U poslednjih sto godina svinjski grip je samo jedan od 'masovnih ubica' toga tipa, ni približno najsmrtonosniji.

Milionske žrtve su uzimali prvo azijski, a potom honkonški grip, pre njih španska groznica. Neki istoričari čak tvrde da nije bilo te groznice, možda ne bi bilo ni Drugog svetskog rata.

Američki predsednik Vudrou Vilson i gotovo ceo njegov pregovarački tim koji je u Versaju radio na mirovnom sporazumu, oboleli su od gripa.

Vilsonu je u završnici tih pregovora bilo tako loše da je zamalo umro, a nagađa se da je baš zato sporazum, za koji je on dobio i Nobelovu nagradu za mir, ostao "pretvrd" za Nemačku, što je 14 godina kasnije dovelo Hitlera i svo potonje zlo.

Španska groznica

Uzročnik španske groznice identifikovan je tek pre neku godinu u uzorcima iz tela vojnika koji je bio zamrznut u večnom ledu. Bio je to - H1N1 i tri, doduše, njegova gena koji su taj grip učinili tako smrtonosnim.

Ni danas, međutim, ne zna se gde je virus tačno nastao. Samo se pretpostavlja da je 'napad' na svet krenuo 1917. iz Tibeta, a svetom je španska groznica počela da hara dok je rat još trajao.

Koban je bio masovni povratak vojnika s ratišta nakon završetka rata.Tako je sa vojnicima stigao i virus koji je na kraju pokosio gotovo dvostruko više ljudi nego sam rat.

Prvi udar i nije bio tako smrtonosan, no kada je prešao u Ameriku, virus je mutirao. Brodovima sa vojnicima je ova opasnija varijanta dospela u Francusku, zatim i u Španiju, po kojoj je i nazvana.

Španija je tada bila neutralna, pa je štampa bila slobodnija. Bez cenzure novine su pisale o novoj epidemiji, što drugi nisu činili zbog - morala vojski. Tako je taj grip dobio pridev španski.

Bolest je bila strašna. Najviše su umirali ljudi između 20 i 40 godina i to u gadnim mukama. Lekari su bili šokirani i nemoćni. Već nekoliko sati nakon što bi oboleli stigli u bolnicu, počelo bi krvarenje iz nosa, ušiju, želuca i creva. Njihova pluća bi se punila tekućinom i oni bi umirali gušeći se.

Azijski i honkonški grip

U Americi je od španske groznice obolelo 28 odsto stanovništva i umrlo 675.000 ljudi.

Vojni lekar Džozef Roj je opisao kako je to izgledalo u njegovom vojnom logoru u Bostonu, u kojem je bilo 50.000 ljudi: "Za par sati su se na licima obolelih javljale takve mrlje od cijanoze da više nisam mogao razlikovati ko je crnac a ko belac".

U SAD je nošenje maske od četiri sloja guste hirurške gaze bilo zakonska obaveza, a u nekim gradovima, poput San Dijega, kazna za one koji je ne nose bila je - mesec dana zatvora.

Kako se španska groznica polako gasila, tako su lekari sticali iskustvo u borbi sa zarazom. Ta iskustva bila su dragocena u pandemijama 1957. i 1968.

Azijski grip je 1957, nošen virusom H2N2, pogodio takođe ogroman broj ljudi, a računa se da je umrlo jedan do četiri miliona. Inače, te godine je prvi put proizvedena i upotrebljena vakcina protiv gripa.

Najblaža od tri pandemije u 20. veku bio je honkonški grip 1968. Tada je, takođe, veliki broj ljudi bio zaražen virusom H3N2, a umrlo je više od jednog miliona. Najviše su umirali ljudi iznad 65 godina i hronični bolesnici.

Izvor: MTS-Mondo

Epidemije koje su protutnjale Srbijom (VIDEO)

Dve velike epidemije zabeležene su u Srbiji u 20. veku, prenosi Radio televizija Srbije. Na početku Prvog svetskog rata, između 500.000 i 600.000 ljudi obolelo je od pegavog tifusa. Broj žrtava procenjen je na oko 135.000. U proleće 1972. godine u tadašnjoj Jugoslaviji zabeležena je poslednja epidemija u Evropi. Od velikih boginja umrlo je 35 osoba, dok je ukupno obolelo 175.

