Goražde ~ Pale srpske kuće, ubijaju kerove i noću šenluče

Srbi povratnici u Goražde svedoče Glasu da su izloženi pritiscima Bošnjaka i prete da će se kolektivno iseliti

Pale srpske kuće, ubijaju kerove i noću šenluče

Od kako su 11. juna ove godine, na Trojčindan, skinuli kapiju i oskrnavili pravoslavno groblje u selu Pothranjen rastu strah i uznemirenost

Dok smo se kolima vozili između Novog Goražda u Republici Srpskoj i centra Goražda u Federaciji BiH, putem ne dužim od tri-četiri kilometra, Slavko Vrećo, jedan od oko 1.250 Srba povratnika u Goražde, na najmanje tridesetak mesta zastane i kaže:

- Evo, ova kuća bila je srpska, kupili su je Bošnjaci. Za bagatelu! Trospratnu kuću za tridesetak ili dvadeset hiljada bosanskih maraka. Ako se ovako nastavi, Goražde će brzo biti potpuno etnički čisto. Srba će ovde nestati, konačno će otići sa ovih prostora...

O nestajanju Srba iz Goražda, pre nekoliko dana otvoreno je, teškom i ozbiljnom izjavom, progovorio i načelnik opštine Novo Goražde Ivica Jagodić.

- Od kako su 11. juna ove godine, na Trojčindan, skinuli kapiju i oskrnavili pravoslavno groblje u selu Pothranjen, iznad Goražda, rastu strah i uznemirenost Srba povratnika u Goražde, u Federaciju BiH. Zbog ugrožene bezbjednosti, Srbi povratnici u Goražde pripremaju se za kolektivno iseljavanje, a lokalne bošnjačke vlasti ništa ne čine da ih zaštite - rekao je Jagodić.

Policija ćuti na prijave
Nekoliko dana posle ove izjave, Jagodić kaže da ostaje pri svemu što je rekao.
- Evo, sami pročitajte šta pišu Srbi povratnici iz sela Pothranjen, iznad Goražda. Šta sam posle ovog pisma drugo mogao da kažem - pita Jagodić i pokazuje pismo u kome doslovce piše:

"U više navrata, od 2003. godine do danas, povratnici u sela Pothranjen, Obarak i Popov Do izloženi su stalnom maltretiranju i provokacijama od strane Bošnjaka. Većina događaja prijavljena je stanici policije u Goraždu, ali o preduzetim mjerama nema povratnih informacija. U više navrata pljačkane su kuće i pomoćni objekti povratnika, uništavani su prilazni lokalni putevi, pucalo se iz vatrenog oružja, ubijani su kerovi i svinje, bili su ugroženi i ljudski životi. Jedan od najdrastičnijih događaja koji je uznemirio povratnike je paljenje kuće porodice Milović, oskrnavljeno je i pravoslavno groblje. Mještani još jednom upozoravaju na ugroženu bezbjednost, tražimo energične mjere, a u protivnom bićemo prisiljeni da se kolektivno iselimo iz svojih kuća jer su nam djelovanjem ekstremista ugroženi i imovina i životi"...

- Pokušaću što pre da zakažem razgovor s načelnikom opštine Goražde i s predsednikom kantonalne vlade, ali i sa predstavnicima Vlade RS da razgovaramo o ovom problemu - kaže Jagodić.
Slavko Vrećo kaže da se u Pothranjen, selo koje je pre rata bilo čisto srpsko, vratilo desetak familija u sasvim razrušene kuće, a u Goražde samo desetak odsto od 12.500 Srba, koliko ih u ovom gradu živelo pre rata, i da je on sam od povratka 2003. godine u više navrata bio izložen pretnjama, psovanju "četničke majke"...

- Suština pritisaka Bošnjaka ekstremista koji sprovode politiku SDA jeste da se spreči povratak Srba u Goražde, a da se Srbi iz Novog Goražda isele, da se obnovi zelena transverzala - kaže načelnik Jagodić i dodaje da Bošnjaci u Novom Goraždu u RS nemaju nikakvih problema i da nije zabeležen nijedan incident.


