АМЕРИКАНЦИ И МИХАЈЛО ПУПИН

Прадеда мобилног

Стари чланак „Вашингтон поста” баца ново светло на научно дело Михајла Пупина

   

Петнаестогодишњи дечак, празног стомака, ушију пуних звукова непознатог језика, стајао је у Њујорку једног дана 1874. године. Имао је пет центи у џепу, тек је стигао прекоокеанским бродом који га је довео из Европе и био је горко разочаран, јер му у земљи млека и меда нико није ни понудио посао. Чим је крочио на тле Америке купио је питу, али морао је да се бори са дечаком, продавцем новина, за залогај. Добио је своју прву битку на новом континенту. Ипак, питу је изгубио. Мали дошљак се звао Михајло Пупин. То је био његов први сусрет с Америком. Много година касније, бродски путник из потпалубља прекоокенског брода „Вестфалија” освојио је највише врхове Сједињених Држава.

Међутим, један стари чланак „Вашингтон поста” из другог октобра 1915. године, баца ново светло на научно дело Михајла Пупина. Према тадашњим наводима угледног америчког листа, српски великан је, заправо – прадеда мобилног телефона!

Богата заоставштина великог српског научника је, нажалост, мало позната овдашњим истраживачима. Продуцент Мирослав Мика Станковић, члан америчке асоцијације за документарни филм чије је седиште у Холивуду, неколико година припрема снимање документарно-играног филма о Пупину: Станковић је прикупио више хиљада фотографија, проучавао је историјску грађу и суочио се са чудесним подацима о ширини Пупиновог деловања. Недавно је пронашао чланак из „Вашингтон поста”, под насловом „Нови изум омогућио бежичну комуникацију са сваким делом земаљске кугле”.

Према тадашњим изјавама Михајла Пупина за чувени амерички дневник, многе пионирске верзије мобилне телефоније доживеће ревизију. Дописник „Вашингтон поста” из Њујорка пренео је изјаву Пупина дату првог октобра 1915. године:

– Изум новог апарата који ће спречити статичке сметње бежичном комуникацијом на велике раздаљине, данас је најавио професор Михајло Пупин, са Колумбијског универзитета, научник и човек који усавршава електричне уређаје. Примена његовог уређаја, рекао је проф. Пупин, такође ће омогућити да се људски глас пренесе до неограничених даљина, без било какве сметње нежељених електричних услова. „Не постоји ништа". рекао је проф. Пупин, „што би спречило преношење порука бежичним телефоном до сваког дела земаљске кугле. Можемо да разговарамо са антиподима, или да пошаљемо поруку око целе земаљске кугле ако бисмо хтели." Ново откриће, које је резултат вишегодишњег експериментисања на Колумбији, јесте побољшање постојеће антене за емитовање, изјавио је проф. Пупин. Оно омогућава да антена прима само оне електричне таласе које оператор жели да прими. Коришћен је само на Колумбијској бежичној станици.

„Добијали смо поруке чак из Хонолулуа", изјавио је проф. Пупин, „и чули смо бројне поруке са бродова са мора и земаљских станица. Можемо рећи да многе поруке које смо могли да примимо никада нису достигле своје одредиште због сметњи које су биле прејаке за просечан инструмент.”(крај чланка).

Продуцент Мирослав Станковић каже да је и откриће овог новинског текста доказ да Срби мало тога знају о Пупину и да је дошло крајње време да његово дело постане део националне културне ризнице, а самим тим и нашег идентитета. Нажалост, сва наша настојања да завршимо филм су донкихотовска јер Србе Пупинова заоставштина превише не занима – суморан је Станковић, подсећајући на Пупинов значај у највишим круговима америчког друштва, контакте које је успостављао не само као научник, већ као изузетно способан и угледан човек. Данас је готово немогуће појмити пријатељства једног српског емигранта са председницима Америке: Рузвелтом, Вилсоном, Хардингом, Кулиџом и Хувером, али и са највећим капиталистима тога доба: Едисоном, Карнегијем, Сименсом, Фордом, Кодаком... Путин је био републиканац и у предизборној кампањи председника Хувера, поред Едисона, Хенрија Форда и Кодака, активно је учествовао и Михајло Пупин. О томе је опширно писао магазин „Тајм”.

Бродски путник из потпалубља прекоокеанског брода „Вестфалија” 23. априла 1915. године је седео са осморицом моћника на првом, оснивачком састанку НАЦЕ (Националног саветодавног комитета за аеронаутику), у канцеларији Министарства рата САД. Ово стратешки важна организација заправо је претеча НАСЕ. Фотографија са које се смеши Пупин на сајту НАСА има статус једне од најзначајнијих. Почетком 20. века, Пупин је припадао најужем кругу америчке елите. Сматран је једним од 400 најмоћнијих Американаца. Почетком двадесетих година прошлог века добио је Пулицерову награду за своју аутобиографију „Од пашњака до научењака".

Њујоршки магазин „Нејшн” објавио је осврт на његову аутобиографију, под насловом „Дар Америци”:

– Интенција ове књиге била је: како изгледа американизовање Михајла Пупина. Уместо тога, добили смо „пупинизирање Америке”!

Заиста, углед какав је имао у америчкој политици и штампи, данас не би могао да створи ни један суперлоби у Конгресу или Белој кући, ни светске маркетиншке агенције, попут „Рудер Фина”. О томе сведочи уводни чланак „Тајмса” шестог јануара 1925. године, у којем се потенцира велики значај научних конференција, које су одржане у Вашингтону, где надахнути репортер цитира министра иностраних послова Хјуза који Пупина наводи као пример који доказује да се природа не осврће на народност када бира своје обожаваоце.

– Српско пастирче постало је председник Америчког удружења за унапређење природних наука – писао је „Тајмс”.
Александар Апостоловски