Godisnjica Haskog suda - Dve banke i dva poklona :: Politicki ~ Geopoliticki forum

GDE SMO ONO STALI?

Dve banke i dva poklona

Voja Žanetić

Dvadeset petog maja nenormalno daleke 1993. godine Butros Butros Gali - kako se tada zvao Bang Ki Mun - dade direktivu da se u tebi, druže naš Haže, tuži i sudi za zločine na području bivše Jugoslavije

Kako ono beše? „Danas nam je divan dan?“

Zamalo da ga otpevamo, ove nedelje, jer pre neki dan, a na rođendan Druga Tita, osvanu vest da Ti, naš Haški Tribunalu, slaviš baš lepih i baš jubilarnih dvadeset godina od osnivanja. Dvadeset petog maja nenormalno daleke 1993. godine Butros Butros Gali - kako se tada zvao Bang Ki Mun - dade direktivu da se u tebi, druže naš Haže, tuži i sudi za zločine na području bivše Jugoslavije. Jeremić je, kad smo već u UN, u tom trenutku još uvek imao 17 godina i još bio đak Prve beogradske gimnazije, gde mu psihologiju predavaše profesor Boris Tadić.

A lepo je to vreme bilo, baš... Dede da Te podsetimo, naš holandski prijatelju: te godine kilo sira umelo je da košta i 12 biliona (miliona miliona) dinara, najveća novčanica imala 11 nula, rast cena bio 353.088.324.829.858 procenata (baš toliki), a nekadašnji i sadašnji vladajući SPS pobedio je na izborima sa 7 glasova manje od apsolutne većine. Nije ni bilo nekih razloga da ih se smenjuje, pa je opozicija na tim izborima imala slogane „Pošteno“, „Glas nade“ i „Ima šanse, ima, ima“. A i vlast je na tim izborima imala i skoro sve medije čvrsto u svojim rukama, a ne mahom tabloide, kao danas.

Elem, te 1993. godine, kad smo već na godini Tvog osnivanja, prebijeni su i uhapšeni Danica i Vuk Drašković, a tadašnji mladi portparol vladajuće stranke Ivica Dačić ih je obišao u bolnici i konstatovao za medije da prebijeni imaju bolju zdravstvenu negu od većine stanovnika u Srbiji. Bilo je to i doba razilaženja: Đinđić i Mićunović su počeli da se razilaze u Demokratskoj stranci, Koštunica se već razišao sa obojicom, a SPS i SRS su počeli da se razilaze po pitanju političkog savezništva i odnosa prema sadašnjim Tvojim zatvorenicima, Karadžiću i Mladiću.

Mladi Aleksandar Vučić je u vreme Tvog osnivanja, Hagu naš, radio kao novinar u „Kanalu S“, televiziji sa Pala i tek što je pristupio Srpskoj radikalnoj stranci. Mladi Dragan Đilas 1993. prestao je da radi kao urednik na B92, a nije više bio ni student prorektor sa demonstracija, jer je diplomirao i zaposlio se u marketing agenciji „Sači i Sači“. Kad smo kod agencija, mladi Mlađan Dinkić je za vreme Tvog osnutka, pre te dve decenije, radio kao deo ekonomskog tima agencije „Spektra“ (vlasnik Beba Popović), a za potrebe predizborne kampanje DS. I kad smo već kod bilo čega, Toma Nikolić je, u Tvojoj rodnoj godini, zaklevši se Bogu i Svetom Savi, na Romaniji postao četnički vojvoda. Nijedan od njegovih tadašnjih 18 kolega nije tako daleko dogurao u karijeri, uključiv i tadašnjeg glavnog vojvodu i ovovremenog Tvog pritvorenika Vojislava Šešelja.

Osnovan par godina posle pada Berlinskog zida Ti si, Tribunalu naš, počeo svoje dane u vremenima za koja skoro pa više ne možemo ni da zamislimo kakva su bila. Tad niko nije zvao da pita „Gde si?“, jer su svi koji su se na telefon javljali bili tamo gde i telefoni, nije bilo mobilnih. Tehnološki napredni ljudi su za pojasevima nosili pejdžere, na kojima se nije moglo otkucati OK (na šta Srbija sada godišnje potroši par miliona evra) niti kakva radosna pesmica za Božić ili Uskrs (na šta ode još par stotina hiljada iste tada nepostojeće valute). Američki predsednik nije bio crnac, nemački kancelar nije bila žena, a ruski predsednik nije bio Putin, u Kini nije bilo kapitalizma.

Niko nikog nije mogao da izgugla, a i lajkovalo se u sebi i za sebe - jer nije bilo interneta. I taman koliko se razlikovao svet tada od sveta sada, razlikuješ se i Ti, Haže naš: ovo što si postao nije baš ono zbog čega si nastao. Sklepan sa namerom da nas, kao, civilizuješ i, kao, doneseš pravdu, nisi ni sanjao da ćeš postati preskupi, prespori i predvidljivi rijaliti sa unjkavim voditeljima i traljavim rezultatima. Nisi ni sanjao da ćeš više ličiti na nešto proizvedeno na Balkanu nego na nešto proizvedeno da bi na Balkanu bilo bolje. Ideja je, naime, bila da to bolje ovde može samo sudskim putem.

I eto nas i eto Tebe, dve decenije kasnije. U godinama presuđenog zatvora 5:1 za Srbe protiv ostalih Balkanaca. Ostali u jugoslovenskom klanju zainteresovani i učestvujući svet na zemaljskoj kugli nije ni pomenut, tek poneki nebalkanac svedočio, ako je hteo i ako mu je dozvoljeno. Suđenja trajala beskrajnim godinama, pritvor često i mnogo duže. Presude povremeno bile smešne, a neki ostali rezultati i ne toliko smešni: tu i tamo osumnjičeni umirali u zatvoru, a svedoci umirali i na slobodi. I kad sve sabereš i oduzmeš, pa kad napraviš zajednički zbir pravde i nepravde, teško da se nađe razlog za rođendanski poklon, a na ovaj Tvoj rođendan. To pod uslovom da ga neko odavde šalje Tebi tamo. Pa se to nije desilo. Ali se, gle, desilo obrnuto.

Tim je svečarskim povodom, koliko juče, na drugu deceniju Tvog osnivanja, stigao rođendanski poklon od Tebe nama. Dva sveže oslobođena osumnjičena. Ne baš onoliko osumnjičena koliko su to bili Haradinaj ili Gotovina, ali su podjednako oslobođeni, pa se takvom poklonu u takve zube ne gleda. Nemoj da se ljutiš, nismo to baš nešto obeležili, jer se tajnim službama ne pravi javni doček na Trgu Republike. Jedino što bi fakat bilo lepo jeste da Ti se zahvalimo i da Ti rođendan čestitamo, samo ne znamo kako. Evo recimo, neka to bude između redova, pa i ovog teksta. Nadam se da smo u nameri uspeli. A ako nismo, izvini.

Biće još tih rođendana, možda, probaćemo ponovo.

Izvor