Pogledao film i dosta je dosadan i patetican. Bezveze prica i bezveze gluma

Немаш појма, брате 
Али, не.. озбиљно.. бар ја не волим успорене, досадне филмове.. али овај нити има безвезе причу нити је досадан. Добро, то је сад релативна ствар да ли је досадан или не, али тема је сигурно добра.
Мени је веома пријао. Филм те тера из туге у смех и обрнуто. Псовке га доста појачавају.
Једино што бих волео јесте да су мало боље објаснили шта је то с Кајлом.
Ја сам очекивао тешку статику, али уопште нисам то добио, што је супер. Саундтрек је одличан.
Препорука. 
Мислим да би се Џонију свидео. И Минки. И инсајдеру. За Џонија нисам најсигурнији. 

  Nisam znao da je film preveden. Našao sam malopre prevod tako da ću nakon konzumacije ostaviti komentar.

Одгледај, па да чујемо и твоје утиске
Мислим да ће ти се свидети 

  Vunderkind Dolan je nastavio tamo gde je stao u svom prvencu tako poetičnog naziva Ubio sam majku. Ova dva filma su slična i zbog teme i zbog podele uloga iz koje je izvisio sam Dolan koji je sa svojih 25 leta ipak malo mator za ulogu tinejdžera. Tako nešto je ipak rezervisano samo za srpski film.
  Dian Despres je taze udova i samohrana majka koja mora da plaća gomilu računa i da neprestano smiruje svog problematičnog sina koji divlja od početka pa sve do kraja filma. Na samom početku ona ga odvodi iz unternata u kom je izazvao požar i u kom je povredio neke svoje kolege. To "smirivanje" ne ide baš sasvim lako jer sinčić izbegava svoje lekiće i nasrće na svoju majku koja ne zna šta će sa njim iako ima rešenje koje će u svakom slučaju biti loše za sina.  Dian može da ga ostavi kod kuće i da se prihvati teškog zadatka školovanja i brige za sina sa posebnim potrebama  ili da ga premesti u ustanovu zatvorenijeg tipa sa kojom Stiv imati minimalne šanse u životu. Dian nije baš paradigma majčinstva, dozira se vinom, večito pokušava da nađe prečice, pa zato često ostaje bez posla, svadljiva je i sama je hiperaktivna. Sa druge strane, Stiv u svojoj hiperaktivnosti i blesavosti, ima dobre želje, iako loše načine da ih ostvari, ume biti i pažljiv i pokazati ljubav, ponekad čak i od pomoći, ali isto tako njegovo veselje ili blentavost se u trenucima kada nešto nije po njegovom pretvara u agresiju koju je teško staviti pod kontrolu. Njima kao takvima u pomoć priskače komšinica , bivša učiteljica koja je usled traume počela mucati i efektivno postala invalid rada. Od samog početka ona njih gleda sa radoznalošću, oni nju isto, ali njeni motivi u celoj priči su mi nejasni.
  Dolan koji sam ima filmski pedigre je neko ko ne gubi vreme jer svake godine izbacuje po jedan film koji uprkos temama ima svoju publiku koja se ne nalazi samo na raznoraznim takmičenjima i festivalima čiji je miljenik,
  Pridružujem se Lazi u preporuci za gledanje uz napomenu da ipak treba odgledati prvo Ubio sam svoju majku.

Film je predvidljiv. Znao sam iz pocetka da ce biti neka pateticna incest scena za da bi “sokirali“ publiku i skretali paznju u mas medije. Svaki americko-britanski film danas ima predvidljive seks scene sto me jako nervira. Valjda to najbolje prodaje.

Nisam video nikakvu poentu u filmu. Zato vise volim filmove iz Istocne Evrope, Azije i Latinske Amerike koje su uglavnom realne i surove, a odlicno producirane.