Građani Srbije ne veruju dinaru
U Komercijalnoj banci na štednju je položeno 2,8 miliona evra u dinarima i 279 miliona u evrima. Devize su oročene na period duži od godinu dana

BEOGRAD - Većina građana Srbije još nema dovoljno poverenja u banke i državu pa se većina ušteđenog novca i dalje nalazi u slamaricama. Ipak, i kada polože novac u banke, više od 97 odsto građana oročava ga u stranoj valuti, a daleko ispred svih prednjači evro. Razlog za malu dinarsku štednju nije visina kamatne stope, već nepoverenje u stabilnost dinara. Iz toga proističe da građani zapravo ne veruju guverneru Radovanu Jelašiću.

O odnosu između dinarske i devizne štednje najbolje govore podaci najvećih srpskih banka. U Komercijalnoj banci, vodećoj po visini prikupljenih deviznih sredstava, "štedi" se 214 miliona dinara, što je 2,8 miliona evra. Prema preseku koji je u ovoj banci urađen 30. novembra 2004, od tih 214 miliona dinara, čak 83 odsto nije oročeno. S druge strane, Komercijalna banka prikupila je 279 miliona evra.

Za razliku od dinarske štednje, odnos neoročenih i oročenih sredstava je povoljan i čini 47 odsto u korist oročenih ugovora. Oko 16 odsto od toga je na period, duži od godinu dana. U ovoj banci ističu da su sve iskazane kamate date po bruto principu, što znači da se na ime poreza od 20 odsto, koji se obračunava na godišnjem nivou, one umanjuju.

I prema podacima Rajfajzen banke, klijenti ove banke ne veruju puno u dinar, te je odnos između dinarske i devizne štednje poražavajući. U ovoj banci, prema podacima od pre 15 dana, ukupna dinarska štednja je samo 0,44 miliona evra, dok je ukupna devizna štednja 274,25 miliona evra. Preciznije, broj dinarskih štednih partija je 10.910, a deviznih 115.753. Na oročena tri meseca bruto godišnja kamata za dinare je 10,5 odsto, na šest meseci 13 odsto, a na godinu dana 15 odsto. Za oročena devizna sredstva Rajfajzen banaka odobrava kamate od 0,70 odsto do 4,5 odsto, u zavisnosti od valute, iznosa i vremenskog perioda na koji se novac oročava.

"Iako stanovništvo veliki deo svoje devizne ušteđevine i dalje drži mimo bankarskih tokova, nivo štednje u Delta banci raste", kažu u ovoj banci koja je ove godine povećala deviznu štednju za 60 odsto. U ovoj trećerangiranoj banci po prikupljenim sredstvima, dinarska štednja iznosi 718 miliona dinara, dok je devizna neuporedivo veća i iznosi 163 miliona evra. I u Delta banci kamatna stopa za oročenu deviznu štednju zavisi od sume i perioda štednje.

Na sumu od 10.000 evra najniža mesečna kamata iznosi dva odsto, a najviša 4,5, dok na sumu preko 50 hiljada evra najviša kamatna stopa iznosi šest odsto. I u ovoj banci kamatne stope su na godišnjem nivou i u bruto iznosu.

A prema ocenama ekonomista, izgradnji pozitivnog imidža domaće valute značajno doprinose izjave guvernera NBS, koje su, nažalost, često kontradiktorne.
I. Krasnić

jednom se pecnes, pa ne prija bas, pa kazes necu vise..