudija Karmel Agijus. Sudija Agijus smatra da bi javnost mogla da stekne pogrešan utisak da se Haradinaj, iako optužen pred Tribunalom, postepeno, ali de fakto, vraća na poziciju ključne političke ličnosti na Kosovu.

- Verujem da se odlukom da Unmik daje procenu o stepenu političke angažovanosti daje pogrešna poruka svima u bivšoj SFRJ, pogotovo stoga što Haradinaj nije jedini političar iz regiona optužen za ratne zločine pred Tribunalom. Unmiku ne smeju biti date u nadležnost obaveze koje su u isključivoj jurisdikciji Tribunala i Sudskog veća - rekao je Agijus.

Da odluka nije dobra poruka na ovim prostorima smatra i republički tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
U Beogradu je među prvima reagovao predsednik poslaničke grupe DSS u srpskom parlamentu Miloš Aligrudić, koji je izjavio da će "taj sud verovatno morati da dopusti bavljenje politikom i nekim drugim haškim optuženicima ukoliko ih pusti da se brane sa slobode".

- Valjalo bi reagovati na tu odluku sudu, ali ne vidim mehanizam kojim bi se toj odluci mogli suprotstaviti, jer ne postoji formalno-pravni put da se na to reaguje. Mi, kao zainteresovana strana, možemo da govorimo o tome sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosmetu, u SB, sa delegacijom Evropske komisije za pridruživanje... Pravno-formalni uticaj nemamo na Haški sud kao strana u postupku da bi mogli da uložimo bilo kakav prigovor ili pravni lek na odluku koju su doneli - naglasio je Aligrudić.

Stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević izrazio je nadu da će odluka biti izmenjena.
- To je loša poruka javnosti. S jedne strane kritikuje se ponašanje Vlade Srbije i velikog dela javnosti u Srbiji koji optužene pred Haškim tribunalom prate u Hag kao heroje, a veruje se na reč šefa Unmika. Jedno je nagovoriti nekoga da ide u Hag i izloži se postupku pred tim sudom, a drugo obmanjivati javno mnjenje da se ljudi u Hagu optužuju samo zato što su patrioti, svejedno da li srpski ili albanski. Time se još jednom ukazuje na jedan veliki problem međunarodnih tribunala uopšte, a posebno Haškog tribunala, koji malo vode računa o utisku koji stvaraju u javnosti i o publici kojoj se u prvom redu obraćaju, a to su ljudi iz bivše Jugoslavije - rekao je Dimitrijević za Betu i izrazio uverenje da odluka suda o Haradinaju neće uticati na nameru srpskih vlasti da reše problem Ratka Mladića.

Zločini u 37 tačaka

Haradinaj je lider Alijanse za budućnost Kosova i bio je premijer Kosova u vreme kada je Haški tribunal u martu ove godine objavio optužnicu protiv njega. Zajedno sa Idrizom Balajem i Ljahom Brahimajem, optužen je u 37 tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, odnosno za progon, nehumana dela, uništavanje imovine, silovanja, deportaciju i ubijanje srpskog i drugog nealbanskog stanovništva od marta do septembra 1998. u području Peći, Dečana i Đakovice. U to vreme Haradinaj je bio zapovednik OVK u "operativnoj zoni Dukađin".
Dobrovoljno se predao Tribunalu 8. marta, a 6. juna je pušten na privremenu slobodu.

Američki državni podsekretar Nikolas Berns rekao je za Radio Bi-Bi-SI da nema mesta poređenju američkog pritiska kada je reč o Karadžiću i Mladiću i slučaju Haradinaj, koji se sam predao Tribunalu. Međutim, holandski stručnjak za Balkan Vim van Mers ocenio je u intervjuu Radiju Bi-Bi-Si da najnovija odluka nije mudro rešenje zato što nije tačno da Kosovo ne bi bilo u stanju da bez Haradinaja obezbedi jaku delegaciju za predstojeće pregovore o statusu.

- Očito je da se Sud našao pod pritiskom sa strane. Reč je o očiglednoj političkoj odluci koja šteti Haškom tribunalu, a nije bitna za pregovore. Ko je, pak, izvršio pritisak - o tome možemo samo da nagađamo, ali je sasvim blizu pameti pretpostavka da bi to mogao biti Vašington - rekao je Mers.

Portparol PSS-a Dejan Mileković primećuje da bi bilo lepo kada bi Haški tribunal imao identične kriterijume prema svima.
Advokat Toma Fila, branilac Nikole Šainovića, ovu odluku smatra lošom porukom Suda.

- Naši optuženici koji se nalaze na privremenoj slobodi ne mogu da napuste ni grad, niti ja, kao advokat, mogu da idem kod Šainovića. Dok oni ne mogu da daju nikakve izjave i imaju stotine ograničenja, Haradinaj može da se bavi politikom. Ovakva odluka prejudicira oslobađajuću presudu - smatra Fila.

