Građani Srbije prizivaju "6. oktobar", besni su i nezadovoljni, hoće bolji standard, u Evropu...

Pomozi Bože

Glavni izvođači uništenja pozitivne energije promena od 5. oktobra 2000. godine koji su profitirali na šteti građana neprestano poručuju da je Srbiji potreban i neophodan 6. oktobar i konačan raskid sa prošlošću i Miloševićevim režimom, koji su se tokom ovih pet godina držali na aparatima (policijskom, korupcionaškom, vojnom, obaveštajnom, privatizaciono-pljačkaškom).

Oni koji su se ponašali na nivou svojih komunističkih predaka i duhovnih učitelja iz perioda 1945 - 1950, koji su pljačkali tuđu imovinu, nastavili su ovu tradiciju ali u kapitalističkom maniru preduzevši prvobitnu akumulaciju (čitaj otimačinu) kapitala na kojoj bi im pozavideli i vlasnici rudnika u Britaniji u kojima su svojevremeno i deca po dvanaest sati radila pod zemljom. Njih su pripomogli i kvazinacionalisti koji su kukali protiv nepravde Haškog suda, a onda izručili skoro sve izuzev Mladića. Oni su uradili sve ono za šta su optuživali pokojnog premijera Đinđića. Ali čak ni kriminalci koji su im se predali i verovali da će imati pravedno suđenje ne optužuju ih za izdaju, to ne čine ni njihova braća po vladi, SPS-ovci.

Nikom od "patriota" ne smeta ni saradnja "legalista" i "nacionalista" sa Ugljaninom koga su proglašavali do nedavno crnim đavolom i pretnjom za odvajanje Stare Srbije i stvaranje Sandžačkog pašaluka. Vlast, opozicija, bivša vlast predstavljaju se kao ljuti protivnici, tobože svađaju se, otvaraju afere, ali izgleda da, ispod te maske za narod, lepo i u ljubavi žive sarađujući na različitim nivoima vlasti od republičkog vrha pa do mesne zajednice.

 
  Ipak za "6. oktobar"

Najveći broj građana, 47,3 odsto, smatra da je 6. oktobar trebalo davno da se dogodi. Među ispitanicima je 26,6 odsto onih koji smatraju da je Srbiji baš sada neophodan, dok 17,4 nije saglasno sa nekom novom revolucijom.
   
 
 
 
To su Kurte i Murte prve petoletke "demokratske oktobarske revolucije", a na vidiku nema organizovane snage koja bi zaista mogla sprovesti 6. oktobar. Kvazirevolucionari dozvolili su da haračlije i eskstraprofiteri pokupuju još ono malo ostataka Srbije i postanu ugledni tajkuni perući ruke i štošta drugo od Miloševićeve crvene boje. Umesto da mnogima od njih koji su finansijski podržali Miloševićevu diktaturu zabrane putovanja kao u vreme sankcija i izlazak iz Srbije, Zapad traži vize i pretresa do gaća upravo one koji su na ulici pod udarcima pendreka oborili režim. Nafatirani lopovi postaju sada ugledni poslovni Evropljani, putuju gde im se hoće dok građani čekaju za vize kao da su kužni.

U ovakvom okruženju nije ni čudo što 57,5 odsto građana smatra da živi isto kao pre 5. oktobra 2000. godine, kako je pokazalo poslednje istraživanje Agencije Faktor plus. Kako objašnjavaju tvorci istraživanja nakon stalnih periodičnih anketa izdvojio se sloj od oko četiri odsto građana koji konstantno smatraju da žive sasvim lepo, bez trzavica, kao da ovde nije bilo ni ratova, ni totalnog siromaštva, ni epidemije kriminala i nasilja.

Prema zaključcima istraživača, izdvojila se bogata elita od oko 60.000 porodica koja u rukama drži sve poluge ne samo finansijske moći. Proračunato je da kada bi ovaj broj familija pomnožili sa tri člana porodice dobija se brojka od oko 180.000 do 200.000 ljudi koji žive u potpuno paralelnom svetu daleko od one dve trećine stanovništva koja preživljava od danas do sutra bez mogućnosti da dostigne plate i penzije veće od 210 evra.

Ono što posebno brine je i podatak da se sve manje građana boji gubitka radnog mesta, što, kako je nedavno rekao analitičar dr Darko Marinković, ukazuje da su ljudi oguglali i na ovo tranziciono zlo, jer političari svaki čas proriču da će bez posla ostati 200.000 ili 300.000 ljudi. Neki su, prema rečima Marinkovića, u međuvremenu i ostali bez posla, dok je drugima dosta da svakoga dana po dolasku na radno mesto gledaju na tablu ne bi li tamo videli svoje ime upisano za otkaz. Preovlađujuća osećanja građana su pored besa i nezadovoljstva, zabrinutost i strah (44 odsto), kao i nemoć i beznađe.

Takođe, većina ispitanika pre bi se odlučila za sigurnost radnog mesta (69,8 odsto) nego za visoku zaradu (19,1 odsto), a u ovim podacima se krije i nespremnost ljudi da prihvate reformske zahvate vlasti jer u nju uopšte nemaju poverenja.

Da je to tako govori i standardno nepoverenje u institucije sistema, pa i samu vladu koja je na dnu liste poverenja sa svega 13 odsto građana.

