Mislim da ovde, ako fenomen postoji, nije rec o ukupnom smanjenju gravitacije, vec o anomalnoj raspodeli gravitacionog polja. Ako bismo svuda u delu prostora smanjili g, auto bi isao sporije. Medjutim, ovde se, mozda, radi o tome da to sto izgleda kao "nizbrdo" zapravo je "uzbrdo". Naime, mozda geometrijski to jeste "nizbrdo" ali ako je gravitacioni potencijal nizi u tacki koja je geometrijski malo visa, onda ce se auto kretati od "nize" ka "visoj" tacki. Radi se o tome da to sto je tacka geometrijski "niza" ne mora obavezno znaciti da ima i nizi gravitacioni potencijal, mada je u vecini slucajeva to tako. Ako to nije tako, onda je to anomalija.

Vratimo se na klipove. Ako ubacite kola u ler u tacki gde je visi gravitacioni potencijal, a susedne tacke imaju nesto nizi gravitacioni potencijal, kola ce spontano krenuti od viseg ka nizem potencijalu. Razlika moze biti minorna, na primer g=9,810 m*s^-2 u jednoj i 9,806 m*s^-2 u drugoj tacki. U obe tacke je sila privlacna, dakle kako kazete, "vuce ka centru", samo u jednoj tacki malo slabije "vuce". Kola u leru ce se pokrenuti ako staticko trenje nije preveliko, a prosuta voda ce poteci sigurno.

Zamislimo da imamo tacke A i B i da je potencijal u tacki A npr. 100 J/kg, a u susednoj tacki B npr. 99 J/kg. Postavite kuglu u tacki A i ona ce krenuti ka nizem potencijalu, tacki B. Pri tome, tacka B moze biti geometrijski malo visa od tacke A zbog neobicne geologije terena i -- eto anomalije. Pravac kretanja kugle je pravac najbrzeg opadanja potencijala (tzv. gradijent polja: http://en.wikipedia.org/wiki/Gradient). Ako bi potencijal (http://en.wikipedia.org/wiki/Gravitational_potential) tacke B bio jos nizi, npr. 98 J/kg, onda bi ubrzanje kugle bilo vece. U oba slucaja, medjutim, u tackama A i B, sila je privlacna, ali nije podjednako jaka. (Brojevi koje sam koristio su cisto arbitrarni...)

Sada pitanje "da li auto, iduci uzbrdo, konstantno ubrzava ili ide istom brzinom?". Prvo, nadam se da smo razgranicili da ono sto je geometrijski "uzbrdo" u smislu raspodele grav. potencijala moze biti zapravo "nizbrdo". To bi i libela pokazala. Zato, auto uvek ide nizbrdo, jer se, u fizici, pojam "nizbrdo" vezuje za promene potencijala a ne za geometriju. Na primer, elektricna struja ce teci putem od viseg ka nizem elektricnom potencijalu, bas kao sto ce i auto ici od viseg ka nizem gravitacionom potencijalu. Pri tome, elektricna struja moze ici kroz mnogo slozenije kolo i duzi put, to nema nikakve veze, ona uvek ide od viseg ka nizem potencijalu. Tako je i ovde. U polju sila, u ovom slucaju gravitacionom polju, ako nema trenja, kretanje je uvek ubrzano. Na primer, u polju ubrzanja g=9,81 m/s^2, na telo deluje sila F=m*g i ono uvek ubrzava sa ubrzanjem g. U realnoj situaciji, uzmimo auto koji polazi iz tacke A i volan je usmeren tako da samo moze ici ka tacki B (to je jedini stepen slobode). U tacki A deluje sila F=m*g ka centru mase Zemlje, a na auto deluje komponenta vektora F usmerena ka tacki B. Ocigledno, to je neki mali deo od m*g, zavisi od nagiba, ali i dalje postoji ubrzanje. Ova sila se umanjuje za silu dinamickog trenja (i ostale efekte koji koce auto) i rezultantna sila ima opet oblik m*a, gde je m masa auta, a a ubrzanje. Obrni-okreni, uvek ce da ubrzava. Jedino ako se, pri ovom ubrzanju, dostigne neka brzina gde je sila trenja jednaka komponenti sile gravitacije u pravcu kretanja (ali suprotno usmerena), onda na telo vise ne deluje nikakva rezultantna sila i ono ostaje u istom stanju kretanja, sto kazu Njutnovi zakoni, "dok ga neko drugo telo ne primora da to stanje promeni". Drugim recima, tek tada se vise nece kretati ubrzano vec konstantnom brzinom.

