U svetu i kroz veći deo istorije, ishrana mesom drugih ljudi je, najblaže rečeno, uglavnom nailazila na negodovanje i osudu gotovo svih tradicija i kultura. Ali ipak tako nešto se dešavalo mnogo češće nego što bismo očekivali.



U svetu i kroz veći deo istorije, ishrana mesom drugih ljudi je, najblaže rečeno, uglavnom nailazila na negodovanje i osudu gotovo svih tradicija i kultura. Ali ipak tako nešto se dešavalo mnogo češće nego što bismo očekivali.

Predstavljamo vam neke od najužasnijih primera iz istorije.

10. Donerova grupa

Donerova grupa se sastojala od 87 američkih pionira koji su na svom putu preko Amerike bili zarobljeni u snegu. Kada je pomoć konačno stigla, ostalo je samo 48 ljudi, što je dovelo do mnogih pitanja o tome šta se zaista desilo.

Sada je opšte prihvaćeno da su članovi grupe, dovedeni do očaja zbog velike gladi, na kraju pojeli one koji su već umrli.

9. Dadli i Stivens

Slučaj Dadlija i Stivensa iz 1884. godine se još izučava u pravu. Četiri mornara su bila izgubljena na moru, bez hrane i vode. Dadli i Stivens su predložili da, kako bi neko od njih preživeo, drugi mora da se žrtvuje. Kada se niko nije javio dobrovoljno, ubili su mladog mornara, koji je bio u komi, i pojeli ga.

Kada su spaseni, sud ih je osudio na smrt vešanjem, ali im je kasnije kazna smanjena na šest meseci zatvora.

8. Krstaški ratovi

Kada su armije krstaša harale Bliskim istokom, za njima su ostajale hiljade mrtvih. Ali poštoogromnu vojsku nije lako nahraniti i kada su zalihe polako nestajale, počeli su da se hrane mesom svojih žrtava.

7. Dinastija Tang

Za vreme dinastije Tang u Kini ljudi su praktikovali nešto što se zove osvetnički kanibalizam.Besni građani ponekad bi prebili nasmrt korumpiranog činovnika, i potom ga pojeli. Takođe, nije bilo neuobičajeno da osuđenim kriminalcima izvadi srce da bi sudija pojeo komad.


6. Opsada Lenjingrada

Za vreme opsade Lenjingrada vladala je tolika nestašica hrane da su ljudi skidali tapete da bi jeli lepak sa njih. Kada je hrana potpuno nestala, u gradu je kanibalizam bio toliko rasprostranjen da je policija osnovala specijalnu jedinicu koja se borila protiv njega, a roditelji nisu smeli da puste decu iz kuće da ne bi bila ubijena i pojedena.

Polupojedena ljudska tela su mogla da se vide na ulicama, sve dok Crvena armija nije probila nemačku blokadu i donela spas.

5. Japanski vojnici u Drugom svetskom ratu

Japanski vojnici su za vreme Drugog svetskog rata često ubijali svoje zarobljenike i sa nihovih tela skidali sve jestivo meso. Nekada su odsecali komade mesa sa njihovih ruku i nogu dok su još bili živi i onda ih bacali u jame gde bi umirali.

Ali ono što je najgore je to da nisu uvek radili iz očaja zbog gladi: nekada im je naređivano da jedu ljudsko meso kako bi dobili “osećaj pobede”.

4. Ukrajinska glad 1932.

Za glad koja je pogodila Ukrajinu 1932. godine se veruje da su ljudi potpuno odgovorni za nju. Sva hrana koja je proizvedena te godine je na silu oteta i odnesena u druge delove Sovjetskog saveza i za izvoz, ostavljajući milione ljudi gladnima, od kojih su mnogi jednostavno umrl. Neke procene govore i o pet miliona mrtvih.

Ali ono što je ostalo uglavnom nepoznato su razmere kanibalizma u tom periodu. Tek nakon osamostaljenja Ukrajine, u javnost su izašla brojna svedočanstva o ljudima koji su jeli članove svoje porodice, pa čak i svoju decu.

3. Kineska glad 1959. godine

“Veliki korak napred” bio je Maov ekonomski i socijalni plan koji je trebalo da industrijalizuje Kinu, ali se završio katastrofalnom glađu. Procenjuje se da je između 25 i 45 miliona Kineza stradalo u ovom periodu, ali neke procene su i gore, pošto uzimaju u obzir i nekoliko desetina miliona onih koji nikada nisu uspeli ni da se rode.