Milorad Mirčić iz SRS-a je naglasio da je ovakva odluka potvrda svega što je ova stranka rekla o Tribunalu.
- Zaprepašćen sam da demokratska Evropa ne reaguje. Šešelju sude zbog verbalnog delikta, a zločincu, koji je učestvovao u ubistvima, dozvoljavaju da se bavi politikom. Trebalo bi da se oglasi zvanična politika države. Očekujem da reaguju Vuk Drašković i Boris Tadić. Da li će Tadić da pregovara s Haradinajem, jer je ovo dokaz da je to sud koji treba da optuži Srbe - naglasio je Mirčić.

Advokat udruženja "Sloboda" Dragan Tomašević rekao je da odluka potvrđuje da je reč o političkom sudu koji nema merila pravde, niti pravičnosti, te da je haška pravda selektivna.

Branilac Dragoljuba Ojdanića Tomislav Višnjić smatra da je ovim presedanom Tribunal ušao u novu fazu regulisanja privremenog puštanja na slobodu, jer se do sada Sud više puta izjašnjavao u slučaju političkih aktivnosti iz pritvora, i to isključivo zabranom.

Izvor Glasa iz Unmika potvrdio je da je od njih poslata urgencija i garancija Tribunalu za Haradinaja, koji će imati jak uticaj na političkoj sceni. Unmik će, potvrđeno nam je, redovno izveštavati Tribunal o Haradinajevim političkim aktivnostima, tako što će od slučaja do slučaja da procenjuje da li da dozvoli njegovo javno i političko angažovanje. Nezvanično, iza Unmikovih garancija krije se uverenje da će Haradinaj, ukoliko se ponovo uključi u politiku, moći da kontroliše uzavrelu situaciju. Kako je dozvola za političko delovanje došla uoči razgovora o statusu Kosova, očigledno je da će njegov uticaj biti veliki, tim pre što će u timu biti kosovski premijer Bajram Kosumi, desna ruka Haradinajeva.

Portparol Demokratskog saveza Kosova Ljuljzim Zenelji je ocenio da odluka unapred dokazuje nevinost Haradinaja koji će, kako je dodao, biti koristan na političkoj sceni Kosova. U političkoj partiji Ora očekuju da će Haradinaj igrati ulogu u političkom prostoru Kosova.

U to ne sumnjaju ni predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji, koji su uvereni da će ova odluka, ukoliko ne bude uvažena žalba glavnog tužioca Karle del Ponte, dovesti do novog talasa nasilja na Kosovu i seobe kosovskih Srba.

Da bi Haradinaj morao da bude u potpunosti izolovan u nekoj od zatvorskih ćelija u Haškom tribunalu smatra predsednik Zajednice srpskih opština na Kosmetu Marko Jakšić. Milan Ivanović, predsednik IO SNV Severnog Kosova, veruje da je odluka posledica dogovora šefa Unmika Sorena Jesena-Petersena sa albanskim lobistima.

Odluka pretresnog veća Haškog tribunala biće i narednih dana tema rasprava, jer su otvorena mnoga pitanja. Pre svih, kakva se poruka šalje žrtvama i svedocima, kako neki vansudski organ, u ovom slučaju Unmik, može da utiče na odluke suda, da li je međunarodna misija na Kosovu i Metohiji toliko nesposobna da se suoči s albanskim ekstremistima da bi u pomoć pozvala zločinca da kontroliše situaciju, ko to voli da mu politički predvodnik bude osoba optužena za lično učestvovanje u zločinima, i koja je pritom o tome dala više intervjua i objavila knjigu...

Vlada Srbije će reagovati

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić izjavio je da će Vlada Srbije tražiti od Haškog tribunala da se optuženima iz Srbije koji su na privremenoj slobodi dozvoli političko delovanje, kao što je dozvoljeno Ramušu Haradinaju. Ilić je odluku suda označio kao presedan u pravosuđu.
- Ne može neko ko je optužen i ko čeka suđenje aktivno da učestvuje u politici - rekao je Ilić novinarima u republičkom parlamentu i dodao da bi voleo da čuje medijski nastup Hardinaja i to šta bi mogao da ponudi bilo kome, a naročito svojim biračima.

Sud prekršio pravila

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je Tanjugu da je Haški tribunal pod pritiskom dozvolio politički rad Ramušu Haradinaju na Kosovu i Metohiji.
- Time je sud u Hagu prekršio sva pravila kojih bi trebalo da se drži - rekla je Rašković-Ivić.
Ona je dodala da je jasno da je reč o neslozi i nestabilnosti albanske političke scene, za koju su neki ljudi iz međunarodne zajednice procenili da Haradinaj može da je stabilizuje, što je loše, jer je on haški optuženik. Ona je ocenila da je ovo signal i za nas da albanska politička scena nije tako jedinstvena, kao što se nama ovde čini.

Izvor: Glas Javnosti \ Ljiljana Staletović