Londonski Fajnenšel tajms u subotu je objavio vest da je Lukoil, jedan od najvećih ruskih distributera nafte, u julu i avgustu svojim nemačkim partnerima za trećinu smanjio isporuke nafte.

List navodi da postoji mogućnost da je potez povučen u nameri da dođe do povećanja cena sirove nafte, i naglašava da su sa nemačke strane stigla uveravanja da situacija nije dramatična, i da će nedostatak naftnih zaliha bez većih problema moći da se nadoknadi "iz drugih izvora".

Rusija je nekada istočnim delom evropskog kontinenta dominirala "dugim cevima", a danas to radi drugačijim malo drugačije: cevima za transport gasa i nafte.

Ta zemlja je bila - i ostala - najveći snabdevač država Istočne Evrope energentima. Nastojeći da se odupru toj vrsti dominacije, zemlje u regionu tragaju za alternativnim energetskim izvorima.

BBC-jevi izveštači su, istražujući ovu temu, posetili Češku Republiku.

Družba i prijateljstvo

Sirova nafta koja teče kroz cevi rafinerije Saza-Lombati, južno od Budimpešte, stiže iz Rusije.

U rafineriji, na mestu gde se završava ogranak naftovoda, postavljen je spomen-kamen na kojem je uklesano: "Družba-naftovod prijateljstva":

"To što se trenutno događa je, po meni, pokušaj Rusije da postane energetska imperija", kaže Erik Best, urednik jedne uticajne praške novinske brošure.

Planiranje kao srž uspeha

Čini se da je srž svega činjenica da Rusi planiraju na duže staze. Evropski političari su, sa druge strane, čini se, u stanju da razmišljaju samo u okvirima izbora - svake četvrte godine.

Dok Mađarska, Slovačka i Poljska nabavljaju skoro sto odsto prirodnog gasa iz Rusije, Česi su više nego ponosni na alternativu koja im stoji na raspolaganju: gasovod koji stiže iz Norveške.

Jedno vladino istraživanje, međutim, koje je početkom leta "procurelo" na internet, došlo je do krajnje zabrinjavajućeg zaključka, kaže Erik Best:

"Rusi su, u suštini, snabdevači koji, na osnovu dogovora o razmeni sa Norvežanima, obezbeđuju zemni gas koji će stizati tim gasovodom. Time će se češka zavisnost od ruskog gasa povećati sa sadašnjih devedeset sedam na devedeset devet procenata! To svakako nije nešto o čemu se mnogo priča".

Druga strana medalje

Snažan mlaz vode teče ispod jednog od ogromnih tornjeva za hlađenje nuklearke Dukovni u Češkoj Republici. Atomsko gorivo i najveći deo tehnologije ugrađene u ovu nuklearku stigli su, naravno, iz Rusije.

Premda se potrošeno nuklearno gorivo više ne vraća snabdevaču, isporuke bi, navode analitičari, mogle da budu nastavljene u doglednoj budućnosti. Pravu premiju za rusku stranu predstavljalo bi preuzimanje kontrole nad velikim istočnoevropskim energetskim kompanijama, poput češkog Čeza, mađarskog MOL-a ili poljskog PKN Orlena.

Jefim Fištajn, šef ruske sekcije Radija Slobodna Evropa baziranog u Pragu, o tome kaže:

"Rusija isporučuje gorivo za češku nuklearku ali je, istovremeno, ponudila da se na ruskoj teritoriji vrši i prerada atomskog otpada. To bi mogao da bude jedan od načina za preuzimanje kontrole nad kompanijom Čez. Ovo je samo jedan od primera koji pokazuju kako to Rusi rade".

Ko će biti Putinov naslednik?

S druge strane, politički komentator iz Praga Jirži Pehe ukazuje na činjenicu da puno zavisi i od toga ko će naslediti Vladimira Putina:

Mađari, kao i drugi istočnoevropljani, žele da poslovno sarađuju sa Rusijom, ali bi radije da im Rusi ne budu vlasnici strateški važnih grana. Ruski poslovni ljudi, opet, ne skrivaju želju da u Istočnoj Evropi pokupuju sve što mogu.

Paradoks je, međutim, ocenjuju stručnjaci, što je zemlja koja je svojevremeno naredila nacionalizaciju istočnoevropske industrije, sada u poziciji da najviše profitira od privatizacije upravo te industrije.