Glad je bila toliko velika da se ubrzo na crnom tržištu redovno pojavljivalo i ljudsko meso, a ima i užasnih priča da su roditelji menjali svoju decu za tuđu – da ne bi morali da pojedu sopstveno potomstvo.

2. Napad na Sent Frensis

Selo Sent Frensis je napadnuto 1759. godine za vreme Francusko-indijanskog rata od snaga pod vođstvom Roberta Rodžersa. Ostao je upamćen kao jedan od najbrutalnijih u istoriji. On i njegovi ljudi su opljačkali selo, skalpirali i ubili zarobljenike i onda se hranili njihovim živim mesom.

1. Opsade Marata i Antiohije

Iako na listi već postoje Krstaški ratovi, ove dve opsade zaslužuju da se pomenu zbog užasa koji su iz njih proizašli.

Izgladneli hrišćanski vojnici, dovedeni do ludila zbog gladi tokom opsade, odsecali su delove zadnjice ubijenih protivnika i pržili ih.  Postoje priče i da su odrasle kuvali žive, a da su decu pekli na ražnju.

Izvor-Telegraf

cuo sam za neke

Ogladnjeh

Да знаш.. 

 

Veoma poznata je prica o onim ragbistima ili fudbalerima u Juznoj Americi, sto im se avion srusio na Andima.
Cak je i film snimljen o tome.

 

Је л' то оно кад једу људе како би преживели, а људи које једу су допустили да им лешеви буду поједени? Не знам како друкчије да објасним филм, а мислим да га знам. Пошаљи ИМДБ ако знаш. 

Stanovnici Fort Džejmsa, prve kolonije engleskih doseljenika u Americi, očigledno su pribegli kanibalizmu kako bi preživeli tešku zimu 1609. godine.

Stari dokumenti su već upućivali na postojanje ljudožderstva među kolonistima, ali su dokazi o tome dobijeni tek proučavanjem kostiju 14-godišnje devojke koje su nedavno otkivene na tom istorijskom nalazištu, nadomak Džejmstauna, u istočnoameričkoj državi Virdžiniji.

Tokom surove zime 1609, godine, kada je od gladi umrlo gotovo 80 odsto kolonista, pojedini članovi zajednice pokušali su i uspeli da izvuku koštanu moždinu kao i deo tkiva lica i grudi urmle devojke kako bi se prehranili, objasnili su antropolozi američkog Prirodnjačkog muzeja u Vašingtonu.

Na lobanji su pronađeni tragovi udaraca zadatih oštrim predmetom kao i tragovi dubokih rezova na njenom licu i vratu, navodi se u izveštaju Daglasa Ouslija, antropologa-forenzičara Smitsonijan instituta koji je analizirao devojčin kostur.

"Način postupanja prema telu devojke nakon njene smrti pokazuje sav očaj i izuzetno teške okolnosti s kojima su se kolonisti Fort Džejmsa suočavali tokom zime 1609," kazao je američki naučnik.

Nije poznato koliko su svojih sunarodnika pojeli. Prvu pomoć u hrani dobili su tek nakon nekoliko meseci, a od 300 prvobitnih doseljenika, preživelo je njih 60.

Izvor:B92

Slučaj Dadlija i Stivensa iz 1884. godine se još izučava u pravu. Četiri mornara su bila izgubljena na moru, bez hrane i vode. Dadli i Stivens su predložili da, kako bi neko od njih preživeo, drugi mora da se žrtvuje. Kada se niko nije javio dobrovoljno, ubili su mladog mornara, koji je bio u komi, i pojeli ga.

Kada su spaseni, sud ih je osudio na smrt vešanjem, ali im je kasnije kazna smanjena na šest meseci zatvora.

-Za to sto su uradili 6 meseci zatvora?!To treba dozivotno kazniti.

Па, специфични су услови у питању. Питање је да л' би се тај у коми уопште и опоравио, а и да се опорави како би преживео без трунке хране?

Јебеш га кад си принуђен.. 

Иначе сам мислио да људи нису хранљиви.. према овим причама, изгледа да ипак јесу..