Kristijan Hajgens

Kristijan Hajgens (Christiaan Huygens) (14. april, 1629 – 8. jul, 1695), bio je holandski matematičar, astronom i fizičar; rođen u Hagu kao sin Konstantina Hajgensa. Studirao je prava na Univerzitetu u Lajdenu i na Oranž Koledžu u Bredi pre nego što se posvetio nauci. Istoričari često poistovećuju Hajgensa sa naučnom revolucijom.

Hajgens je relativno malo priznat po svojoj ulozi u razvoju modernog integralnog i diferencijalnog računa. Zapamćen je i po tome što je tvrdio da se svetlost sastoji od talasa. Godine 1655. otkrio je Saturnov mesec Titan. Takođe je ispitivao Saturnove prstenove, i 1656. otkrio da se prstenovi sastoje od stena. Iste godine otkrio je i opisao maglinu Orion. Njegov crtež, prvi takve vrste, magline Orion objavljen je u Systema Saturnium 1659. Koristeći moderan teleskop uspeo je da podeli maglinu na različite zvezde. (Svetla unutrašnjost magline Orion nosi ime „Hajegensova regija“ u njegovu čast.) Takođe je otkrio nekoliko interstelarnih maglina i neke dvojne zvezde.

Na nagovor Bleza Paskala Hajgens je napisao prvu knjigu o teoriji verovatnoće, koju je objavio 1657.

Radio je i na izradi tačnog sata, koji bi bio pogodan za pomorsku navigaciju. Godine 1658. objavio je knjigu pod nazivom Horologium. Njegovo otkriće sata s klatnom (koji je patentirao 1657) bilo je prekretnica u merenju vremena. Matematičke i praktične detalje svojih otkrića objavio je u "Horologium Oscillatorium" 1673.

Hajgens je razvio i sat sa balansnom oprugom, gotovo istovremeno, mada nezavisno od Roberta Huka, a sporenja oko ovog otkrića traju vekovima. U februaru 2006. otkrivene su izgubljene Hukove pisane beleške sa sastanaka Kraljevskog društva u jednoj ostavi u Hempšir, i po tim beleškama utvrđeno je da je Huk prvi otkrio balansnu oprugu.

Kraljevsko društvo je izabralo Hajgensa za svog člana 1663. Godine 1666. Hajgens se preselio u Pariz gde je radio u Francuskoj akademiji nauka pod zaštitom Luja XIV. Koristeći Parisku observatoriju (koja je izgrađena 1672) vršio je dalja astronomska posmatranja. Godine 1684. objavio je "Astroscopia Compendiaria" u kojoj je prikazao svoj novi vazdušni teleskop (bez cevi).

Hajgens je razmišljao i o životu na drugim planetama. U svojoj knjizi Cosmotheoros, zamišljao je kako univerzum buja od života, vrlo sličnog životu na Zemlji 17. veka. Liberalna klima u Holandiji je ohrabrivala ovakve spekulacije. Za razliku od njega, filozof Đordano Bruno, koji je takođe verovao u postojanje života u drugim svetovima, spaljen je na lomači zbog svojih verovanja 1600. godine.

Godine 1675. Hajgens je patentirao džepni sat. Izumeo je brojne druge naprave i postupke.

Hajgens se vratio u Hag 1681. posle teške bolesti. Pokušao je da se vrati u Francusku 1685, ali je izdavanje Nantskog edikta (koji je ukunuo versku toleranciju, sprečilo njegovu nameru. Hajgens je umro u Hagu 8. jula 1695.

Po Hajgensu su nazvani
Hajgensova proba: letilica za Saturnov mesec Titan, deo Kasini-Hajgens misije na Saturn
Asteroid 2801 Hajgens
Krater na Marsu
Planina na Mesecu
Hajgens softver, program za miroskopsku proučavanje slika
Hajgens-Frenel princip, jednostavan model za razumevanje talasa u svemiru
Hajgensovi talasi, matematička osnova za skalarnu difrakcionu teoriju
W.I.S.V. Christiaan Huygens: Holandski studijski klub za studije matematike i kompjuterskih nauka na Delft Univerzitetu za tehnilogiju
Hajgensova laboratorija: Odeljenje za fiziku Univerziteta u Lajdenu, Holandija

Izvor: Wikipedia