BBC

Ето, времена се мењају у сваком смислу.
Иначе, одавно ми је синула идеја да Русија смањи производњу нафте и тако јој још више дигне цену. То би чак могло бити урађено бомбастично, ради заштите националних интереса. Тако би се добило и на психолошком ефекту, који би још више дигао цене.

VLASTI EU ZABRANJUJU RUSIJI PRISTUP NA ENERGETSKO TRŽIŠTE

Vlasti Evropske unije mogle bi da zabrane Rusiji pristup energetskom tržištu EU, objavio je danas londonski ekonomski dnevnik "Fajnenšel tajms".

Britnanski list navodi da bi ta ograničenja prvenstveno mogla da se odnose na mogućnost da Rusija kupi deo energetskih mreža u zemljama EU, za prenos elektroenergije i prirodnog gasa do krajnjih potrošača.

Brisel bi pritom mogao da ide tako daleko, navodi "Fajnenšel tajms", da otkaže "ranije preuzete obaveze".

Takav pristup omogućio bi da se, u konkurentskoj borbi za primat na tržištu EU, potisnu kompanije iz Rusije i Saudijske Arabije, koje su ranije najavile "ozbiljnu nameru" da preuzmu deo distributivne energetske mreže u više zapadnoevropskih zemalja, uključujući i Veliku Britaniju.

Tvrd stav o tom pitanju Brisel bi mogao da pravda ocenom da se "evropske kompanije suočavaju sa surovim investicionim ograničenjima", kada pokušaju da uđu na tržište Rusije i Saudijske Arabije, navodi se u tekstu.

Predlog istiskivanja nepoželjnih ruskih i saudijskih konkurenata sa energetskog tržišta EU razmatraće se, kako najavljuje londonski dnevnik, na jednoj od narednih sednica Evropske komisije, koja u Uniji obavlja izvršno-operativne poslove.

Komisija bi trebalo 19. septembara, kako piše "Fajnenšel tajms", da objavi plan o daljem jačanju konkurencije na evropskom energetskom tržištu.

Taj plan će, kako se najavljuje, obuhvatiti i mehanizme za smanjenje bojazni koja je u EU zavladala zbog predstojeće liberalizacije unutrašnjeg energetskog tržišta i mogućnosti značajnijeg prodora u taj sektor kompanija iz zemalja van 27-člane političko-ekonomske grupacije, navodi se u napisu "Fajnenšel tajmsa".

Tanjug

Толико о економском либерализму који тако топло другима препоручују

Eh, to su samo njihove priče za "malu decu" koje, na žalost, ni ovde mnogi ne razumeju !!!

podigli bi cene, povećali profit na kratak rok i...
šta bi onda bilo?
povećale bi se investicije u razvoj alternativnih goriva i to bi kulminiralo stvaranjem novih rešenja. tako moguće stvorili novog konkurenta sa kojim bi se teško nosili, imajući u vidu da je industrija eu i dalje jedna od ključnih (pre svega mislim na automobilsku).

što se tiče liberalne ekonomije činjenica je da je i eu i usa često izvrću kako njima odgovara, ali u ovom slučaju to može biti i opravdano. pitanje je da li je pametno prodavati distributivnu mrežu samim proizvodjačima?!
i ako jeste, potrebno je taj segment podrobno regulisati zakonima! u eu još uvek to nije uradjeno na pravi način!

Алтернативна горива ће превладати пре или касније и не само због нестанка фосилних. Надајмо се (због цена хране и глобалног загревања) да ће био-дизел бити само епизода.
Русија зато у стабилизациони фонд убацује комплетан државни доходак за све цене нафте веће од 27$ долара по барелу. Тај фонд је већ "препуњен".

normalno da hoće, ali kažem da bi takav potez rusije to ubrzao i obezvredio "robu" koju oni prodaju na duži rok!
čime li će onda da pune fondove?!

pametniji su rusiji od toga, ne bi učinili takvu glupost!

Rusija mozda pliva u nafti, i ima mnogo ostalih energenata u rezervi, ali o njihovom racionalnom koristenju ne moze biti govora. Dok je tako, Rusija nece biti "energetska imperija".