Onamo, 'namo, za brda ona,
Govore da je razoren dvor
Mojega cara; onamo, vele,
Bio je negda junacki zbor.   

Onamo 'namo! da vidju Prizren!
Ta to je moje - doma ću doc'!
Starina mila tamo me zove,
Tu moram jednom oruzan poc'.   

Onamo, 'namo-sa razvalina
Dvorovacarskih vragu ću reč'
„S ognjista milog bjezimi, kugo,
Zajam ti moram vracati već!”

Onamo 'namo za brda ona
Kazuju da je zeleni gaj
Pod kimse dizu decani sveti;
Molitva u njih prisvaja raj.   

Onamo 'namo! za brda ona,
Gdje nebo plavi savija svod,
Na srpska polja bojna,
Onamo , braco, spremajmo hod.   

Onamo 'namo za brda ona,
Pogazen konj'ma klikuje Jug,
„U pomoć djeco! u pomoć sinci!
Svetit' me starca svet vi je dug!”

Onamo 'namo-sablji za stara
Njegova rebra da tupim rez
Po turskim rebrim';da b'jednoj raji
Njom istom s ruku ras'jecam vez.   

Onamo 'namo, za brda ona,
Milosev, kažu, prebiva grob!.  .  .   
Onamo!.  .  Pokoj dobicu dusi
Kad Srbin više ne bude rob

Nikola I Petrovic Njegos

Braco i sestre cuvajte se!!!!