Ja sam ozbiljan čovek i stojim iza onoga što kažem. Čeda je bitanga, lopov, prevarant. Znao je da potroši između 5.000 i 10.000 evra za veče, a da u isto vreme njegova sekretarica nema ni za toalet papir.

Bivši načelnik Službe državne bezbednosti i jedan od osnivača LDP-a Goran Petrović veoma je ljut na svog dojučerašnjeg stranačkog šefa i prijatelja Čedomira Jovanovića. Kao što to obično biva u Srbiji, Petrović je toliko ljut da Čedu javno poziva da mu vrati novac koji mu je ostao dužan.

Bivši šef tajne policije danas se kaje što je uopšte napuštao policiju i što je pomogao Jovanoviću da napravi stranku.

- Ja sam ozbiljan čovek i stojim iza onoga što kažem. I sve što ću sada reći o Jovanoviću nije nikakva ishitrena emotivna reakcija. Jednostavno, Čeda je bitanga, lopov, prevarant. Znao je da potroši između 5.000 i 10.000 evra za veče, a da u isto vreme njegova sekretarica u LDP-u nema novac da kupi toaletni papir! To su činjenice do kojih sam došao tokom vremena provedenog s njim.

Kažete činjenice, a jedina „činjenica" je vaša reč!

- Mnogo je ljudi i primera koji mogu da potvrde ovo o čemu govorim. Ali, hajdemo od početka. Krajem 2004. zazvoni mi telefon, kad, zove Čeda. A pre toga dve godine se nismo videli. Zove me da svratim u Siminu ulicu gde se okupila neka grupa, Centar za modernu politiku. Tu su on, Nataša Mićić, Ivan Andrić. Tu je i počela Liberalno demokratska frakcija, a potom i partija. Tu su se skupili ljudi koji su, kao i ja, želeli da daju doprinos da se profiliše jedna nova politička opcija. Kažem Čedomiru da su u MUP-u u toku postupci protiv mene i da čekam da se okončaju, pa da dam otkaz. Pita me koji su moji uslovi da pređem u Centar. Kažem mu da nemam uslove, a Čeda mi obeća platu kakvu sam imao u policiji i u junu 2005. dajem otkaz u policiji. Čeda insistira da donesem radnu knjižicu iako zna da je u tom trenutku Centar u stvari fikcija bez ijednog zaposlenog, bez računa i bez ikakvih novca za funkcionisanje. Nažalost, sve to saznajem tek kasnije.

Hoćete da kažete da ste dali otkaz u policiji na osnovu Čedinog obećanja?

- Upravo tako. I tada počinje politika. Kreću mitinzi, putovanja... Prolazi mesec, dva, a plate nema. Trećeg meseca pitam Čedu šta je s parama. Tu počinju klasične laži, kao, „čupamo se, borimo se". Posle dva-tri meseca dobijem platu, pa posle mesec-dva još jednu. Kad god sam ga pitao za novac, stalno je govorio kako je dao ovome ili onome 30.000 evra, kako je platio obezbeđenje...

Da vas je bar prijavio, da imate socijalno, penziono...

- Ma kakvi! Zbog njega i danas imam rupu u stažu! A saznao sam da nisam prijavljen kada mi je tog leta ćerka putovala u inostranstvo, pa joj je bila potrebna potvrda o mom zaposlenju. Naravno, u socijalnom me nema! Kada sam pitao što me nisu prijavili, Ivan Andrić počinje da me farba. I onda me prime tek na jesen. Tražim da mi retroaktivno uplate staž, a oni me lažu kako im Helsinški odbor vodi finansije.

Kako Jovanović živi u to vreme o kojem govorite?

- Vozi se džipovima, obilazi beogradske restorane, redovno ide na odmore, skijanje... Tog leta uredno je na Mikonosu, kao, tamo ima nekog prijatelja, kuma, tako nešto. Stalno neka žvaka, a u stvari, čim otvori usta, slaže! Shvatam da nisam jedino ja prevaren za novac i da ima još prevarenih ljudi.

