Ove godine naša draga gimnazija je napunila 187 punih, da punije ne mogu biti, godina.

Za to vreme prešla je dug put: od pravoslavno orjentisane Srpske Velike Pravoslavne Gimnazije na početku do današnje Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj".

Gimnazija je osnovana 1810. na inicijativu više viđenijih novosadskih ljudi toga vremena. Između ostalih bili su to sremsko-karlovački i novosadski crkveni velikodostojnici i nekolicina uglednih trgovaca i profesora.

Osnovati srpsku gimnaziju 1810. godine nije bilo lako. Austrugarska uprava se nije mirila sa činjenicom da u multinacionalnoj carevini polako dolazi do nacionalnog buđenja svih konstitutivnih naroda i da želja za kulturnim oslobođenjem raste.

Sve je počelo od uspešnog trgovca, velikog srpskog rodoljuba Save Vukovića. Rođen u Mostaru, živeo u Novom Sadu, ostao je bez potomaka. On je u želji da učini dobro i časno delo, po kojem bi ga sledeće generacije pamtile, osnovao fond od 20000 carskih forinti - za tadašnje vreme enormnu sumu - iz čije kamate bi se osnovala i izdržavala prva srpska gimnazija u Novom Sadu. Sledeći njegov primer i mnogi drugi imućniji građani izdvojili su novac za gimnaziju. Međutim, ono što je stvarno dirljivo jesu prilozi najsiromašnijih, od jednu, dve forinte. Oni su shvatili da će ta gimnazija služiti njima i njihovoj deci.

Izmamiti carski patent kojim se odobrava izgradnja srpske gimnazije u Novom Sadu nije bilo lako . . . Na insistiranje Karlovačkog mitropolita Stefana Stratimirovića, car Franja I piše privilegijalno pismo kojim dozvoljava izgradnju škole.



Škola je osnovana!

Za upravitelja (direktora) je 1819. godine postavljen Pavel Jozef Šafarik. On u svojim beleškama navodi da je zgrada u kojoj se nalazi Gimnazija tako lepa, velelepna i impozantno naočita da je "nema u celom carstvu".

Nažalost, kobnog 12. juna 1849., desilo se bombardovanje sa Petrovaradinske tvrđave u kojem je zgrada Gimnazije potpuno uništena. Takođe u plamenu uništenja nestale su vredna prirodnjačka zbirka, skoro celokupan bibliotečki fond i školski arhiv.
Opet se morao tražiti novac. Ovog puta za obnovu. Novosađani ni tada nisu štedeli novac, te je Gimnazija ponovo počela da funkcioniše 1852.

Novi Sad se vremenom veoma proširio, a i nastavni programi su postali obimniji tako da je Velika Gimnazija postala "mala". Carska administracija je činila sve da Gimnaziji onemogući rad i stalno zahtevala i nalagala kakva treba da bude zgrada, uslovi za nastavu...
Sve to je značilo da je potrebna nova zgrada.

Da li zbog krize u carstvu, da li zbog nečeg drugog, novosađani nisu mogli da skupe dovoljno novaca za gradnju. Tada je dovitljivi bankarski službenik Laza Milošev pomenuo problem baronu Milošu Bajiću, koji je inače bio rođak kneza Miloša Obrenovića. On je uložio pozamašnu sumu novca (oko 2 105 = 200000 kruna) u fond namenjen izgradnji gimnazije, što je pak bila samo "kap u moru" bogatstva kneza Miloša.
I danas na istaknutom mestu stoji natpis:



Novo zdanje je sazdano i završeno u roku, 1900. godine. Ubrzo potom, počela je nastava i gimnazija je dobila svoj današnji izgled.