Građani Srbije peti su u Evropi po stepenu religioznosti, pokazala je globalna studije Galup internešenela. Prema ovom istraživanju, religioznost u Srbiji daleko je iznad svetskog proseka, s obzirom na to da čak 77 odsto građana Srbije sebe smatra religioznima, dok je u svetu prosek oko 59 odsto.


Verski analitičari, međutim, objašnjavaju da ove podatke treba prihvatiti sa velikom rezervom, pre svega zbog različitih shvatanja ljudi o tome šta je vera i šta znači biti religiozan.
 
Učesnici u istraživanju koje je sprovedeno u 57 zemalja odgovarali su na isto pitanje: Bez obzira na to da li odlazite na mesta bogosluženja ili ne, da li biste za sebe rekli da ste religiozna, nereligiozna osoba ili ste ubeđeni ateista? Dobijeni rezultati pokazali su da je u poslednjih osam godina u Srbiji broj osoba koje sebe smatraju religioznim povećan za pet odsto, što je suprotno globalnom trendu, gde je njihov broj smanjen za devet odsto.
 
- Ova dva podatka su samo naizgled kontradiktorna, što je posledica pre svega načina na koji se religija shvata u Srbiji, te da se ona doživljava u nekom tradicionalnom smislu, više nego u crkveno-dogmatskom. A sve to je opet delimično posledica i bezizlaza u kojem se Srbija nalazi - kaže Mirko Đorđević, sociolog religije.




Sa Đorđevićem se slaže i Živica Tucić, koji dodaje i da je nekima vera, na primer, patriotizam, drugima samo tradicija, a najmanje je onih kojima je vera zaista vera u pravom, crkvenom smislu.
 
- Pitanje je da li je svima koji se izjašnjavaju kao vernici jasno šta je to vera. Mnogi iz nje uzimaju ono što im odgovara, a izbacuju ono što im ne prija. Svako ima pravo za sebe da kaže da je religiozan, ali i nauka ima pravo to da ispituje - kaže Tucić.
 
Rezultati istraživanja bi, prema njegovim rečima, bili drastično drugačiji da je ispitanicima postavljeno još nekoliko pitanja kao što su: da li verujete u vaskrsenje; da li verujete u zagrobni život ili u bezgrešno začeće.

Blic

Smatrati sebe religioznim i biti religiozan su dve različite stvari

Ко одређује шта значи бити религиозан? Онај ко себе сматра религиозним.

Kao i sve ostalo - covek zdravog razuma, a u ovom slucaju necija religioznost se odredjuje psihoanalizom osobe.
Religioznost je kao bolest, covek moze da bude svestan svoje religioznosti i sam je dijagnozira ili nesvestan pa mu neko drugi moze ukazati na prisustvo religioznosti u njemu.

Sad kad krenu retardirana pitanja.....i još gori odgovori 


"Svaki peti gradjanin Srbije je srećan".
"A šta je to sreća i ko je definisao sreću?"

Ili moderatori obrate paznju tvom doprinosu zapocetoj temi i postovanju prema ostalim clanovima.

Ne znam da li je postovanje ili poštovanje?

Upravo se o tome i radi.
Tema je ok.
Ali ne glasi "šta je religioznost" pa onda krene:


i tako dalje i tako dalje. Koliko je ljudi religiozno je daleko od pojma "šta jer religioznost".

Nisi ti kriva zbog toga.
Jel ima nesto osnovnije u ovoj temi od pitanja "Ko odredjuje sta znaci biti religiozan?" u utvrdjivanju realnosti sprovedenog istrazivanja ?

A izvini da li bi bila ljubazna da nam objasnis kako je moguce odrediti koliko je ljudi religiozno ako zanemarimo cinjenicu sta definise religioznost ?
Jel ti pokusavas da kazes da ljudi koji sebe deklarisu religioznim osobama pojma nemaju sta je religioznost ?

Naravno da su religiozni - veruju u sarme i kiseo kupus samo jos uvek nije napravljeno svetiliste za javno obozavanje tih svetaca. 

А тај који указује на присуство религиозности у некоме може да буде болесно религиозан, а не човек здравог разума, па то његово указивање може да повећа његову болест.

Iz same reči je vidljivo njeno značenje.
Religiozna osoba je ona koja praktikuje neku religiju, nebitno koju.
Stepen religioznosti može biti različit. On se kreće od onih koji se pridržavaju skoro svega što religija naleže, do onih koji veruju u određeni koncept i povremeno učestvuju u nekim obredima.
Ono bez čega nema religioznosti je vera u koncept koji nudi određena religija. Puko poštovanje običaja nema veze sa religioznošću.