Gojaznost kroz istoriju

Gojaznost se smatra najstarijim metaboličkim oboljenjem. Na većem broju pronađenih statua u različitim periodima istorijskog razvitka, uvek su prikazivane gojazne osobe. Takođe, i analizom tela egipatskih mumija ustanovljena je pojava gojaznosti.
- Ako se vratimo na početak čovekovog nastanka i razvoja, u želji da dođe do hrane, morao je da trči po šumi, da se penje na drveće i obično se kaže.: " pećinski čovek je jeo da bi živeo, jeo da bi preživeo ."

Njegov energetski unos bio je jednak energetskoj potrošnji, što znači da nije postojala mogućnost da dođe do gojaznosti. Danas se situacija promenila i dolazimo do toga da čovek uživa u hrani i živi da bi jeo. Suština je u tome da je savremeni način življenja doveo do učestale pojave gojaznosti - ocenjuje dr Stokić

Značaj gojaznosti sa aspekta lekara - kliničara

Nije reč o samoizmerenoj, povećanoj telesnoj masi ili estetskom problemu, već o oboljenju udruženom sa pojavom čitavog niza komplikacija. Često kažemo da gojaznost nema svoju kliničku sliku, osim estetskog izgleda, dok se ne pojave komplikacije, uz prateće manifestacije. Obično dolazi do poremećaja metabolizma masti sa manifestacijom šećerne bolesti i ubrzane ateroskleroze, arterijske hipertenzije, ishemijske bolesti srca, periferne okluzivne bolesti, cerebrovaskularnog insulta i dr. - naglašava za SciTech prof. dr Edita Stokić, endokrinolog , član Internacionalnog udruženja za proučavanje gojaznosti (IASO) i Američke asocijacije za dijabetes (ADA). Ne treba zanemariti ni promene respiratornog sistema sa pojavom sleep apnea sindroma, pojave masne jetre, kamena u žučnoj kesici, gastrointestinalne komplikacije i neke oblike maligniteta. - Veoma je bitno poznavati koliki je stepen gojaznosti, ali i kakav je raspored masnog tikiva koje je uvećano. Na osnovu toga, postoje dva tipa gojaznosti: jedan je "ženski" (periferni), jer dolazi do uvećanja potkožnog masnog tkiva na periferiji i drugi "muški" (centralni), koji se odlikuje nagomilavanjem masne mase oko unutrašnjih organa i češće je udružen sa metaboličkim poremećajem, ubrzanom pojavom ateroskleroze, kardiovaskularnim komplikacijama, ali i nekim malignim oboljenjima.
Na postavljeno pitanje, kako je moguće napraviti razliku između ova dva tipa gojaznosti, prof. dr Stokić odgovara -Pored složenih dijagnostičkih postupaka, utrđujemo gojaznost najjednostavnijim merenjem obima struka u žena, ako je veći od 88 cm i u muškaraca iznad 102 cm, udružena je sa povećanim rizikom od nastanka kardiovaskularnih bolesti i maligniteta. Međutim, nauka je napredovala i primenom posebnih aparata utvrđujemo tačnu količinu masne mase tela. Naime, koristeći savremenu tehnologiju, uspeli smo da ustanovimo još jedno novo oboljenje, koje se naziva "gojaznost u normalnoj telesnoj masi".

To znači da osoba koja ima normalnu telesnu masu, kada stane na vagu, utvrdi se njena odgovarajuća telesna masa, ali podvrgava-njem analizi masne mase konstatuje se da je reč o većoj količini masti i kaže se da je osoba gojazna. Dakle, izgled može da nas zavara.

Lečenje gojaznosti

Gojaznost zahteva jedan širi pristup, jer nije dovoljno samo ustanoviti da je neko gojazan .

- Neophodno je uvođenje dijetetske ishrane, zatim povećana fizička aktivnost i svakako, primena farmakoterapije. Dijetetska ishrana ne može biti univerzalna za sve osobe. Bitno je znati pol i uzrast, stepen fizičke aktivnosti osobe u toku dana, zatim da li osoba ima još neko oboljenje i konzumira medikamente, što znači da dijeta mora biti individualna, prilagođena svakom bolesniku ponaosob.

Medikametozno lečenje podrazumeva mogućnost primene dve grupe lekova. Jedna od njih deluje na centar za glad i sitost, dok druga grupa medikamenata deluje na nivou organa za varenje, kao što je orlistat, koji blokira pankreasnu lipazu, snižavajući njeno delovanje za oko 30 odsto, pri čemu se unete masti ne razgrađuju i resorbuju, već se eliminišu iz organizma, stvarajući negativni energetski bilans. Dokazano je da ovi lekovi, uz dijetetsku ishranu i fizičku aktivnost, ne samo da dovode do redukcije prekomerne telesne mase, već i rađene analize sa orlistatom ukazuju na niz povoljnih efekata u odnosu na poremećaj metabolizma masti, povišen krvni pritisak i dr
Jedna značajna i često citirana studija, koja je na neki način postavila temelje jednog novog koncepta i shvatanja, tzv. primena orlistata i postizanje efekata na redukciju prekomerne telesne mase - XENDOS, pokazala je mogućnost preveniranja nastanka šećerne bolesti. Pored toga, objašnjava dr Stokić, postoji mogućnost hirurškog lečenja gojaznosti, uvođenjem laparaskopije. Postupak se sprovodi bandažom želuca, gde se kroz jedan mali rez na prednjem trbušnom zidu ulazi laparaskopski, smanji volumen želuca i kod bolesnika prati uzimanje hrane i redukcija prekomerne telesne mase u veoma kratkom roku.

Jedan veoma savremen način lečenja, kojim se postiže gubitak telesne mase jeste "lansiranje želudačnog pejsmejkera", gde se šalje impuls želucu i pravi osećaj sitosti, uz obavezan režim dijetetske ishrane.

Sve ovo odnosi se na tip gojaznosti uzrokovan prekomernim unošenjem hrane i smanjenjem fizičke aktivnosti. Osim toga, gojaznost se može manifestovati kao simptom čitavog niza bolesti, naročito endokrinoloških, zatim povreda centralnog nervnog sistema i dr. - zaključuje prof. dr Edita Stokić, koja ima preko 300 objavljenih radova, najvećim delom iz oblasti poremećaja metabolizma masti i gojaznosti. Nedavno je promovisana i njena monografija "Gojaznost je bolest koja se leči", sa prilozima prof. dr Dragana Micića i prof. dr Jagode Jorge, koja obuhvata savremene aspekte definisanja i dijagnostifikovanja gojaznosti sa posebnim osvrtom na lečenje.

U cilju stvaranja i očuvanja zdrave populacije i smanjenja učestalosti gojaznosti, neophodno je posvetiti se fizičkim aktivnostima, pravilno se hraniti i voditi zdrav način življenja