Najstarije stvorenje ima 600.000 godina
Prastara bakterija, pronađena u komadićima leda izvađenim iz velikih dubina, sačuvala netaknut DNK

Koliko godina ima najstariji žitelj naše planete? Iznenadićete se ako vam kažemo da je nakupio 600.000 godina! Nije to nikakav ljudski metuzalem, već obična bakterija izvađena iz ledenih dubina severoistočnog Sibira, severozapadne Kanade i Antarktika.
Na veliko iznenađenje tragača, DNK zamrznutog jednoćelijskog stvorenjceta ostao je netaknut. Odmah su se, naravno, rasplamsale nagađanja da su na Marsu i sličnim surovim planetama ili prirodnim pratiocima bakterije i srodni mikroorganizmi opstali u životu. U čemu je suština zanimljivog otkrića?
Naučnici smatraju da je to svojevrsna prirodna smicalica koja nagovešćuje da su organizmi u stanju da očuvaju svoj metabolizam hiljadama godina, čak i da sačuvaju neoštećenu naslednu materiju iščekujući pogodne uslove okoline za umnožavanje. Potpuno uspavljivanje, međutim, oštetilo bi naslednu građu, a možda je sasvim uništilo u toliko dugom vremenskom razdoblju.

Iz otkopane bakterije, divnim čudom, izdvojeni su dugi nizovi DNK.

„Ukoliko je sredina hladnija, utoliko će duže DNK preživeti”, naglašava Tomas Džilbert sa Univerziteta Kopenhagen (Danska), koji je učestvovao u istraživanju. Na mestima kao što su Mars ili Jupiterov mesec Evropa, koja su veoma hladna, nasledna građa opstala bi znatno duže u tom ledenom paklu.

U drugom poduhvatu su istraživači skoro obelodanili da su prikupili uzorke DNK na dubini od gotovo dva kilometra na Grenlandu, za koji su procenili da je star 800.000 godina. Nažalost, više nije bio živ. Novo otkriće najavljuje, u svakom slučaju, da je život veoma istrajan.

Tajna dugovečnosti bakterije i DNK sastoji se u tome, kako su naučnici napisali u „Spisima Nacionalne akademije nauka (SAD)”, da je nasledna materija samu sebe popravlja s protokom vremena odolevajući konačnoj razgradnji.

Mikroorganizam je nađen u komadićima leda izvađenim bušenjem na već pomenutim nalazištima, a proučavanjem je rukovodila Sara Stjuart Džonson iz Masačusetskog instituta za tehnologiju. Kada je sa saradnicima odvojila DNK, odgonetnula je da je bio prilično neokrnjen.

U toliko drevnim uzorcima uobičajeno je da pronađete 30, 40, 50, možda i stotinu odsečaka nukleotida, a čak 4.000 baznih parova predstavlja veliko iznenađenje, što ukazuje da je DNK u veoma dobrom stanju. (DNK ili dezoksiribonukleinska kiselina je molekul u obliku lestvica, sačinjen od baznih parova ili hemikalija nazvanih nukleotidi. Bakterija su sastavljene od jednog do pet miliona parova po genomu ili zbirci svih gena.)

Kada su istraživači izmerili količinu ugljen-dioksida koje su bakterije udisale, zapazili su da je mikroorganizam i dalje održavao metabolizam (razmena materija). Pojedine su, čak, i sada žive! Laboratorijska ispitivanja naznačuju da je bakterija u stanju da popravi svoj oštećeni DNK.

Nedavna izučavanja našla su dokaz koji nagovešćuje da pradavne bakterijske ćelije i nasledna građa prežive hiljadama godina u stanju sličnom dubokom snu. Iako se u toku takvog spavanja smanji stopa prirodnog oštećenja DNK, potpuno uspavane ćelije nisu više kadre da poprave nasledne kvarove. Spontana hemijska zbivanja mogu da naškode genomu toliko da ćelija izgubi moć umnožavanja, što označava poguban kraj.

Jedini način da ćelije prežive milionima godina ogleda se u sposobnosti samopopravljanja nasledne materije.

Skorašnja proučavanja su obelodanila da je pronađeni DNK stariji od pola miliona godina. Učesnici u najnovijem traganju takve iskaze stavljaju pod sumnju zato što nisu korišćeni najstroži postupci da se predupredi zagađenje današnjim bakterijama.

Nekoliko puta su slični podvizi obznanjeni i svaki put se potvrdilo da nisu bili pouzdani. Na svakom koraku je moguće pokupiti postojeće mikroorganizme i zagaditi uzorak.

Stefan Vukašin

Izvor: Politika