Ko su ti ljudi?

- Sećam se priprema za vanredne izbore u Kuli. Čeda menadžeru Luki iz Kule daje saglasnost da se krene u kampanju, a Mišku i Kampi, momcima iz centrale, da mu pomognu. Ali, vidim da Čeda s njima nije zadovoljan, pominju se neke pare. Pitam šta se dešava, a on mi kaže da im je dao 8.000 evra za kampanju, a oni se zezaju po Kuli, ne rade ništa! Sednem s tim momcima i pitam ih zašto ne rade ništa i troše pare na zezanje, a oni pitaju: „Kakve pare?!" Kažu da od Jovanovića nisu dobili ni dinara. Luka iz Kule je iz svog džepa platio 5.000 evra troškove kampanje i Čeda mu do danas nije vratio novac!

LDP je tada bio mala stranka, možda stvarno nije bilo para?

- Tvrdim vam da je Čedi sigurno neko dao pare za tu kampanju! Čak je počeo i da prima nove ljude. U to vreme je u stranku došao i penzioner Buda, komšija Čedinih roditelja. Čovek ima malu penziju i nude mu da bude kurir, vozač, za 200-300 evra mesečno. Međutim, prođe mesec, dva, tri meseca, a plate za Budu nema! Pita me čovek da li ja znam kad će da primi neki novac. Šta da mu kažem! I sam vidim da tu nema ‘leba i od kraja jeseni više ne idem u Siminu. Ali, ne odustajem od toga da izvučem svoje plate.

I jeste li uspeli?

- Tada se u LDP-u pojavljuje neki moj prijatelj, hoće čovek da sponzoriše stranku. Ispričam Čedi za tog prijatelja i nas dvojica odlazimo da se vidimo s njim. Sedimo sva trojica, a moj prijatelj uzima vizitkartu i na njoj zapiše 20-30 hiljada evra. I to pokazuje i meni i Čedi. A onda u kesu u kojoj je bilo piće stavlja i koverat s parama. Uzimam kesu, Čeda i ja odlazimo, a prijatelj ode na drugi stranu. Vraćamo se u Čedinu kancelariju, ali tada stižu neki novinari. Ja izlazim i, kada sam se vratio posle pola sata, ulazim kod Čede i vidim da nema kese. Pitam ga da li je on sklonio novac, a on kaže da jeste. I tako sedimo i gledamo se! Ja čekam pare, a vidim da je njemu neprijatno, ali se i dalje pravi lud! Pitam ga da li mu je palo na pamet da mi od tih para isplati plate koje mi duguje, a on kaže da nije! I tada shvatam o kakvoj se bitangi radi. Umesto da vrati dug, on je uzeo pare i pobegao. Šta da vam kažem?!

Kako pobegao? Stavio je taj koverat s novcem u džep i otišao?

- Da! Nije bilo zvanične stranačke ni kese ni kase, sav novac je bio u njegovom novčaniku. Čak je i pare za toaletni papir vadio iz novčanika! Bilo je tu svega i svačega! Čedu je vlasnik jednog motela u Šumadiji jurio za pare jer je kod njega držao nekakvo predsedništvo ili Glavni odbor stranke! Ostao mu je dužan 200-300 hiljada dinara. Nije platio ni ljudima koji su iznajmili reportažna kola za snimanje promocije u Domu omladine. Pa, pre nekoliko dana gostovao sam na jednoj lokalnoj televiziji i znate šta su mi rekli?! Da im Čeda još nije platio za predizbornu kampanju iz maja!

Prema svemu ovome što govorite, vi ispadate vrlo naivan čovek, vas lako prevare, kao da nikada niste bili šef Državne bezbednosti?

- Znate, nije mene zvao u LDP tamo neki Duća iz Surčina, već bivši potpredsednik vlade! I ne samo on već i bivša predsednica Srbije u v. d. stanju Nataša Mićić. Dakle, ne neko s ulice! Ako se pozivi od osoba koje su bile na takvim mestima mogu smatrati neozbiljnim, onda, priznajem, bio sam naivan.

