Vreme je da se poprave ocene

Sada je poslednji momenat da pomognete svom detetu ukoliko treba da popravi ocene. Ako je i ono razočarano i nesrećno, vaša ljutnja biće najgora kazna, jer ono od vas sada očekuje samo utehu. Situacija je ozbiljna, nemate mnogo vremena i, ako treba, uzmite godišnji odmor, razgovarajte ozbiljno sa detetom i bez mnogo filozofije koncentrišite se na kratkotrajno i što efikasnije učenje. Kasnije, kada spasete godinu, razgovarajte o tome zašto je izostao očekivani uspeh. A evo i kako:

Zaboravite na ljutnju

Psovke, ljutnju, bes, kažnjavanje i ostale negativne emocije i postupke, koji vam sigurno padaju na pamet, suzbijte koliko god je moguće. Umesto toga budite staloženiji - izrazite nezadovoljstvo i objasnite da je problem rešiv.

Bez kazni

Kažnjavanje zamenite uskraćivanjem nagrade. Verovatno ste tokom godine dete pokušavali da motivišete tako što ste mu obećali nagradu ako ocene na kraju godine budu dobre. Jasno mu dajte do znanja da je nagrada bila namenjena dobrom uspehu koji nedostaje, pa će automatski biti uskraćena.

Na vreme razgovarajte

Razgovor koji ste izbegli u trenutku ljutnje nikako ne odlažite mnogo. Pri tome je jasno da će dete iz dana u dan pokušavati da izbegne razgovor, pa bi trebalo da mu kažete – „sutra bih želeo/la da razgovaramo o ocenama“. Ako dete odbije i to, dajte mu krajnji rok od nekoliko dana, na primer: „OK, čekaću do kraja nedelje, ako ni tada ne nađeš vreme za razgovor, u ponedeljak, kad se vratim sa posla, sešćemo i razgovarati“.

Napravite plan

Sad treba da uskladite stavove o uspehu i neuspehu. Dakle, svrha razgovora je da dete pitate koji bi uspeh ono samo smatralo zadovoljavajućim i koliko bi u proseku dnevno za to trebalo da uči. Pokušajte i vi i dete da budete razumni - realno je da tražite redovno učenje, ali nikako ne pet, šest sati dnevno uz knjigu nakon šest ili sedam sati provedenih na nastavi. Nisu sva deca stvorena da budu odlikaši, a ako znate da vam je dete vrlo sposobno, a uopšte ne uči i samo zato ima loše ocene, cilj je pridobiti ga da uči malo, ali redovno. Tek kad ste, otprilike, definisali čemu težite, a važno je i da se dete sa tim složi, možete početi sa utvrđivanjem plana o postizanju uspeha.

Postavite cilj

Postavite zadatak i sebi i detetu: svako za sebe, tokom nekoliko dana, neka napravi plan za rešavanje problema. U prethodnom razgovoru ste definisali cilj (npr. da li je cilj odličan uspeh ili prolaz u sledeći razred), a u skladu sa osnovnim ciljem, treba da razradite manje ciljeve: koji predmet detetu lošije ide, šta treba da preduzmete, kako ćete obavljati kontrole, kad je vreme za učenje, a kad je slobodno itd. Za to odvojite nekoliko dana, jer o detaljnom planu treba temeljno razmisliti.

Uporedite planove

Uporedite planove. Važno je da na osnovu detetovog i vašeg plana usaglasite neki srednji plan, tj. da tačno znate šta ste prihvatili kao ciljeve za sledeću godinu. Taj plan treba da bude što konkretniji i jasniji, jer će vam on biti „Biblija“ koje ćete se strogo pridržavati, odnosno u kojoj neće biti ni vašeg forsiranja i preterivanja, ni detetovog izvlačenja.

Potpišite ugovor

Nekima je ova ideja možda smešna, međutim, deca ponekad, da bi vas se „rešila“, pristaju na bilo šta. Ako dete zna da ste plan ozbiljno shvatili i da će dogovoreno biti potpisano, odnosno da će predstavljati njegovu reč, većina njih će svemu pristupiti ozbiljnije. Baš zato što će dete ugovorom preuzeti na sebe važne obaveze, bitno je da sadržaj ugovora ne bude samo vaša volja, nego da poštujete i detetove želje i mogućnosti. Potpisivanjem takvog ugovora dete će možda prvi put shvatiti šta znači preuzimanje odgovornosti za svoje postupke, ali i šta znači kad ga partnerska strana uvažava. Nekoj deci je takav, ravnopravan, odnos prilična motivacija, pa će vas možda sledeće godine prijatno iznenaditi. Kad posustane, umesto svađe, samo mu „gurnite“ ugovor ili ga samo na njega podsetite.

Čak i ako znate da je školski neuspeh plod lenjosti i nezainteresovanosti, a posebno ako imate tinejdžera, pažljivo birajte trenutak i način razgovora.

Izvor: Blic