wow vesti milenijuma.. 

dok haski optuzenici i organizatori genocida nad srpskim zivljem hodaju slobodno po ex-yu pa cak i upravljaju malim kvazi-republikama nastalim na slicnim aktivnostima..  fuj 

Brkić: Simović upucao Kalinića zbog žene
Tanjug, Beta | 11. 06. 2010. - 08:46h  12:36h | Komentara: 9

Pripadnici zemunskog klana Miloš Simović i Sretko Kalinić posvađali su se zbog žene, posle čega je Simović ranio Kalinića na obali jezera kod Rakitja, potvrdio je zamenik glavnog direktora hrvatske policije Milijan Brkić.

Prema pisanju zagrebačkog "Jutarnjeg lista", Kalinić je tokom dugogodišnjeg zajedničkog bega bio u tajnoj vezi sa Simovićevom suprugom, što je dovelo do raskida prijateljstva, a potom do svađe i ranjavanja u pripitom stanju.

"Navodno su se i pre sastajali u restoranima kod Rakitja, a u posetu im je dolazila supruga Miloša Simovića s novcem iz Srbije", naveo je zagrebački list, koji dodaje da je Kalinić, koji se pod policijskom stražom oporavlja u zagrebačkoj bolnici od ranjavanja, "počeo 'pevati' našim (hrvatskim) kriminalističkim istražiteljima".


"Policija je tako na tragu razrešenja desetak atentata počinjenih u poslednjih nekoliko godina u Srbiji, Hrvatskoj, Holandiji i Španiji", naveo je "Jutarnji list".

 
Malović: Biće upućena molba za izručenje Kalinića

Ministarstvo pravde Srbije uputiće danas nadležnim organima Hrvatske molbu za izručenje Sretka Kalinića, koji je u Srbiji pravosnažno osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića i udruživanje u "zemunski klan", izjavila je ministarka pravde Snežana Malović.

"Očekujemo da će taj ugovor biti potpisan odmah nakon što u Hrvatskoj dođe do ustavnih izmena koji će to omogućiti. Postoji jasna politička volja i u Srbiji i u Hrvatskoj da se organizovanom kriminalu stane na put. Naša zajednička borba protiv organizovanog kriminala svakako će doprineti regionalnoj stabilnosti i bezbednosti, što je od velike važnosti za dalji razvoj i evropsku perspektivu Zapadnog Balkana", navela je Snežana Malović.

Izvor: Blic

Comi
12.06.2010 09:31:52

Mladolika, sitna, neupadljiva, više podseća na devojčurak nego na udatu ženu i majku. Ali očigledno šarmantna i vična da obori muškarce s nogu. Pa upravo te sitne sto lice na devojcurke i jesu najopasnije jer su pretezno izuzetno inteligentne, namazane al i mazno surove kako pise u knjizi My story of love, murder and madness. Ko bi se uopste nadao bilo cemu od osobe u telu devojcice? Biograf coveka iz L. Islanda za kojeg su americke tajne sluzbe smatrale da je bio boss samom Alkapoenu je rekao: nikoga se nije plasio kao svoje zene koja je bila je hladna kao spricer a opet tako osecajna i nezna, visoka samo 165 i teska svega 48 kilograma. Imali bi ste osecaj da je odneti vetar ali njeni reci su bile grublje od njegovih. U knjizi pise da je nepisano pravilo da su zene najzloglasnijih ljudi na svetu sitne, kako kazete devojcurci upravo zbog psihickog sklopa. Lik iz knjige je do smrti bio ubedjen da mu je zena bila agent u sluzbi americke tajne sluzbe. 4 privatna detektiva nisu mogla da je provale da bi na samrti rekao svom kumu: Moja zena je Hitler u telu nevine devojcice. Te misticne zene treba da se plasite. Ispostavilo se da je preuzela suprugov tron i likvidirala 14 ljudi. Ispostavilo se da je bio u pravu jer je bila surovija od njega. Umrla je prirodnom smrcu na nepoznatoj lokaciji. Zene su cudo zaista. Nuzno zlo a licno verujem da su u nekim segmentima mnogo opasnije i verovatno surovije od nas muskaraca. Naravno da ne mislim na prosecnu devojku, lepu curku koja samo dobro izgleda i kao takva je bezopasna, nego na inteligentne ribe jer su odlicne manipulatorke.
Komentar preuzet sa...