Opaka bolest - pegavi tifus zahvatila je još u oktobru 1914. godine valjevski kraj da bi do decembra dobila epidemijske odlike.

Bolest je zahvatila Kolubaru, Podrinje, Posavinu, Jadar, Rađevinu, a zatim i celu Srbiju. Obolelo je ukupno 500.000 do 600.000 stanovnika, dok se broj umrlih procenjuje na oko 135.000, od čega su 30.000 bili vojnici.

Bez obzira na to što u vojnoj istoriji nema primera da je jedna vojska ušla u rat sa tako malim brojem lekara kao srpska, svega 450 na oko 4,5 miliona stanovnika, srpski sanitet je uz pomoć stranih lekarskih misija, uspeo da savlada pegavac do kraja maja 1915. na ovim prostorima, a do avgusta potpuno na području Srbije.

Danas su sinonimi pegavac i "vašljivi tifus". Srbija je od 1914. godine do 1915. godine. bila "zemlja trbušnog tifusa, povratnog i tajanstvenog i žestokog pegavog tifusa".

Do danas se održalo mišljenje za tadašnje lekare da "nisu znali teoriju i praksu epidemiologije pegavca", da je ne poznavanje rezultata Nikolovih ogleda "narod platio sa nekoliko stotina hiljada glava".

Saznanje činjenice da pegavac prenose vaške sa zaraženog na nezaraženog nije bila dovoljna garancija uspeha u daljem angažovanju na pronalaženju efikasnog taktičkog sredstva za masovno uništavanje vašaka.



Variola vera

Druga epidemija koja je proglašena u XX veku je epidemija velikih boginja. Od variole vere, u proleće 1972. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji,u poslednjoj epidemiji u Evropi, obolelo je zvanično 175 i umrlo 35 ljudi.

U Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak" epidemija je potvrđena 15. marta.

Već sutradan "Glas Amerike" objavio je vest, da će Titova Jugoslavija čitavu narednu nedelju, sve do 22. marta, biti pod embargom.

Tada počinju strah, panika i redovi za vakcinu među stanovništvom Srbije. Od 22 miliona Jugoslovena, vakcinisano je 18 miliona.

Epidemija je zvanično trajala do 30. aprila, kada je "dekretom" proglašeno odjavljivanje da bi se spasila turistička sezona.

Manjih talasa oboljevanja bilo je do sredine maja. Upravo zbog kasnijeg prijavljivanja i ranijeg odjavljivanja epidemije, sumnja se da je obolelih bilo više nego što je zvanično, blizu 200 ljudi.

Pored zvanične verzije da je zarazu uneo Ibrahim Hoti, koji nije bolovao, i nije imao ožiljke po telu, postoji opcija da je ta epidemija variole zapravo bila biološki rat. U filmu Gorana Markovića "Variola vera" Hoti je prikazan kao "donosilac virusa". Evo kako se zarazio



Reč epidemija je nastala od grčkih reči epi-preko i demos-narod. Epidemijske bolesti su između ostalog kolera, grip, tifus i kuga. Epidemije koje prelaze državne ili čak kontinentalne granice nazivaju se pandemije.

U poslednjih 100 godina virus novog gripa je četvrta pandemija. Pandemija španske groznice 1918. godine počela je blago i vratila se za šest meseci slučajevima sa težom kliničkom slikom i smrtnim ishodima. Umrlo je oko 50 miliona ljudi širom sveta.

Pandemija azijskog gripa H1N2 1957. godine počela je blago i vratila se u težoj formi, ali značajno blažoj od one viđene 1918. godine. Azijski grip je ubio oko milion ljudi.

Planetom se 1968. godine proširio hongkonški grip. Pandemija je bila relativno blaga, sa sporadičnim javljanjima oboljevanja pre prvog talasa i ostala je blaga i u drugom talasu, izuzev u nekim zemljama, prenosi RTS.

Izvor: MTS-Mondo

Zamisli... ko bi rekao... kakav neverovatan podatak... 

bilo je mnogo gorih oboljenja , u istoriji , tj, u prošllom veku od svinjskog gripa....

...da... recimo ovaj ptičji od pre godinu dve...