Дан када је на Теразијама пободена застава слободе

У престоници ће данас бити обележена 67. годишњица ослобођења Београда од нацистичких трупа

„Дан победе, дан слободе, дан славе...”, записао је др Александар Белић, тадашњи председник Српске краљевске академије наука, у тексту објављеном у „Политици” у част 20. октобра 1944, дана када су нацистичке трупе изгубиле битку за Београд. Престоница ће данас 67. пут обележити овај датум који је у некадашњој Југославији био један од највећих празника.


Карикатура Пјера Крижанића објављена 20. октобра 1945

Борбе за главни град почеле суу зору 14. октобра 1944. када су припадници Народноослободилачке војске и Црвене армије стигле на јужне ободе престонице и почеле напад. Учествовало је око 40.000 совјетских бораца под командом генерала Владимира Ивановича Жданова, док су партизанске јединице под вођством Пека Дапчевића, Мијалка Тодоровића Плавог и Саве Дрљевића бројале око 60.000 људи. Чекало их је 30.000 добро утврђених Немаца.

– Пробијали смо се од Бањице према Дедињу, па потом до Аутокоманде и Славије. С обзиром на то да је немачка одбрана била прејака у данашњој Улици краља Милана, били смо принуђени да се окренемо према Главној пошти. Потом смо продужили преко Косовске улице, а жесток отпор сачекао нас је код Палате „Албанија”. Ту и код Народног позоришта била су највећа жаришта – сведочи Зденко Дупланчић који је као петнаестогодишњи борац за тешким митраљезом учествовао у окршајима, у саставу Прве пролетерске дивизије, у склопу Прве пролетерске бригаде.

Улични рат на потезу од Теразија до Калемегдана био је толико тежак да је вођен цела три дана. Ватренијих окршаја било је и око тадашње Главњаче, простора на којем се данас налази Студентски трг.

– Тамо где нисмо технички могли да се супротставимо Немцима, где су нас гађали тешком артиљеријом, помагали су нам црвеноармејци са оклопним транспортерима и „каћушама”. Борбе су се одужиле и због тога што смо Русима још у Јајинцима, пре почетка офанзиве, скренули пажњу да не разарају град и да се избегну цивилне жртве. На простору испред Народног позоришта погинула су 24 њихова војника, па смо их ту сахранили и подигли им споменик поред спомен-обележја кнезу Михаилу. Ово знамење је касније порушено, а њихови посмртни остаци пренесени су на Гробље ослободилаца Београда – каже Дупланчић, члан СУБНОР-а и председник Секције бораца Прве пролетерске бригаде.


Совјетски тенкови који су први ушли у ослобођени Београд (Архива Политике)

Најдужи отпор Хитлерове јединице пружале су на Чукарици и у околини Шећеране, пре него што су се повукле преко Савског моста. „Народна застава слободе и демократије”, како је назива Александар Белић, насред Теразија свечано је пободена 20. октобра 1944.

– Битка за свет којој је подјармљивање Словена имало да послужи као хучна увертира завршила се страшним поразом фашизма – закључује овај филолог у тексту у „Политици” поводом прве годишњице ослобођења престонице.

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Опасност из шахтова

Посебан проблем представљала је чињеница да су нацисти по улицама постављали ровове, бункере, насипе и друга утврђења. Често се дешавало да се сакрију у подземним пролазима и канализацији, па би ослободиоце нападали с леђа из шахтова и скровишта. Помагало је цивилно становништво које је откривало тајне локације на којима би могли да се крију окупатори.

----------------------------------------------------

Од Скупштине града до Руског дома

Председник Србије Борис Тадић положио је венац на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату

У Скупштини града данас у 15 сати поводом 67. годишњице ослобођења Београда биће одржана свечана седница којој ће присуствовати и чланови Субнора. На Гробљу ослободилаца Београда у 13 сати венце ће положити представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране, града Београда, Субнора, као и амбасаде Руске Федерације, Украјине, Белорусије и Азербејџана. Пошта ће бити одата и код Споменика страдалим совјетским ветеранима на Авали.

Победа над нацистима у бици за главни град биће обележена и у Руском дому, где ће изложбу „Октобар 2011” отворити амбасадор Руске Федерације Александар Конузин.

----------------------------------------

На данашњи дан

- 1740. Умро римско-немачки цар Карло Шести

- 1827. У поморској бици за Грчку, код Наварина руски, француски и британски бродови уништили турску и египатску флоту

- 1854. Рођен француски песник, симболиста Артур Рембо

- 1935. Кинески револуционари Маоа Цедунга стигли у провинцију Шенсе и окончали „Дуги марш”

- 1936. У здање Скупштине Југославије у Београду стигли први посланици

- 1949. Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности УН

- 1971. Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио је Нобелову награду за мир

- 1992. Умро српски политичар и публициста Коча Поповић

- 1998. Скупштина Србије донела је Закон о јавном информисању

- 2003. Хашки трибунал објавио оптужницу против генерала бивше Војске Југославије Небојше Павковића

Н. Белић
објављено: 20.10.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Dan-kada-je-na-Terazijama-pobodena-zastava-slobode.sr.html

---

Народни херој Југославије!!!

И так, говорит Москва...