„Zemunci“ imali razgranat biznis u Beogradu
Simović i Kalinić vodili mrežu narko-dilera
T. M. S . - V. Z. C. | 12. 06. 2010. - 00:02h | Komentara: 34

Skrivanje Sretka Kalinića i Miloša Simovića finansirano je prodajom droge na beogradskim ulicama. Sa narko-mrežom, koju su organizovali u Srbiji, odbegli pripadnici zemunskog klana kontakte su održavali isključivo internetom.

- Simović i Kalinić dobijali su novac zarađen kriminalnim aktivnostima prvenstveno prodajom droge. Za njih je u Beogradu organizovano radila čitava mreža dilera. U pitanju su osobe koje su odranije bliske sa njima, a koje po kriminalnoj reputaciji nisu posebno poznate policiji. Ti ljudi su izabrani upravo zbog takve reputacije, da zbog veza sa odbeglim „zemuncima” ne bi bili sumnjivi policiji - kaže za „Blic” izvor iz srpskog MUP.

Pod čijim pokroviteljstvom su radili Kalinićevi i Simovićevi dileri i na koji način je do njih stizala droga koju su rasturali u Beogradu, trebalo bi da bude utvrđeno u istrazi koja je u utorak pokrenuta u Zagrebu. Istraga je pokrenuta nakon što je tamo Simović sa dva hica ranio Kalinića, i za sada se zasniva na saznanjima koje je Kalinić otkrio hrvatskoj policiji.

- Novac iz Beograda za Simovića i Kalinića nije išao direktno ka Zagrebu, već su koverte išle iz grada u grad, kroz Srbiju i Bosnu, do Hrvatske, kako bi se policiji zavarao trag. U pitanju se sume od po nekoliko hiljada evra, koje su Kaliniću i Simoviću omogućavale dobru logistiku za skrivanje, ali ne i preterano luksuzan život. Kao begunci, oni su morali da žive povučeno, što je podrazumevalo i skroman, neupadljiv život - kaže naš izvor. „Blic” saznaje i da je u stanovima u Zagrebu, koje su koristili Kalinić i Simović, nađeno nekoliko telefonskih kartica, sa brojevima koje su kao kontakt ostavljali gazdama.


- Do sada je locirano osam stanova u Zagrebu, koje su njih dvojica iznajmili u poslednjih nekoliko meseci. U njima su nađene kartice koje su isključivo korišćene za vezu sa vlasnicima stanova, i preko njih Kalinić i Simović nisu kontaktirali sa jatacima u Srbiji. Veze sa njima, ali i sa kriminalcima iz regiona, održavali su isključivo internetom - kaže izvor „Blica”.


Tajna sa kim su sve bili na vezi Kalinić i Simović mogla bi da bude otkrivena pregledom laptopa, koji je kod Simovića nađen pretprošle noći kada je uhapšen u selu Morović.

- Simović u bekstvu iz Hrvatske nije sa sobom poneo mobilni telefon, iz straha da preko GPS sistema ne bude lociran, već laptop preko koga je održavao kontakte. Kompjuter je zaplenjen i po nalogu suda će biti poslat na veštačenje - kaže naš izvor.

Kontakti preko interneta mogli bi da utvrde i kakvu su ulogu i zadatke Kalinić i Simović imali u klanu odbeglog pljevaljskog narko-bosa Darka Šarića.

- Dvojica odbeglih „zemunaca” su često boravili u Sloveniji i Italiji, čije je podzemlje u ime Šarića držao Dragan Tošić, nedavno uhapšen u Ljubljani. Tošić se sumnjiči da je organizovao preuzimanje Šarićevog kokaina iz italijanskih luka, a zatim ga prebacivao u zapadnu Evropu - kaže izvor „Blica”.

On navodi i da najviše podataka policija može da dobije upravo od Kalinića, koji se oporavlja u bolnici u Zagrebu, a sa kojim razgovara jedan hrvatski policajac.

- Kalinić je počeo da priča o ubistvima koje je počinio. On je već osumnjičio Aleksandra Simovića za ubistvo Zorana Vukojevića Vuka i Zorana Povića u junu 2006, ali se od njega očekuje i da rasvetli ubistva Gorana Marića i Ilije Novovića, čija su ugljenisana tela nađena u aprilu 2008. - kaže naš izvor.

