Gutljaj zadovoljstva

"Jednu kafu, molim", danas predstavlja porudžbinu koja konobaru ništa ne znači. Vrsta kafe i načina pripreme danas je mnogo - turska, espreso, instant, s mlekom, bez mleka, bez kofeina... Ipak, svim kafama zajedničko je to da njihovo ispijanje predstavlja ritual bez kojeg mnogi od nas nisu spremni da započnu svoj dan.

Za espreso se smatra da je nastao u Italiji. U espreso se dodaju mleko, pavlaka i kakao, i od njega se pravi najveći broj napitaka od kafe. Filter kafa je prvi put napravljena 1908. godine, a osnovna razlika u odnosu na espreso je ta što se voda koja prolazi kroz kafu u filteru ne pušta pod pritiskom. Uglavnom je slabija od espresa. Crna ili turska kafa priprema se bitno drugačije, a karakteriše je talog, koji espreso ili filter kafa nemaju. Neki je pripremaju tako što u proključalu vodu sipaju onoliko kašičica kafe koliko ima šoljica i potom vrate na ringlu kako bi provrila. Drugi to rade malo komplikovanije, jer smatraju da je tako ukusnije - u šerpicu se stavi voda da proključa, a prazna džezva se stavi na šporet da se ugreje. Zatim se doda onoliko kašičica kafe koliko ima šoljica da bi se kafa propržila. Potom se džezva dopola nalije ključalom vodom, promeša se i pusti da se pena digne do vrha. Zatim se skloni sa šporeta pa se polako prelije ostatkom vode.

Instant kafa doživela je bum u 20. veku. Početak njene proizvodnje povezuje se s japanskim hemičarem koji je napravio prve granule instant kafe. Ovakva kakvu je danas koristimo nastala je tridesetih godina 20. veka. Priprema se brzo i lako - granule se samo preliju vodom (toplom ili hladnom) i doda se šećer ili mleko. Može se i ručno umutiti, kašičicom, s nekoliko kapi vode, ili specijalnom mutilicom. Kod nas je svi znaju kao nes-kafu.

Važan sastojak kafe je kofein, stimulator nervnog sistema, koji izaziva budnost, povećava koncentraciju i podstiče raspoloženje. U malim dozama kofein deluje stimulativno, ali ako se pretera, može da šteti organizmu.

Izvor: Krstarica