Grčko-turski rat označava ratne sukobe između Grčke i Osmanskog carstva, koji je usledio posle Prvog svetskog rata, kad je Osmansko Carstvo (Turska) već bilo oslabljeno, što zbog Prvog svetskog rata, što zbog Balkanskih ratova. Rat je trajao od 1919. do 1923. O ratu se i danas vode žestoke rasprave, pogotovo između turske i grčke strane. Najžešće rasprave se vode oko toga, ko je zapravo bio agresor, a ko se branio. U Grčkoj se ovaj rat naziva "Maloazijskom katastrofom" a u Turskoj rat oslobođenja. Naime, istočna obala današnje Turske je ranije pripadala Staroj Grčkoj, te su Grci, oslanjajući se na ovu istorijsku činjenicu tražili povratak ovih područja pod grčku vlast. Turska je branila ovo područje činjenicom, da je ono već dugo pod turskom vlašću i da tu većinu stanovnika čine Turci. Slabljenjem Osmanskog carstva (Turske) Grčka je videla priliku, da silom uzme ovo područje. Zbog neslaganja došlo je do rata, u kojem je napravljena velika materijalna šteta i doživljeni mnogi ljudski gubici sa obe strane. Došlo je do prisilnog iseljavanja naroda ali i mnogih masakara, tj. ubijanja nedužnih civila; muškaraca, žena i dece.

Situacija neposredno prije rata

Osvajanjem Konstantinopolja (danas Istanbul) počelo je širenje Osmanskog carstva na Evropu. Tadašnja Grčka nije se mogla oduprijeti Osmanskoj sili te je potpuno pala pod vlast Turaka. Turci su vladali grčkim poluostrvom od 1453. do 1830. Osvajali su ga korak po korak, dok ga nisu potpuno preuzeli, zajedno sa ostrvima. Laganim slabljenjem Osmanskog carstva došlo je do narodnog pokreta kod pripadnika grčkog naroda, koji su hteli da se oslobode turske vlasti. Bilo je raznih demonstracija i ustanaka, no osmanska vlast ih je uspela sve ugušiti. Početkom XIX veka smanjuje se osmanska površina ali i moć. Tu Grci vide svoju priliku te 1830. proglašavaju nezavisnost uz pomoć velikih evropskih država. Ali tek 1912/1913. Grci uspevaju da oslobode veće područje, budući da su prethodne ratove protiv Osmanskog carstva izgubili.
Početkom Prvog svetskog rata Grčka je bila neutralna. Ali sama nije mogla da ostvari svoju ideju tzv. "Megali Idea". Ta ideja podržavala je grčke borbe za povratak istočne obale današnje Turske. Stoga se Grčka 27. juna 1917. pridružila Antanti, vojnom paktu, čiji su članovi bili mnoge države sveta, između ostalih Rusko Carstvo, Britansko kraljevstvo, Francuska, Australija, Indija, SAD, Kraljevina Srbija itd. Antanta je u to vreme gotovo potpuno uništila Osmansko carstvo. Područje Osmanskog carstva bilo je podeljeno između velikih sila Antante. 10. avgusta 1920. potpisan je Sevreski ugovor, koji je službeno označio konačni raspad Osmanskog carstva, ali i kraj Prvog svetskog rata. Ugovorom je Grčka dobila traženi zapadni deo turskog poluostrva, Italija je dobila južni deo Turske, na severoistoku Turske osnovana je država Jermenija a na jugoistoku Kurdistan. Turskoj je ostala samo mala regija oko Ankare. Osmansko carstvo je bilo prisiljeno da potpiše ugovor.
Ali, pokret generala Mustafe Kemala odbacio je ugovor i krenuo u rat za "oslobađanje okupiranog dela Turske".

