Gojaznost jeste opasna po zdravlje

Gojaznost predstavlja vodeći problem zdravlja ljudi širom sveta, kako u razvijenim zemljama, tako još više u zemaljama koje su u tranziciji. Broj osoba sa prekomernom težinom iz godine u godinu raste, a u našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti sa ozbiljnim posledicama na opšte zdravstveno stanje populacije.

Prema poslednjim istraživanjima više od polovine odraslog stanovništva u Srbiji, skoro 54 odsto, ima problem predgojaznosti i gojaznosti, pri čemu je 37 odsto odraslih predgojazno, dok 16 odsto njih ima gojaznost kao dijagnozu. Masovnu gojaznost ima 1,5 odsto stanovništva, odnosno oko 100.000 ljudi u Srbiji ima telesnu težinu od 120 do 170 kilograma, priča za „Blic“ Jagoda Jorga, specijalista za ishranu.

Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uvećanjem masne mase u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija. Nastaje kao posledica unošenja viška energetskih hranljivih materija i ispoljava se prekomernim taloženjem masnog tkiva u organizmu.

- Gojaznost je sve više zastupljena i kod dece. Istraživanja koja smo radili u Beogradu pokazuju da problem sa prekomernom težinom ima 15 do 21 odsto dece, a gojazno je od tri do sedam odsto. Problem je taj što sva ta deca idu u osnovnu školu i već postoje mališani od 11 godina sa dijagnozom gojaznosti - ističe Jorga.

Sa druge strane gojaznost je u ogromnom procentu praćen i drugim bolestima.

- U direktnoj je vezi sa oboljenjima srca, hipertenzijom, moždanim udarom i šećernom bolešću, inače oboljenjima koja su najčešći uzroci prerane smrti. Pored toga, gojazne osobe veoma često obolevaju od kamena u žučnoj kesi, imaju degenerativne promene na zglobovima, venama, ali imaju i predispoziciju za dobijanje malignih bolesti - apeluje Jorga.

Federacija za srce ističe da je veoma bitno da se sa zdravnom ishranom počne od tinejdžerskog doba i da ishrana sadrži više voća, povrća i raznih žitarica, a manje masne hrane, i više maslinovog i suncokretovog ulja, kukuruza u odnosu na masne semenke i životinjske masti. Preporučuje se i veća zastupljenost ribe i suvog povrća u ishrani.

Veoma je bitno pridržavati se ovih saveta još u ranoj mladosti jer velika gojaznost za 12 puta uvećava smrtnost osoba starih od 25 do 35 godina.

Svetska zdravstvena organizacija pokazuje koliki rizik po zdravlje je gojaznost. Osoba koja ima svega 10 odsto više od svoje normalne težine izložena je povećanom riziku od smrtnog ishoda od 13 odsto.


Izvor: Blic \ S. Todorović