Inace, gravitacija je dosta misticna sila (interakcija) sama po sebi, savremena kosmologija upravo se njome najvise bavi. Na primer, misterija je zasto se ne "razlete" zvezde u udaljenim galaksijama, posto proracuni kazu da ih gravitacija ne moze drzati na okupu. Trenutno ponudjeno resenje je "nevidljiva" odnosno "tamna materija" u okviru koje dominira "tamna energija" (i koje, navodno, ima mnogo vise od vidljive materije). Druga mogucnost je da jednacine koje koristimo (jednacine opste opste teorije relativiteta, GTL, sto je drugi naziv za Ajnstajnovu teoriju gravitacije) ne opisuju gravitaciju u potpunosti. Neslaganja sa jednacinama se dobro uocavaju na tim velikim (galaktickim) distancama, ali vec i na nesto manjim (v. http://en.wikipedia.org/wiki/Pioneer_anomaly). No da ne pravim vise digresiju, hteo sam da dodam da je dosta toga ostalo nepoznato o gravitaciji u savremenoj fizici i da na tome i tek kako ima jos da se radi.


Ako postoji, u pravu ste, odrazila bi se na vazduh iznad, ali pre svega kao staticka pojava. Jaca lokalna gravitacija povlaci gusci vazduh iznad. To bi se moglo snimiti npr. Schlieren optickim sistemom koji se tradicionalno koristi za vizuelizaciju varijacija refraktivnog indeksa fluida (razlicita gustina usled razlika temperature, ili nekog drugog uzroka, povlaci razlicit ineks prelamanja svetlosti):
http://en.wikipedia.org/wiki/Schlieren_photography
http://en.wikipedia.org/wiki/Schlieren_imaging
Medjutim, ja ne bih posegao za ovakvom slozenom tehnikom samo da bih proverio lokalnu raspodelu g. Dovoljno je odabrati strateski rasporedjene tacke na mapi i obaviti merenja kalibrisanom analitickom vagom i tegom poznate tezine, po mirnom vremenu. Analiticka vaga ima kompenzatorni mehanizam sa libelom za nivelisanje, kao i komoru u koju se zatvara uzorak koji se meri, tako da nagib i vetar ne bi imali uticaja.

Coolidge ovome nema sta da se doda , osim da sve to treba dokazati. Moze i matematicki i merenjem. No pre svega treba utvrditi da je tacka ka kojoj se auto krece stvarno geometrijski visa tako da ako eksperiment pokaze da se auto krece ka visoj tacki, onda OK, imamo anomaliju.

Ali, niko to nije uradio, niti je bar rekao da je uradio ili da se pouzdano zna tj. da uje 100% provereno da je tacka ka kojoj se auto (ili flasa) krece visa (geometrijski visa, tj. na vecoj nadmorskoj visini).

Zato ja kazem da ovog konkretnog fenomena nema vec ga treba dokazati. Ako se to ne dokaze, znaci da je u pitanju opticka varka.
 

Okay, onda se sve svodi na to da se GPS-om izmere geometrijski polozaji tacaka (pre svega visine) a analitickom vagom, u istim tackama, vrednosti g. I to je prakticno sve...

Jashta brate!

