Godišnjica napada na Hirošimu

Više hiljada ljudi prisustvovalo je obležavanju 63. godišnjice od prvog nuklearnog napada na Hirošimu.

Tačno u 8:15 u Hirošimi se oglasilo zvono kojim je označen trenutak kada je američki bombarder B-29 "Enola Gej", 6. avgusta 1945. godine bacio atomsku bombu na taj grad.

"Zahtevamo ukidanje nuklearnog naoružanja", rekao je gradonačelnik Hirošime Tadatoši Akiba u govoru u memorijalnom parku "Mir", kome je prisustvovao kineski ambasador, premijer Jasuo Fukuda i nekolicina onih koji su preživeli ovaj napad, a koji danas imaju više od 75 godina.

Prema rečima Akibe, prethodne godine je 170 zemalja sveta glasalo za uvođenje japanske rezolucije UN kojom se zahteva zabrana nuklearnog naoružanja i dodao da su se samo tri zemlje, među kojima su SAD, usprotivile uvođenju te rezolucije.

Gradonačelnik Hirošime takođe je rekao da će uraditi više za one koji su preživeli nuklearni napad i koji i danas, 63. godine nakon napada, umiru od posledica atomskih bombi.

Fukuda se složio sa Akibom rekavši da će pomoći svima koji pate od posledica radijacije.

Atomski napad na Hirošimu 6. avgusta 1945. godine, bio je praćen još jednim napadom tri dana kasnije na Nagasaki. Posledice su bile katastrofalne.

Atomska bomba snage 13 kilotona izbačena je iz bombardera sa visine od 9.400 metara.

Eksplodirala je iznad grada, na visini od oko 600 metara, izazvaši toplotni talas temperature 4.000 stepeni Celzijusa u prečniku oko 4,5 kilometara.

Samo na dan bombardovanja, u Hirošimi, koja je tada imala oko 300.000 stanovnika, poginulo je 70.000 ljudi.

Od pritiska užarenog vazduha i usisnog pritiska razoreno je oko 70.000 zgrada od ukupno 90.000.

Bomba nazvana "Mali dečak" bila je rezultat višegodišnjeg napora da se u okviru američkog projekta "Menhetn" proizvede nuklearno oružje.

Vojska Sjedinjenih Država okupila je tadašnje istaknute fizičare i matematičare kako bi pretekla nacističku Nemačku u proizvodnji atomskog oružja.

Prvi put u istoriji, po odluci tadašnjeg američkog predsednika Harija Trumana, nuklearno oružje upotrebljeno je u ratu.

Ti napadi su bili direktan povod za kapitulaciju Japana 15. avgusta 1945. godine čime je završen Drugi svetski rat.

Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u napadima, a da je najmanje dva puta više umrlo od direktnih posljedica radijacije, gladi i opekotina.

Gradovi Hirošima i Nagasaki su postali važan simbol u borbi za svet bez atomskog oružja.

Izvor: RTS

Nadajmo se svi da je iz ovoga nesto nauceno jel ako nije tesko svima nama
Amin za sve zrtve 

Ameri jos ne mogu da nadu bilo kakvo logicno obrazlozenje za dva nuklearna napada iako svi znaju da im je samo trebao praktican primjer djelovanja njihove igrackice...

I tad izginuse pravoslavni hriscani

Ma koliko to morbidno i neverovatno zvucalo, ali te bombe koje su bacene su spasile vise zivota nego sto su ih oduzele (i to vise Japanskih nego Americkih)
A da je svet bez atomskog oruzija, do sad bi vec bilo 6 svetskih ratova, pa broj izgubljenih zivota i razorenih gradova i drzava bi bio apokaliptican 
Sad odo da spavam, a sutra cemo da diskutujemo kad krene opste pljuvanje po ovom mom postu   

Tako je... 

Sada smo kao glupi pa ne znamo da postoje atomske bombe? To nas i dalje ne sprecava da se veoma lepo ubijamo i sakatimo.


Nego... jel se izvinula Amerika na masovnom pokolju civila u Hirosimi i Nagasakiju?

Bomba bacena na Hirosimu:


Hirosima nakon atomke:


Zrtve Hirosime:


     

     

     







Nagasaki:


Nagasaki pre i posle:

gadno...ali neophodno japan bi se borio do poslednjeg da nije ovoga bilo,amerika ce se prije izvinuti nama nego japanu

ovo nije genocid, ovo nije krsenje obicaja ratovanja, ovo nije masovno ubijanje civila, zena, dece, starih ljudi, ovo nije za medjunarodni sud za ratne zlocine...

pa sudjenja je bilo ali samo za japance,kasnije su i objesili neke 

 Strašno.Nikako da shvatim ceo život-kakva je psiha tih monstruma koji su izdali naredjenje da se bombe bace.
Neverovatan zločin.Ma koliko doprineo prestanku rata-čoveče ovo je satansko delo jbt i nije smelo da se desi.
Anštajne,nesrećniče jedan