Aja Jung, balerina i koreograf: u susret trecem Beogradskom festivalu igre

Najveci aduti treceg Beogradskog festivala igre, od 6. do 20. aprila, bice tri predstave na sceni Centra "Sava", i to ne u smislu gabarita-velikih ansambala i zahtevnih tehnickih karakteristika, vec pod adutima podrazumevam to sto ovde prvi put gostuju nacionalni baleti Madrida i Atine, kao i Holandski plesni teatar iz Haga - kaze Aja Jung, balerina, koreograf, ali i jedan od osnivaca Beogradskog festivala igre uz Nebojsu Bradica.Nekada poznata po monobaletima sa kojima je obisla mnoge svetske scene, danas Aja Jung, kao predsednica Saveta za umetnicku igru SCG pri Unesku, brine o jedinom medjunarodnom festivalu igre koji je iznedrila nasa sredina. Iako je cesto ostajala bez podrske znacajnih institucija u gradu, nije dozvolila da to osujeti ovu manifestaciju ciji koncept ove godine cini sedam celovecernjih plesnih produkcija nacionalnih baletskih kompanija i trupa iz Spanije, Francuske, Svajcarske, Izraela, Holandije, Slovenije i Grcke. Pratece aktivnosti festivala su znacajni majstorski kursevi, izlozbe plesne fotografije, diskusije sa umetnicima, filmski program, prezentacije... - Moci cemo da vidimo ostvarenje Naca Duata, jednog od najcenjenijih koreografa danasnjice, inace direktora Nacionalnog baleta u Madridu, koji ce doputovati u Beograd sa svojom trupom. U svetu baleta je poznato koliko je tesko i skupo dovesti Duata na gostovanje. A on, Jirzi Kilijan i Ohad Naharin ovom prilikom su se odrekli autorskih honorara. Nacionalni balet Atine izvesce delo "Kanto general" na muziku Mikisa Teodorakisa, cuvenog grckog kompozitora. Muziku je Teodorakis napisao davno, na stihove Pabla Nerude, i prvobitno nije bilo planirano da bude ozivljena na sceni. Ovo delo, u koreografiji Rej Bara, prvi put je izvedeno proslog leta na Atinskom festivalu ispod Akropolja i bilo je centralni dogadjaj festivala. Holandski plesni teatar predstavice koreografiju cuvenog Jirzi Kilijana. 20 aprila, u Centru "Sava". Pozvali smo Kilijana i Teodorakisa da budu nasi gosti i ocekujemo njihove odgovore.

Na kom principu funkcionisete Nebojsa Bradic i vi kao selektori, kako birate dela za ucesce na festivalu?
- Postoji srecna okolnost da neke predstave mozemo da vidimo pre njihovog dolaska u Beograd, nas festival je u medjunarodnim okvirima postao brend. Desava se da poznate trupe same odlucuju da gostuju kod nas - to znaci da ne tragamo samo mi, vec i strani igraci imaju interes da se pojave kod nas. Ove godine je nasa manifestacija proglasena, u okviru Uneska, za vodecu u regionu. Nas selektorski tim ne funkcionise na klasican nacin.
Biramo predstavu na osnovu toga sto imamo u vidu da je Beogradu potreban kontakt i prijateljske veze sa velikim kompanijama i koreografima. Nas region je za njih neistrazen. To im je zanimljivo. Pokusavamo siroj publici i strucnoj javnosti da omogucimo da se informisu. Danas ne postoji dobra kompanija, koja na svom repertoaru nema dela Kilijana i Duata. Prvi put bi ove godine sa nama bi trebalo da saradjuje nase republicko Ministarstvo za kulturu, a ministar Kojadinovic je izrazio zelju da nam pomogne. Sa ministarstvima za kulturu zemalja, cije baletske trupe gostuju u Beogradu, kao i sa stranim ambasadama smo vec uspostavili odlicnu saradnju.
Veliku podrsku imamo od "Societte Generale" banke koja je nas generalni pokrovitelj.


Zamerali su vam da na festivalu nemate ni jedno domace ostvarenje, a Kostjukov, direktor baleta Narodnog pozorista, jednom prilikom naveo je da bi oni rado saradjivali sa vama, da li ima novosti u tom smislu?
- Nismo dovoljno jaki da pravimo sopstvenu festivalsku produkciju. Kada nas festival bude ozbiljno shvacen, ocekujemo da nam Narodno pozoriste i ostale domace trupe posalju predloge kako bismo se dogovorili ili usli u koprodukciju. Princip festivala je da balet koji ucestvuje na festivalu, obavezno mora da bude premijera. Ne mozemo prihvatiti predstavu koja se vec nalazi na repertoaru nekog pozorista. Postoje pregovori da sa jednim italijanskim festivalom, slicnog tipa, napravimo koprodukciju. Ta buduca predstava bi se igrala u Italiji i ovde, i bila bi sansa za nase igrace.



izvor: inet kultura

Omaz Miloradu Miskovicu


Milorad Miskovic, nas poznati baletski umetnik koji je ostvario sezdesetih godina blistavu karijeru na Zapadu, odlucio je da celokupnu svoju dokumentaciju pokloni Arhivu Beograda. Zahvaljujuci Savetu za igru SCG pri Unesku, monografiju-svojevrstan omaz Miloradu Miskovicu, pripremaju Marija Jankovic i Jovan Cirilov. Bice predstavljena na jesen izmedju dva festivala Bitefa i Bemusa, kako navodi Aja Jung.
Festival je konstituisan na inicijativu Medjunarodnog saveta za igru pri UNESCO, a realizaciju i produkciju prihvataju Savet za igru SCG, Sava Centar i Beogradsko dramsko pozoriste. Selektori osnovnog programa su Aja Jung i Nebojsa Bradic, a proces planiranja, organizacije, domace i medjunarodne promocije, ukljucuje sve ambasade i inostrane kulturne centre, ministarstva kulture ili druge nadlezne institucije i fondacije zemalja ucesnica festivala, kao i Sekretarijat za kulturu Skupstine grada Beograda i Ministarstvo kulture Srbije...