KADA su je mnogi već videli kao siguran treći stub Nikolićeve i Vučićeve Srpske napredne stranke, Maja Gojković je presekla drugačije - osnovala je Narodnu partiju i objavila sporazum o saradnji sa Vojislavom Koštunicom i Velimirom Ilićem. Iznenadila je mnoge, a naročito svog bivšeg šefa u SRS Tomislava Nikolića, koji joj je preko medija poručivao da požuri sa odlukom o prelasku u SNS “jer nije zvezda prelaznog roka”.
- Na kraju je ispalo da, ipak, jesam zvezda prelaznog roka, mada nigde nisam prešla. Ostala sam na svom putu. O prelasku u SNS razmišljala sam samo onoliko koliko je trajao moj nedavni razgovor sa Vučićem na tu temu. To je bilo sve. Sa Nikolićem se nisam ni čula ni videla već godinu dana, praktično od mog isključenja iz SRS - rekla je u utorak Gojkovićeva u intervjuu “Novostima”.
* Da li su vašoj odluci doprineli neraščišćeni odnosi sa Nikolićem u vreme vašeg napuštanja SRS?
- Bila bih neozbiljan političar da sam se, posle isključenja iz SRS, ponovo vratila u jedno krilo te stranke. A moje isključenje neminovno bi moralo da dođe ponovo na dnevni red, jer nisu me se tada odrekli članovi, već kompletno rukovodstvo radikala zajedno sa Nikolićem. Moj put, počevši od 2004, kada sam postala gradonačelnik, do danas, kada sam na čelu Narodne partije, bio bi potpuno obesmišljen.
* Znači li to da ste još pre isključenja iz SRS razmišljali o političkom osamostaljenju?
- Od kampanje za gradonačelnika Novog Sada sam shvatila da građani ne žele stranačkog vođu, već umerenog političara. Nisam smatrala da takvim stavom i ponašanjem ugrožavam stranku kojoj sam tada pripadala.
* Koliko je politički isplativo sklapati predizborne saveze
za naredne izbore, ako su prethodni bili pre pet meseci?
- Nije rano. Posle 18 godina, ponovo imamo jednopartijsku vladavinu na svim nivoima. Opozicija je potpuno nevidljiva, a to nikako nije dobro za jednu državu. Da bi opozicija postojala, mora da nađe način i model da zajednički reaguje i zajednički nastupa. Koštuničina, Ilićeva i moja stranka, pripadaju desnom umerenom centru i prirodno je da imaju zajednički stav u odnosu na aktuelnu vlast.
* Od koga je krenula inicijativa?
- Zanimljivo, ni od mene ni od gospodina Koštunice, već od članova naših partija u Novom Sadu. Dogovor je pao prošlog petka u Novom Sadu, kada smo se sastali posle promocije njegove knjige o Kosovu. Znamo se već 20 godina i bilo nam je lako da se sporazumemo. Reč je, dakle, o predizbornoj saradnji, ali i zajedničkom nastupu na prvim narednim parlamentarnim izborima, a ne o utapanju moje partije u DSS.
* Kada se, prema vašoj proceni, mogu očekivati vanredni izbori?
- Moja stranka se sprema kao da će izbori biti na proleće. Nijedna vlada od 2000. godine nije izdržala pun mandat, neće sigurno ni Cvetkovićeva, koja je najmanje od svih prethodnih pokazala u prvih 100 dana. Čak su i ministri, većina njih, nepoznati ljudi koji nemaju nikakvu komunikaciju sa parlamentom, što je takođe odraz nedemokratije.
* Još kao radikalka, označili ste 2012. kao godinu vaše kandidature za predsdenika Srbije. Slažu li se Koštunica i Ilić sa tim?
- Nismo još došli do te teme. Za to je, ipak, rano, ali nisam odustala od kandidature za predsednika Srbije. Biće to 2012, ili godinu dana kasnije, ali biće.

TOMA NEMA MANDAT NARODA
* Niste obradovali Nikolića ni izjavom da nema pravo da zadrži mandat republičkog poslanika?
- Nema tu ništa lično. Tražim samo da se poštuje zakon i izborna volja građana. Vanparlamentarna stranka ne može da kaže da je parlamentarna sve dok ne učestvuje na izborima. Birači još nisu imali mogućnost da se opredele za SNS, glasajući za Nikolića, oni su podržali program SRS. Mada sam ja isključena iz SRS, pravo jeste na njihovoj strani.

STATUT JE PROTIV USTAVA
* Da li je predlog Statuta APV u skladu sa Ustavom Srbije?
- Nije, a to se vidi već u prvom članu, kojim je izbrisana državotvornost srpskog naroda u Vojvodini. Nedopustivo! U Ustavu piše da je Srbija država Srba i svih građana, a Statut na jednom delu državne teritorije to briše uz neubedljivo objašnjenje pokrajinske administracije kako u Vojvodini žive brojne nacionalne zajednice. Manjine žive u celoj Srbiji.


J. SIMIĆ

Izvor: Novosti