SPORADIČNI SLUČAJEVI

Safet Starhonjić, predsednik SO Novo Goražde, koji živi u Republici Srpskoj, ne spori da, kako kaže, povremenih incidenata ima, ali odlučno odbija i pomisao da je iza toga organizovana namera da se spreči povratak Srba u Goražde ili da se oni prisile na iseljavanje.
- Sporadični incidenti koje nikako ne podržavam nisu takvi da bi ugrozili bezbjednost i povratak. Oni nemaju formu organizovanosti već se radi o pojedinačnim slučajevima. Policija i na jednoj i na drugoj strani efikasno reaguje, otkriva i procesuira počinioce. Krivac za paljevinu kuće Milovića je nađen, protiv njega je poveden postupak, a vlast je obećala da će kuća biti obnovljena do kraja ove godine i to je Miloviću i rečeno. Srpska djeca dolaze u školu u Goražde i tu nema problema - kaže Starhonjić.
On suštinu problema, kako kaže, prepoznaje i u činjenici da je ovo predizborna godina i da su zbog toga i promene izbornog zakona strasti uzburkane. Starhonjić spori i tvrdnju Srba iz Novog Goražda da su diskriminisani kada je reč o donacijama.
- Lokalne vlasti nemaju novca za finansiranje održivog povratka. Zbog toga se i ide na humanitarne projekte koji se realizuju preko opštine i to putem javnog poziva. Više od 50 posto korisnika tih sredstava su Srbi. Realni problem jeste što je tih projekata malo i što je sredstava malo. Problem je i što je u RS veći budžet za ostanak nego za povratak, u gradovima RS prave se naselja za one koji neće da se vrate - kaže Starhonjić.




On tvrdi da masovnijeg povratka Srba u Goražde nema i zbog toga što oni teško mogu da dobiju donacije.
- Dokaz politike nejednakih standarda jeste i činjenica da je u Novom Goraždu obnovljeno 85 odsto kuća Bošnjaka, a u Goraždu, istovremeno, nije obnovljeno ni 30 odsto srpskih kuća - kaže Jagodić.

Žive bez zaštite vlasti
Prema njegovim rečima, i politika zapošljavanja, odnosno nezapošljavanja Srba u Goraždu još je jedan od vidova tihog pritiska na Srbe i poruka da za njih u Goraždu nema mesta.
- Postoji opasnost i da Srbi, tiho, i bez kolektivnog iseljavanja napuste ove prostore. Ako za Srbe povratnike nema posla, od čega će oni živjeti, onda moraju da idu - kaže načelnik. Slavko Vrećo navodi čitav niz incidenta za koje tvrdi da su deo kontinuiranog pritiska na Srbe da odu. Od pretnji telefonom, ubijanja kerova, pucnjave do paljenja kuće Milovića... On dodaje da Srbi u Goraždu imaju osećaj napuštenosti, da žive bez zaštite vlasti.

- Niko ne obraća pažnju na podatak da je u Barama, recimo, Bošnjacima već prodato 20 do 30 srpskih kuća, u Glamoču četiri-pet kuća. Napadaju i polako osvajaju srpske sredine, a reakcija nema. I sam ću, ako se ništa ne promjeni, na moju kuću staviti tablu - na prodaju - kaže Vrećo.

- Retko koji dan prođe a da se iz pravca muslimanskih sela ne čuje pucnjava iz automatskog oružja. Načelnik opštine Goražde za mene više od godinu dana nema minut vremena da me primi, sasluša. Ja stojim u hodniku, a pored mene prolaze Bošnjaci i završavaju poslove. Niko iz sela nije zaposlen, u selo nije stigla ni jedna jedina mašina iz donacija. Iako živimo pored šume, ne dozvoljavaju nam da ovde sečemo ogrev, već po drva idemo 100 kilometara dalje - navodi svoje povratničke probleme Dejan Andrić (72) iz sela Pothranjen.

Dobroslav Droca, Dejanov komšija, povratnik takođe, tvrdi da su on i njegova porodica, pošto su ekonomski najjači među povratnicima, posebno izloženi pritiscima.

- Ubili su mi zimus dva šarplaninca, ovčara, bez ikakvog povoda. Tvrdim da je to učinjeno po nalogu načelnika opštine i SUP-a Goražde. Nekoliko dana kasnije, lovci su na 150 metara od moje kuće ispalili više stotina metaka da nas uplaše. Sve sam to prijavljivao, vajde nema. Kad je izgorela kuća Milovića, gledao sam inspektore koji su došli na uviđaj, prosto im smješno. Samo, moja poruka je - ne plašim se i nema tih para za otkup moje očevine, mog imanja. Ja odavde više ne idem - kaže Droca i čijoj firmi rade i Srbi i Bošnjaci i Hrvati.

Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto Z. Šaponjić