Kalinić i Simović su bili veoma aktivni u kriminalnim dešavanjima, i kako kaže naš izvor, bili su upućeni u sva važna dešavanja u regionu.

- Radili su za Darka Šarića, bez čijeg znanja poslednjih godina niko nije smeo ništa da uradi, a u svim zemljama regiona su bili povezani sa lokalnim mafijašima koji su im pružali zaštitu. Kalinić bi sada mogao da rasvetli sve zločine u okruženju. On govori, ali njegovo ispitivanje zbog njegovog zdravstvenog stanja ide sporo- kaže izvor „Blica”.
 
Zahtev za izručenje Kalinića
Ministarstvo pravde Srbije uputilo je nadležnim organima Hrvatske molbu za izručenje Sretka Kalinića, koji je u Srbiji pravosnažno osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića i udruživanje u zemunski klan, izjavila je juče ministarka pravde Snežana Malović. Ona je navela i da ministarstva pravde Srbije i Hrvatske ubrzano rade na usaglašavanju teksta ugovora o izručenju kada su u pitanju krivična dela organizovanog kriminala i druga teška krivična dela, kojima će biti predviđeno i izručenje domaćih državljana.

 
Ljubavna veza Kalinića i žene Simovića
 

- Sukob između Sretka Kalinića i Miloša Simovića izbio je zbog Simovićeve supruge, tvrde u hrvatskoj policiji. Simovićeva supruga, koja je često posećivala Miloša u Hrvatskoj i nosila mu novac, navodno je bila u ljubavnoj vezi sa Kalinićem. Okršaj između njih dvojice, u kom je Kalinić ranjen, nastao je kada je Simović saznao za ljubavnu vezu. Izvor „Blica” iz srpske policije navodi da ljubavni sukob nije jedini povod pucnjave.
- Ima tu i mnogo dubljih razloga. Kalinić je još u šoku od pucnjave i uglavnom govori o tome da ne može da poveruje da je Miloš pucao u njega - kaže izvor „Blica”.
 
Miloš Simović (31), koji je poslat na izdržavanje ukupne kazne od 40 godina zatvora za ubistvo premijera Zorana Đinđića i druge zločine zemunskog klana, biće saslušan, po odobrenju suda, za nove istrage - ubistvo svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka, zakopano oružje „zemunaca” i ubistva koja nisu obuhvaćena ranijom optužnicom i presudom.

On će biti ispitivan o svom skrivanju nakon ubistva premijera Đinđića 12. marta 2003. i eventualnim vezama sa „zemuncima” koji su još u bekstvu .


- Nema potrebe da se žuri sa njegovim ispitivanjem. On još nije pokazao spremnost da progovori, a u zatvoru je i pravosnažno je osuđen, tako da neće nigde otići. Simović neće biti ispitivan za već presuđena ubistva, a za ranjavanje Kalinića će biti saslušan u okviru pravne pomoći Zagrebu - kaže izvor „Blica”, upoznat sa pretkrivičnim postupcima koji se vode. Među otvorenim istragama su za ubistvo Žike Petrovića, nekadašnjeg generalnog direktora „Jata”, i Momira Gavrilovića, pripadnika DB. Sa ovim ubistvima su dovođeni u vezu pripadnici zemunskog klana.


Simoviću će biti uručene dve pravosnažne presude za ubistvo premijera Đinđića na 30 godina zatvora i za druge zločine zemunskog klana, za šta je osuđen na 40 godina. On ima prvo da uloži zahtev da se samo njemu ponovo sudi, jer nije prisustvovao tim suđenjima. Braća Aleksandar i Miloš Simović imali su iste advokate, ali su im pre tri meseca otkazali punomoćja. Protiv njih još nije pravosnažno okončan postupak za nekoliko otmica, među kojima i Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte”.

Izvor: Blic

"Jutarnji list": Kalinić ponudio saradnju Hrvatskoj, priznao 20 ubistava?
Srna, Tanjug | 12. 06. 2010. - 12:04h | Komentara: 18

Pripadnik zemunskog klana i jedan od osuđenih za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića Sretko Kalinić ponudio je saradnju hrvatskim vlastima, objavio je danas zagrebački "Jutarnji list".

"Mene u Srbiji čeka 30 godina... Recite šta nudite i sve ću da vam ispričam", rekao je Kalinić hrvatskim istražiteljima.

