Ostace uvek sebichni,ali sem sebichnosti postoji i inteligencija,to je ono shto sputava egoizam ali mu zato i dozvoljava da se u vecoj meri zadovolji!

Kada bi egoizam bio jedini cilj,onda bi civilizacija postala dzungla.

Protiv egozima se ne moze,ali se moze protiv nezainteresovanosti i neznanja,kad bi svi bili podjednako obrazovani,svesni situacije,zainteresovani,manipulacija ne bi bila moguca,a gde nema manipulacije tu je anarhizam.

 glavni problem je upravo to - nemotivisanost za davanje maximuma  .

A gde je tu izbacivanje iz drushtva?Dodushe tog chlana koji se ne zalaze ne mozete izbaciti iz zgrade,ali bi u anarhistichkom drushtvu mogli,a tu je razlika,tako da se to shto si naveo ne moze upotrebiti kao dobar ogled.

Kako to? Koje bi to sredstvo nama bilo na raspolaganju da njime isteramo nepoželjnog stanara u nekakvom hipotetičkom anarhističkom društvu? Sva sredstva koja bismo mogli upotrebiti u nekoj takvoj hipotetičkoj situaciji, mi imamo i sada, ali "nepoželjnom" to ništa ne smeta. Ako misliš na fizičku silu, to je batina koja ima dva kraja: ako bi to moglo, došao bi neko jači od nas, pa bi nas sve poizbacivao. Zavladao bi zakon jačeg, a onda ponovo "prvobitna zajednica" da bismo se, na kraju, ponovo vratili na ovo što imamo danas...

Još ozbiljniji problem je činjenica da ti "nepoželjni" čine, zapravo, većinu. Ovde, na Balkanu, bojim se da ne samo što se ne možemo pouzdati u dobre ljudske osobine pa dozvoliti da država oslabi i nestane, već je praksa pokazala da je potreban upravo suprotan pristup: jedino jaka država i čvrsta ruka mogu ovde da zavedu red. Nažalost, ni mentalitet vladara se ovde ne razlikuje, pa su i oni skloni zloupotrebama (što bi jedan drugar rekao, "ta čvrsta ruka ovde, nažalost, služi samo da se krade..."). Tu se krug zatvara... Mislim da je, za balkanski mentalitet, idealan staljinistički sistem, dakle snažna vertikalna hijerarhija na čijem vrhu je neprikosnoveni vladar, ali vladar koji pre svega misli na državu i na sistem, i sve podređuje tome...

Као што мој ћале рече: "Нама треба поштен диктатор".

Eh, mnogi pojmu "diktator" pridružuju negativnu konotaciju, valjda zbog američkih filmova (?)  Da sam živeo u starom Rimu, verovatno bih više voleo Julija Cezara nego Senat ... a kad bi ovde neko takav "bacio kocku", zdušno bih ga podržao... Zašto? Zato što mi se smučilo da gledam kriminalce na svakom koraku, na ulici, u ustanovama, svuda ... osione, samouverene i sigurne u svoju faktičku vlast na ovim prostorima...

Nije li vera u boga ustvari vera da ce mo mi postati bogovi ?

KAko mozes da postanes nesto sto vec jesi?

Па, зато што ниси.

-u anarhistichkom drushtvu,nikome ne bi padalo na pamet da prkosi ravnopravnosti,jer bi time rizikovao da unishti harmoniju,a za sigurno ne bi profitirao od toga,jer bi ga svi ostali osudili(to se i delimichno ostvaruje u svim bar polu-civilizovanim zemljama) a ako bi se ne bi promenio,bio bi odbachen od svih,shto je vrlo nepovoljno


-za balkanski mentalitet je bio najbolji Titoistichki sistem,tu si u pravu  ali takva vladavina ne garantuje sigurnost,jer ako vladar ne bi bio kao Tito,nego kao Staljin npr,najebali su svi odreda