To je bilo vrlo napeto vreme pogotovo na granici. Samo na Jugoslovensko- Madjarskoj granici mesecno je bilo oko 400 slucajeva pucanja, upada na drugu teritoriju i slicno. Madjari su sklonili 40 000 stanovnika za koje su smatrali da su nesigurni [ uglavnom Srbi i Hrvati] u mesto Hortobagi. Njihovu granicu je obezbedjivalo jos 18 000 pripadnika specijalne policije a vojska je ukopala 670 000 mina i izgradila 924 bunkera [ od toga 308 betonskih]. Cilj je bio da Madjarska vojska naraste na milion pripadnika. Tri madjarska i i dva sovjetska fronta su imala napasti u dva strateska pravca: Baja- Vukovar- Beograd i Subotica-Novi Sad-Beograd. Rumunsko- sovjetski front je trebao da udari pravo na Beograd sa istoka.

Zanimljivo je da je Madjarska vojska razvijana sa iskljucivim ciljem da napadne Jugoslaviju. Staljin je u junu 1948 izbacio Jugoslaviju iz Kominforma a drugog jula je potpisan prvi veliki ugovor sa Madjarskom. Madjari su primili pedeset Jak-9P i pedeset Il-10 u septembru 1949. U isto vreme Rumunija dobija lovce La-9, jurisnike Il-10 i bombardere Tu-2.

Ali tek je Staljinovom odlukom iz desetog januara 1951 u Moskvi usledilo ozbiljno preoruzavanje. On je obecao svakoj zemlji saveznici najmanje po jednu lovacku diviziju i jednu bombardersku diviziju. Rumunija je dobila sezdeset dva Jak-23, Bugarska diviziju Jak-23 dok je Madjarska dobila cak diviziju MiG-15, diviziju Il-10 i diviziju Tu-2. To im je bilo za napade na Beograd.

Iz tih razloga Tito je potpisao ugovor sa Velikom Britanijom i Sjedinjenim Drzavama 14. 11. 1951 i 1952 primili smo avione Tanderbolt i Moskito. Prvi F-84G su stigli na Batajnicu u junu 1953 a u tom trenutku Madjarsko vazduhoplovstvo je vec imalo u sastavu 234 MiG-15, vecinom bis verzija. Tito je imao puno srece sto je Staljin umro u martu 1953...

Eto ja malo ukratko.

Sta mislite da su nas Sovjeti napali sta bi se desilo?

Pa mislim da bismo prosli kao Troja...Dobro je da se nista nije desilo

U nekim sovjetskim izveštajima stoji(bar po Hruščovu...) da je Staljin razmatrao sve oblike pritiska na Jugoslaviju, od II Rezolucije Informbiroa(juni 1949 u Bukureštu), ali da nikad nije ozbiljno razmatrana ideja o direktnom vojnom napadu na Jugoslaviju. Ipak, ubeđen sam da bi ogromana većina Jugoslovena pružila otpor. Iz nekoliko razloga:
1. osećaj za nacionalnu nezavisnost je ipak bio jači od autoriteta koji je Staljin imao među jugoslovenskim komunistima, i narodu.
2. Titova partizanska armija(NOVJ, Jugoslovenska armija) je stvorena u realno mnogo težoj i daleko nepovoljnijoj situaciji za borbu, a opet je izašla kao pobednica na jugoslovenskom ratištu, u ratu protiv Nemaca, Italijana i kvislinga. 1949. godine Jugoslovenska armija je bila veoma solidno naoružana i imala je III armijske grupe, sa 42 divizije. Naravno, Rusi su vojno bili u velikoj prednosti, ali mslim da bi se naši izvukli.
3. Većina pristalica IB je bila lišena slobode i internirana na Goli Otok, u periodu 1949-53. To je po mom mišljenju bio nužan potez, jer bi 100.000 pristalica IB-a bila ozbiljna peta kolona, da su Rusi vojno napali. Ovako... Tito ih je uklonio na vreme.
4. Staljinove grube uvrede i laži na račun jugoslovenskog NOR-a, samo su povećavale odbojnost prema njemu i politici SSSR-a.
5. Tito je 1949/50 izdao naredbu za formiranje udarnih partizanskih odreda i partizanske gerilske vojske, koja bi dejstvovala zajedno sa Jugoslovenskom armijom, u slučaju da Rusi izvrše vojni napad na nas. Taj operativni zadatak pokrivao bi naviše prostor Srbije i Bosne, gde je očekivan glavni udar snaga Varšavskog pakta i Crvene armije. Tito je za glavnog komandanta tih odbrambenih operacija postavio generala Svetozara Vukmanovića Tempa.

Sta mislite da li bi se zapadnjaci umesali?

Samo, ne bismo odolevali ni 10 dana, a kamoli godina.

Zapad bi se sigurno umešao(na određen način), naročito zato jer im je bilo stalo da što više razvuku snage Istočnog bloka. Ne treba zaboraviti, da je Jugoslavija do 1948 važila za "Staljinov satelit br. 1 na Balkanu, a i u Istočnoj Evropi". Uostalom, na čuvenom sastanku Tito-Čerčil, 1951 u Londonu, Čerčil je dao punu podršku Titu i Jugoslaviji, a Tito je obećao "da će se ovaj plamen borbe protiv staljinističke hegemonije iz Jugoslavije brzo preneti i na ostale zemlje Varšavskog pakta". Zapadu je jako bilo stalo da oslabi i razbije Istočni blok, zato bi se sigurno umešao i direktnije, da su Rusi napali Jugoslaviju.