"Jutarnji list" navodi da je tužilaštvo oprezno u procenama moguće saradnje s Kalinićem, ali i da je zainteresovano zato što je priznao jedno ubistvo u Hrvatskoj.

Sve ukazuje da se to ubistvo odnosi na Cvetka Simića, sa kojim su Kalinić i Miloš Simović, koji je u Beogradu osuđen na 40 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića, jedno vreme boravili u Zagrebu.

  Kalinić je prilikom prva dva razgovora s hrvatskim istražnim organima priznao da je počinio 20 ubistva u Srbiji, Holandiji, Španiji i Hrvatskoj, istakavši da su svi koje je ubio to zaslužili.

Kalinić je rekao da je spreman da svedoči o organizaciji ubistva Đinđića i da oda imena osoba koje su naručile ubistvo Zorana Vukojevića Vuka, zaštićenog svedoka na suđenju za to ubistvo.

On je priznao i učešće u ubistvu Vukojevića i Zorana Povića iz 2006. godine, oba povezana sa suđenjem atentatorima na Đinđića.

Kalinić i Simović su od atentata na Đinđića, 2003. godine, u bekstvu. Neko vreme su se krili u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Sloveniji, Holandiji i Španiji.

 

MUP Hrvatske: Kalinić i Simović finansirani iz Srbije
 
Simović pucao u Kalinića zbog ljubomore

Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko potvrdio je da je pripadnike "zemunskog klana" Sretka Kalinića i Miloša Simovića, koji su se skrivali u Hrvatskoj, finansirao neko iz Srbije, a da im je novac donosila Simovićeva supruga.

"Očekujemo da će kolege iz Srbije utvrditi ko im je bio finansijer", rekao je Karamarko za zagrebački "Večernji list".

On je potvrdio da je ljubomora povod njihovog krvavog obračuna, dodajući da su se oni posvađali zbog Bojane Simović, supruge Miloša Simovića koja je povremeno dolazila u Zagreb, takođe, koristeći se lažnim identitetom i krivotvorenim dokumentima.

"Ona je kao kurir donosila novac. Simović je saznao da je ona prilikom jedne posete bila u intimnoj vezi sa Kalinićem. Ovaj pomalo banalan motiv pomoći će nam da dođemo do važnih podataka o kriminalnom miljeu, te ćemo njihove unutrašnje sukobe sasvim sigurno znati iskoristiti", naglasio je Karamarko.

  Karamarko je naveo da je obračun "zemunaca" policiji dao više korisnih informacija, pa tako i one u vezi brutalnog ubistva Cvetka Simića, čije je telo bez glave prije nekoliko meseci nađeno raskomadano na Jarunu.

On je rekao da za sada nije utvrđena "nikakva značajna veza" Simovića i Kalinića sa ubistvom novinara Ive Pukanića, ali da su kontakti koji se nalaze u njihovim mobilnim telefonima vrlo koristan izvor informacija za policiju.

On je istakao da teren za skrivanje i obračune srpskih kriminalaca nije samo Hrvatska nego i ostale zemlje u regionu.

"Imamo podatak da su nakon bega iz Srbije 2003. godine boravili i u drugim državama regije, što potvrđuju i pečati iz krivotvorenih putnih isprava. Simović i Kalinić su u potpunosti promenili lični izgled, služili su se lažnim identitetima i krivotvorenim dokumentima, a uz to su se često i selili. Sve to policiji je otežalo njihovo lociranje i pronalaženje. I njihovi susedi potvrdili su da su bili vrlo povučeni, izgledali neugledno i zapušteno", istakao je ministar policije.

On je dodao da će za Hrvatsku biti važno pitanje jesu li i u kojoj meri oni imali pomoć i podršku hrvatskog kriminalnog miljea.

"Neke osobe iz Hrvatske, bežeći od zakona, utočište su pronašle upravo u Srbiji, i to kod pripadnika `zemunskog klana`. Osim toga, poznato je da srpski kriminalni milje često svoje sukobe rešava izvan granica Srbije, bilo u zemljama regije ili čak i u nekim zemljama EU", rekao je Karamarko.

Izvor: Blic

  .. trebao sam tu gamad polomiti jos na stratu . Al hebes ga - pucalo se po Srbima sirom ex SFRJ  - to je bilo vaznije . ... Uostalom , surcinci su moj sadasnji pik ... pozz za Surcin  .. jebacu im mamu sibicarsku , izdajnicku , spijiunsku  , drukarsku , saradnicku , dilersku , sibicarsku , kukavicku  . Kuckice ex DBa - idu iz ruke u ruku ..... 