Da ne seckam, prenosim ceo tekst preuzet iz Narodnih novina
Na drugom screen-u je sturo objasnjenje nauke, ali opet iz koga se moze videti o cemu je rec.
 

P.S, ne mora Sez da sipci u potragu za razjasnjenjem. 

Kolika bre treba da bude magnetna sila,da bi vukla uzbrdo auto od 2t ??

"Nauka se bavila ovom pojavom i dala odgovor" je dosta česta formulacija kod domaćih novinara, koji, po pravilu, ne citiraju koja studija se time bavila, koji naučnik i sl. "Magnetno" objašnjenje skoro sigurno nije tačno, a lako ga je proveriti: stavi se dečija lopta, koja je od nemagnetnog materijala, pa ako i ona krene da kotrlja uzbrdo (a skoro sigurno hoće), onda to nema veze sa magnetizmom. A to da vodu "sa gvožđem" neće privlačiti magnet, može da proba bilo ko: uzme se čaša vode, rastvori se malo gvožđeve soli (npr. ferihlorid) i prinese magnet i - ništa. Isto tako, ako se ubaci malo gvozdenih opiljaka u čašu vode i prinese magnet, biće privučeni samo opiljci ali ne i voda. Dakle, nema govora da tokom vode može da upravlja "gvožđe u vodi". Čik da vidim da neki pravi naučnik to potpiše, odmah bi bio diskreditovan. Jedino specijalni MR fluidi (http://en.wikipedia.org/wiki/Magnetorheological_fluid, http://en.wikipedia.org/wiki/Ferrofluid) reaguju na spoljašnje B polje, ali obična tekuća voda ne spada u takve fluide.

Jako lepo objasnjenje...

Jbg, i ta objasnjenja su pod plastom nauke, pa se lako i novinar moze pravdati time. Zabole njega da li je to tako ili nije, i jos da eksperimentise. Negde mozda i on cuo od nekoga ili je samo njegovo mosljenje a pravda to plastom nauke.

Nego imate za info, sta se pise. Ako nista drugo.

Mislim da su ovde dva efekta najzastupljenija:
(i) Srbi vole da mistifikuju stvari. Radije će decenijama da pričaju priče o mističnim isceliteljskim sposobnostima nekog lokaliteta gde uoče nešto neobično, nego da se organizuju i sprovedu naučnu studiju od nedelju dana i cca 5000 eura, da razreše sva bitna pitanja. To je deo našeg folklora.
(ii) Niko neće da odvoji novac za studiju, koja može da bude relativno jednostavna i jeftina. To je zato što se kod nas malo ko od "ozbiljnih naučnika" odlučuje da ide na teren, da se seljaka po gudurama i mapira geomagnetske i gravitacione anomalije. Više vole da sede u toplim kabinetima i prodaju mudrost jer im se to dozvoljava. Ali to nije prava nauka. Prava nauka je tamo na terenu i to znaju oni koji se njome zaista bave.

Nažalost, jedina lako dostupna studija i publikacija sa lepom mapom magnetskih anomalija je ova: http://www.geo.edu.ro/sgr/mod/downloads/PDF/Wonik-TNova-2001.pdf ali, opet nažalost, ne obuhvata Radan. Bilo bi korisno i da imamo mapirane gravitacione anomalije, kao ovde (http://www.ig.cas.cz/userdata/files/reports/rocenka04_05.pdf , strana 22, ali sa izvornim podacima - rezultatima merenja, ne samo kolor slikama koje treba da "zasene prostotu"). Ovde (http://www.metafysiko.org/index.php?module=writeit&action=read&id=67) je opisan jednostavan način kako se ispitivanje može obaviti vrlo lako raspoloživom opremom, ali izgleda da to niko od nadležnih ne želi da podrži ili finansira. Ja to delimično razumem; imamo mnogo akutnije probleme, nažalost, i nauka bi trebala njima da se bavi (energetika i sl.). I opet nažalost, ne bavi se...