Riba, orašasti plodovi, kofein, žitarice i voće poput borovnica i avokada usporavaju starenje mozga i utiču na motivaciju i raspoloženje

Kad razmišljamo o zdravoj hrani, obično na umu imamo njen učinak na telo i liniju. Međutim, šta je s hranom za mozak, koja pomaže njegovom funkcionisanju, održavanju koncentracije i budnosti. Mešovita i pametno odabrana ishrana može da uspori starenje mozga, utiče na motivaciju, raspoloženje i mogućnost nošenja sa stresom. Press vam donosi nekoliko saveta o hrani koja je dobra za mozak i koja podstiče funkcionalnost moždanih ćelija i sposobnost koncentracije.

Riba

Riba se često naziva hranom za mozak. Razlog tome je što sadrži puno selena, minerala koji podiže raspoloženje. Istraživanjem se utvrdilo da i neznatan manjak selena kvari raspoloženje. Osim toga, riba je odlična hrana za mozak, jer je bogata omega tri masnim kiselinama, neophodnim za funkcionisanje mozga i njegov razvoj. Ove zdrave masnoće mozgu daju neverovatnu snagu. Ishrana bogata omega tri masnim kiselinama umanjuje rizik od demencije, moždanog udara, a igra i veliku ulogu u poboljšanju pamćenja, posebno kako starimo. Za zdravo srce i mozak preporučuje se riba i to čak dva puta nedeljno. Losos, sardine i plava riba, pokazala su neka istraživanja, jačaju koncentraciju i povećavaju budnost.

Avokado i Žitarice
Za svaki organ u telu važna je cirkulacija krvi, a to se posebno odnosi na mozak i srce. Ishrana bogata žitaricama ili avokadom smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, jer poboljšava protok krvi, delujući i kao svojevrsno gorivo za mozak. Osim toga, fruktoza iz voća predstavlja izvanredan izvor energije potrebne za intelektualni, ali i fizički rad. Redovnim unosom voća svom organizmu i mozgu omogućavate dovoljno energije. Dobar odabir su banane, pomorandže i avokado.

Kofein

Nema čarobne hrane koja može da podstakne i poveća vaš IQ, ali ima one koja će vam pomoći da se koncentrišete. Napitak bez koga mnogi ne mogu da zamisle početak dana je kafa. Kafa, odnosno kofein, razbuđuje, pomaže da se fokusirate i koncentrišete. Kofein se nalazi i u čokoladi i nekim energetskim pićima. Međutim, unos kofeina i šećera treba ograničiti, jer imaju kratkoročni stimulativni efekat. Iako će vas razbistriti, ne pospešuju ni mentalnu snagu, a ni inteligenciju. Kofein takođe izbegavajte u večernjim satima, jer će vam poremetiti san.

Borovnica
Istraživanja na životinjama pokazala su da borovnica pomaže kod zaštite mozga i smanjuje rizik obolevanja od bolesti povezanih sa starenjem, poput demencije i Alchajmera. Ispitivanja na starijim miševima otkrila su da im se povećao kapacitet memorije, učenja i motoričkih sposobnosti, koje su postale, nakon uzimanja borovnice, jednake sposobnostima kod mlađih.

Glukoza

Bitno je znati da se mozak ne hrani proteinima već - glukozom. Glukoza poreklom iz ugljenih hidrata važno je gorivo za ćelije mozga. Kako biste održavali stalan nivo glukoze u krvi, posebno u vreme intelektualnih napora, treba da konzumirate što više takozvanih sporih ugljenih hidrata. U njih spadaju žitarice, voće, povrće i orašasti plodovi.

Bitni su umereni obroci

Važno je još napomenuti da previše ili premalo hrane takođe može da utiče na sposobnost koncentracije. Naime, nakon teškog i obilnog obroka možete da se osećate pospano i umorno. Za dobru koncentraciju zato je veoma bitno jesti češće ali manje obroke, koji sadrže žitarice, med i voće. Nipošto nije preporučljivo da preskačete doručak.


Izvor: Press