Objavljeno:  12.06.2010
Intervju sa srpskim mafijašem

Ugledni srbijanski biznismen primio nas je na pola sata u svome lijepo opremljenom uredu na zagrebačkom Laništu

Srpska mafija došla je u Hrvatsku. Zemunski klan d.o.o., Predstavništvo Zagreb, već neko vrijeme samozatajno djeluje na našem tržištu. S voditeljem poslovnice ovoga uspješnog srbijanskog poduzeća za import, export, špediciju i likvidacije razgovarali smo u ponedjeljak ujutro u njegovom uredu na Laništu. Po prilici pola sata je kasnio na dogovoreni sastanak, a kada je došao, bio je krvavih ruku.

“Izvinjavam se, imao sam nekog posla”, ispričao se uljudno i podignutih lakata, da ne uprlja sag, produžio do malene kupaonice spojene s kancelarijom. “Snežana, donesi jedan peškir!”, viknuo je tajnici i trenutak kasnije pojavila se visoka utegnuta plava tajnica. “Za šta ste, kafa, sok, nešto žešće?”, upitao je brišući se.

“Može kava.”

“Dve lajne beloga?”

“Ne bih, rano mi je.”

“Shvatam... Ja ću isto malo da šmrknem. Mislim, ako vama ne smeta...?”

“Ne, ne, sve je u redu”, složio sam se pomirljivo.

“Snežana, daj gospodinu kafu, a meni borbeni komplet.”

Iz futrole na leđima izvukao je Browningov devetmilimetarski pištolj da ga ne žulja dok sjedi i spustio se u kožni stolac s druge strane masivnog pisaćeg stola od orahovine, na kojemu je stajao samo telefon i zastavica Jedinice za posebne operacije, takozvanih Crvenih beretki. Tek tada sam pažljivije osmotrio šefa hrvatskog predstavništva najpoznatijeg mafijaškog poduzeća u regiji.

Aleksandar Simjanović, poznat i kao Aca, Simke i Bezolovni, je gotovo dva metra visok, čvrst četrdesetogodišnjak brižljivo zalizane crne kose s jedva ponekom sijedom. Nadimak Bezolovni stekao je običajem s početka karijere, kada se s poslovnom konkurencijom obračunavao gotovo isključivo hladnim oružjem. U bijeloj je, svilenoj Guccijevoj trenirci, na prstenjaku desne ruke nosi pečatnjak s dvoglavim orlom i četiri ocila, a preko prsa, na ogrlici, veliki zlatni privjesak s ćiriličnim natpisom Olivera. Olivera je, kako je svima u krim miljeu poznato, njegova mama.

Tajnica Snežana tada je meni donijela kavu, a Bezolovnom njegov borbeni komplet, multivitaminski sok i kokain na srebrnoj plitici.

“Uf!”, uzdahnuo je on zadovoljno otirući nosnice. “Morate ovo jednom da probate. Kazat ću Sneški da vam zapakuje dvesta grama. Naš, domaći, iz Zaječara.”

“Kokain iz Zaječara?”

“Ne bi verovali kakav je”, kazao je mafijaš s neskrivenim patriotskim ponosom pa se zavalio u naslonjač. “Onda, pucajte, šta vas zanima?”

“Pa, za početak, gospodine Simjanoviću, otkud vi ovdje?”

“Gledajte, gospodine Tomiću... Tomić, dobro sam zapamtio? Da vam možda nije Svetisav Tomić zvani Pavijan nešto u rodu?”

“Ne, žao mi je.”

“Nema vam zašto biti žao. Smrad, cinkaroš, zaštićeni svedok, garantujem vam, neće još dugo... Nego, šta ste ono pitali, otkud ja ovde?”, počeo je Bezolovni zamišljeno vrteći veliki prsten. “Pa gledajte, biznis se širi i mi smo, nakon što smo uspostavili neprikosnovenu dominaciju na domaćem tržištu, prirodno iskoračili preko granice, napravili kontakte s hrvatskim kolegama i ostvarili jednu, slobodno mogu da kažem, lepu, prijateljsku saradnju. Da nismo došli mi, verovatno bi došli mafijaški klanovi iz Rumunije i Bugarske, a mnogo je zgodnije, složit ćemo se, zbog jezika, da smo tu mi, a ne da hrvatski kriminalci uče rumunski i bugarski. Znate i sami kakvi su kriminalci, ne vole da uče.”