Zašto do sada niste govorili o svim ovim optužbama na račun Jovanovića?

- Ja ovo sve pričam otkada sam otišao od Čede i, kada me novinari pitaju, ja odgovaram na to što pitaju, a ne vučem ih za rukav! I u ovom intervjuu samo sam odgovarao na pitanja, a vi očigledno znate kako da pitate i šta konkretno hoćete.

Da li vas sada neko drugi plaća da optužujete lidera LDP-a?

- Niko me ne plaća da ovo govorim! Čak i kad gostujem na televizijama van Beograda, gorivo sam plaćam. Jedini honorar koji dobijam je kafa, kao što ste je i vi platili.

Verovatno ste s Jovanovićem razgovarali i o ubistvu premijera Zorana Đinđića. Da li znate gde je on bio 12. maja 2003. kada je premijer ubijen, s kim i šta je radio?

- Mislim da je Čeda objasnio u svojoj knjizi da je bio u Italiji, u Rimu. Tu je napisao da je pozvao i rekao da neko iz DS-a mora da se postavi za premijera. On i ja nismo konkretno pričali o njegovom kretanju 12. marta.



Bez obzira na sve što govorite, prosto je neverovatno da predsednik LDP-a nije imao novca.

- Imao je on para, ali je njima zadovoljavao lične potrebe, a nije plaćao dugove. Znate li priču o njegovom skijanju u Šamoniju? Hvalio se da je ušao u neki restoran da sa suprugom proslave njen rođendan i tu je video vino „romane konti", berba 1972, i naručio ga. Naravno, Francuzi pomislili da su to neki bahati Rusi, jer to što neko ima 10.000 evra, ne znači da će mu prodati ovakvo vino. Onda je Čeda morao da im objašnjava da nije Rus, da se razume u vino, da je njegovoj supruzi rođendan. I tek onda su Francuzi pristali da mu prodaju tu flašu vina. Ne znam koliko je platio, ali na aukcijama ono košta 4.000 evra. A sećam ga se u teksas jakni krajem devedesetih.



I pošto vam je Čeda ostao dužan, vi ste krenuli da se bavite pisanjem, pa ste izdali knjigu „Vesela Udba".

- Živim od pisanja! A knjiga „Vesela Udba" je zbir anegdota iz rada Službe državne bezbednosti. Apsolutno sve priče, anegdote i ličnosti su autentične. To je nešto što sam pričao svojim prijateljima, komšijama, rođacima na slavama ili nekim dešavanjima, i svi su se smejali.


Izvor: Press

Mnogo volim kad se olos medjusobno tamani

Apsolutno se slazem i podrzavam! Npr. SNS i radikali...

ne treba ici u krajnost i mesati dve razlicite stvari, sukob izmedju SRS i SNS tj raspada SRS pocinjem da verujem da je smisljen u DS-u razbijanje opozicije, iole opozicije, nije dobro   zemlja samo sa jednom politickom opcijom osudjena je na propast

Шта бре ово, ЛДП у проблемима.

Vec vidim da ce ova recenica ici u potpis nekog radikala.
Ali dobro to smo znali i pre nego sto nas je Petrovic obavestio.

Dobro je i trajalo...

Бар су нас ЛДП-овци забављали.

Mislim da je ovo starija tema, jer u onoj emisiji kod olivere kovacevic na RTS-u kada je cedoamna pitao profesor Antic iz SNS-a da li je tacno sve ono sto prica Pertovic o vama ( petrovic je rekao o silerovoj zemuncina i finansiranju sa zapada) cedman je rekao apsolutno se slazem! Ne znam da li je bio upucen u ono sto je rekao Petrovic o njemu a samo da podsetim da Petrovic nije jedina zrtva cedomana, setimo se Branislava Lecica, Srbljanovicke, Vladana Gargamela i jos dosta njih, izgleda da niko ne voli diktatore

Oni sami rekose da sire postenje i istinu dalje...

BTW. Obama! Obama! Obama!