Dr Darko Marinković je ukazao da su građani prema poslednjim anketama ipak spremniji na štrajk, proteste i druge vidove ispoljavanja nezadovoljstva. Čak 32,8 odsto u potpunosti podržava ovakav način borbe i spremno je da u njima učestvuje. Podršku ovakvim stavovima dalo je još 20 odsto ispitanika, mada oni još nisu spremni i na proteste. Ona magična brojka od dve trećine građana očekuje da će u narednu godinu dana imati lošiji, znatno lošiji ili isti standard kao što je danas.

Birači su očigledno izgustirali sve nedaće koje su preživeli ili preživljavaju sa vladama posle 5. oktobra 2000. godine, pa najveće poverenje, sudeći prema anketama, imaju u Srpsku radikalnu stranku (30,6) odsto. Demokratska stranka drži drugo mesto sa 22,6 odsto glasova, a na trećem je Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić sa 17,5 odsto. DSS je spao na 8,9, dok njegovi koalicioni partneri pojedinačno ne bi prešli ni cenzus kojem je najbliži SPS sa 4 odsto podrške. Istraživanje je pokazalo da je LDF Čedomira Jovanovića sa 3,7 odsto podrške ispred G17 plus, SPO i Nove Srbije. Pregledom anketa od 2004. godine pa do septembra 2005. dolazi se do zaključka da su skoro sve važnije stranke imale padove, pa čak i radikali. Samo PSS se konstantno drži ili povećava svoju popularnost.

Nešto više od 70 odsto građana smatra da su neophodni parlamentarni izbori, ali čak 37 odsto građana tvrdi da na njima ne bi učestvovalo, dok 22,9 ne zna da li bi se odlučilo da izađe na birališta. Analitičari smatraju da među onima koji se još nisu odlučili ima dosta glasača SPS-a koje bi dobar rejting Slobodana Miloševića, koji ima poverenje čak 20 odsto ispitanika, mogao prelomiti da izađu na glasanje.

Izgleda da građani, barem prema istraživanju, žele da isprobaju još i vlast SRS-a jer su sva druga čudesa aktuelnih moćnih stranaka već isprobali. Tu se, kako kaže dr Darko Marinković, i krije odgovor uspona PSS koji do sada kao nova stranka nije bio u vlasti, što jeste prednost.

Ono što se može zaključiti i bez pomoći analitičara to je da su na političkoj sceni Srbije uglavnom isti likovi, tako da politička ponuda za sada ne garantuje Srbiji bolju budućnost. Srbija, kako kažu podaci, želi u evropske integracije, ali pitanje je kako to izvesti i sa kim na čelu.

Nema nijedne institucije u Srbiji izuzev crkve koja ima više od 50 odsto poverenja ispitanika. Postavlja se pitanje da li se građani, pa čak i ateisti, u nemogućnosti da vide ikakvu perspektivu i očekuju bilo kakav boljitak, okreću Bogu i veri. Iako bi se to moglo na prvi pogled zaključiti, čak i crkva koja je prilikom prethodnog istraživanja Agencije Faktor plus imala poverenje 52 odsto ispitanika, sada se zaustavila na brojci 50,1 odsto.

Dakle, postoji i blag pad poverenja u crkvu. Ali, čak 60,3 odsto ispitanika odgovorilo je da nikada ne sumnja u postojanje Boga, što može biti pokazatelj da se čak i ateisti okreću Njemu.

 
  Tadić najbolji za ulazak u EU

Na pitanje koji su ciljevi od najvećeg značaja za razvoj i budućnost zemlje, većina građana se odlučila za dobre zarade i pristojan standard, suzbijanje kriminala i korupcije, mir i političku stabilnost i ekonomski razvoj zemlje. Pri tome najviše anketiranih veruje da bi pitanja socijalne pravde i suzbijanja kriminala i korupcije najbolje rešavao Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, dok bi razvoj ekonomije i rešavanje pitanja Kosova, pre svih, poverili Bogoljubu Kariću. Za Vojislava Koštunicu smatraju da bi najbolje sarađivao sa Hagom, dok uključenje u evropske integracije jeste teren na kome bi se, po mišljenju ispitanika, najbolje snašao Boris Tadić, predsednik Srbije.
   
 
 
 
 
 
  Kurte i Murte prve petoletke

Nikom od "patriota" ne smeta ni saradnja "legalista" i "nacionalista" sa Ugljaninom koga su proglašavali do nedavno crnim đavolom i pretnjom za odvajanje Stare Srbije i stvaranje Sandžačkog pašaluka. Vlast, opozicija, bivša vlast predstavljaju se kao ljuti protivnici, tobože svađaju, otvaraju afere, ali izgleda da, ispod te maske za narod, lepo i u ljubavi žive sarađujući na različitim nivoima vlasti od republičkog vrha pa do mesne zajednice. To su Kurte i Murte prve petoletke "demokratske oktobarske revolucije", a na vidiku nema organizovane snage koja bi zaista mogla sprovesti 6. oktobar. Kvazirevolucionari su dozvolili da haračlije i eskstraprofiteri pokupuju još ono malo ostataka Srbije i postanu ugledni tajkuni perući ruke i štošta drugo od Miloševićeve crvene boje. Umesto da mnogima od njih koji su finansijski podržali Miloševićevu diktaturu zabrane putovanja van zemlje, kao u vreme sankcija, Zapad traži vize i pretresa do gaća upravo one koji su na ulici, pod udarcima pendreka, oborili režim. Nafatirani lopovi postaju sada ugledni poslovni Evropljani, putuju gde im se hoće dok građani čekaju za vize kao da su kužni.
   
 
 


Izvor: Glas Javnosti \ Ivan Stojković