“Razumijem”, kimnuo sam, a onda dodao. “Ipak, nije li malo nezgodno, mislim, zbog rata i to, do jučer smo pucali jedni na druge...”

“Pa pucamo i sada”, rekao je Simjanović i široko se osmjehnuo, da bi časak kasnije ozbiljno nastavio. “Zezam se, naravno. Vidite, u prvo vreme zaista nije bilo lako, ratne rane bile su još sveže, ali naposletku, svi smo mi ljudi, volimo iste stvari, lepa kola, lepe devojke, sjajne utoke, malo beloga, Cecu...”

“Šefe, s Bajakova zovu”, viknula je tada tajnica iz druge sobe. “Prvi šleper je prošao, drugi su zaustavili.”

Izvinjavam se, minut, moram ovo da rešim”, rekao je Bezolovni meni i dobacio Snežani. “Spoji me, molim te, s Branimirom... Brane, bre, šta mi učini?! Nemoj to da mi radiš, čoveče! Nemoj, keve ti!” počeo je ogorčeno nekoliko trenutaka kasnije s nekim na telefon. “Dobro, znam, ne možeš drugačije, institucije rade svoj posao, ali shvati i ti mene. Nemoj da si stipsa, ne možeš svaki drugi da mi hapsiš. Uništavaš me načisto! Nije red, bre!...”

Trudeći se da ne prisluškujem, znatiželjno sam se osvrtao po uredu šefa predstavništva. Na suprotnom zidu, iznad kožnog naslonjača, stajala je uokvirena fotografija mog domaćina zagrljenog s turbo folk legendom Acom Lukasom i veliko ulje na platnu s portretom Milorada Lukovića Legije, kojemu se uz obraz obrastao čekinjama mazno privija bijela golubica na ramenu. Simjanović je uto završio razgovor.

“S našim dolaskom ovde”, nastavio je ponešto samodopadno, “došlo je do velikog unapređenja biznisa. Svojim znanjem i iskustvom funkcionisanje gangsterske zajednice doveli smo na jedan, kako se to kaže, viši nivo. Rizik da bi neko nevin mogao da strada u obračunu smanjen je, takoreći, na minimum...”

“Dozvolite”, suprotstavio sam mu se plaho, “to mi je teško povjerovati.”

Ne, ne“, kunem vam se, odmahnuo je gospodin Bezolovni. “Iskoristio bi priliku, kad ste već ovde, da upozorim javnost kako je puno onoga što ćete pročitati o našem poslu gola laž. Mi nismo okrutne i bezobzirne ubice, kako nas se obično predstavlja. Vidite, veći deo, devedeset posto mafijaškog posla danas se obavlja jednim telefonskim pozivom.”

“Jednim telefonskim pozivom?” kazao sam ja podsmješljivo.

“Dozvolite da vam pokažem”, rekao je Aleksandar Simjanović, a onda otišao do prozora i otvorio ga. Zatim je izvadio mobitel iz džepa.

“Ne razumijem...”, počeo sam, no on mi je kažiprstom preko usta pokazao da budem tiho i pritisnuo nekoliko brojeva na uređaju. Iz velike daljine, gore negdje pod Sljemenom, vjetar nam je donio potmulu eksploziju.

“Jednim jedinim telefonskim pozivom”, objasnio mi je Bezolovni zadovoljno se smiješeći, “aktivisao sam sedamsto pedeset grama trinitrotoluena pod šasijom Bemvea petice.”

“Svaka čast”, kazao sam zadivljeno.

“Ako imate nekoga da ga treba...”, ponudio je mafijaš.

“Ne pada mi ovaj čas nitko na pamet.”

“Ako se setite, tu sam, samo nazovite.”

“Gospodine Simjanoviću, hvala vam lijepo.”

“Hvala i vama.”

jutarnji.hr

 

Super clanak  ... cak i duhovit duhovit na neki osebujni   ustaski nacin  ..

Jedino mi se dopada ta tajnica - nije vazno zbog cega .

,, Otporase ,, cemo u bajbok .  .. sa nama nema pogadjanja .

Када би се наплаћивао порез на машту ови хрвати би тотално банкротирали.  

Al' mi susedima nabijamo komplekse nize vrednosti.