Početak rata

Mustafa Kemal je imao samo jedan cilj. Povratak današnjeg turskog područja pod tursku vlast. Kad je svoj cilj objavio, bilo je jasno da se Osmansko carstvo konačno raspalo, te da se više neće ni tražiti, budući da je Mustafa Kemal odustao od imperijalističke osmanske ideje. Tada su se Arabija, Kavkaz i Balkan konačno rešili turske vlasti. U tom vremenu među grčkim stanovništvom bila je veoma popularna "Megali idea". S tom idejom Grci su hteli osnovati nacionalnu državu, koja bi obuhvatala sva područja na Balkanu i u Anadoliji. Budući da Turska nije bila spremna da preda Grcima obećano područje, grčka vlada je odlučila da upotrebi silu protiv Turaka, te je Turskoj objavila rat. Hteli su da zauzmu one delove turskog poluostrva, u kojem su veliki procenat stanovništva činili Grci. Ali su takođe hteli da osvoje i Konstantinopolj, koji je posle trebao da bude glavni grad nacionalne države Grčke.
15. maja 1919. počela je grčka ofanziva. Tada su Grci bili jači od oslabljenih Turaka, te su upali u Tursku. Tim upadom grčki vojnici počinili su mnoge zločine protiv čovečnosti. Poubijali su mnogo muslimanskih civila.(Neki izvori navode da je već prvi dan grčke ofanzive ubijeno više od hiljadu civila). Kasnije su se na inicijativu Mustafe Kemala organizovali mnogi protesti, koji su upozorili ostatak sveta na sve zločine i masakriranja koja su se u Turskoj dogodila. Između 20. i 23. maja 1919. u Konstantinopolju su održane masovne demonstracije. Bilo je čak i ideja da se oslobode osmanski zatvorenici, koji su u Prvom svetskom ratu počinili zločine. Britanci su se oštro tome protivili te su 28. maja 1919. prevezli tih 67 zatvorenika radi sigurnosti na Maltu. Posle se sudilo i grčkim vojnicima, koji su počinili zločine, te su od strane komisije pariskog suda proglašeni krivima.
Nekoliko godina rat se nije pomicao sa mrtve tačke. 30. avgusta 1922. zbio se najvažniji događaj u grčko-turskom ratu. Naime, tog dana Turci su krenuli u ofanzivu pod vođstvom generala Mustafe Kemala. Svoj vrhunac ova ofanziva je doživela 30. avgusta 1922, kad su turske trupe probile grčku liniju u severozapadnoj Anadoliji. Nakon duge bitke turska vojska je porazila Grke, te su se grčke trupe morale povući. Od tada se u Turskoj 30. avgust slavi kao "Dan pobede". (tur. Zafer Bayrami). Ono što se u Turskoj naziva pobeda, u Grčkoj se naziva "Maloazijska katastrofa", budući da je istočna obala turskog poluostrva vekovima pripadala Grčkoj.

Situacija danas
 
I danas je ovaj rat i mnoge nejasnoće i neslaganja oko njega razlog napetih grčko-turskih odnosa. To je najbolje vidljivo na Kipru, koji je podeljen na grčki i turski deo.


Izvor: Wikipedia

owa prica me malo podsjeca na owe nase ratowe i narocito 'Oluju' koja je nekim oslobodjenje,a nekim katastrofa...

btw nisam znao da su grci bili tako imperijalisticki nabrijani...sta oni imaju sa anadolijom:D

Pa Mala Azija je nekada bila njihova. I u doba Stare Grčke, a i u doba Vizantije, pa su se vodili time i tražili te teritorije nazad. A i nekoliko miliona Grka je živelo početkom XX veka na tim prostorima, ali su posle ovog rata iseljeni u današnju Grčku.

A Turci su tu sta ??? Dobricine koji su se zrtvovali da Grcku i citav Balkan rijese pogane slobode.

    zajebano je kad ti se u nekoj kancelariji sjebe zdrava logika pa na okupatora uvijek gledas kao na zrtvu ( to se odnosi na ove danasnje tumace istorije u zadnjih 15 godina )

Мегали Идеа или Велика Идеја (грч. Μεγάλη Ιδέα) је била грчки план о обједињавању свих грчких земаља са грчком матицом у једну државу која би обједињавала данашњу Грчку, Тракијско полуострво (европски део данашње Турске), малоазијска обала Егејског мора и малоазијска обала Мраморног мора.

Настала је у XIX веку после грчког рата за независност, а свој врхунац је добила почетком XX века када је по окончању Првог светског рата око ових територија избио грчко-турски рат. Поред почетних успеха Грци су на крају у потпуности изгубили рат, што је довело до велике миграције становништва.

Крај рата се сматра за крај Велике Идеје јер су његовим окончањем нестали њени основни услови обједињавања свих простора на којима Грци чине већину становништва.

Подршку овој идеји давали су венизелисти.





Izvor: Wikipedia