Srbija će, osim civilnih, morati da otvara dosijee politički nepodobnih kod Vojske i MSP. Najviše poverljivih "kartona" bilo posle Brionskog plenuma - 2,8 miliona.



NIKO nema ni približnu procenu koliko je tajnih političkih dosijea do danas nastalo o našim građanima. Samo u jednom trenutku, posle Brionskog plenuma, kada su reformisane bezbednosne službe, bilo ih je 2,8 miliona!

Kasnije je pridodato, kako govore neke procene, između 100.000 i 400.000. Danas se obradom podataka o ličnosti, na ovaj ili onaj način, bavi više od 200.000 institucija.

Izvesno je da su dosijee istrajno vodile SDB, VOA, VBA, i služba Ministarstva spoljnih poslova, kaže Bogoljub Milosavljević, profesor Fakulteta "Union":

- Samo je Ministarstvo spoljnih poslova imalo dve službe - takozvanu "malu", koja se bavila bezbednosnom procenom diplomata i diplomatskih objekata. Njena dosijea otvorio je Vuk Drašković, ali se pokazalo da su podaci nevažni.

Druga, ozbiljnija služba je SID, koja je skupljala podatke od značaja za spoljnu politiku, i tu bi moglo biti zanimljivih podataka o emigraciji. Milosavljević napominje i da su sve komunističke partije imale ideološke komisije i arhive. Ne zna se šta je u međuvremenu bilo sa papirologijom SKJ i da li su je, kao i nekretnine, nasledili socijalisti.

Zatim, tu su i policijski dosijei, sudski, zatvorski... Mada se u javnosti stekao utisak da predlog Zakona o otvaranju dosijea podrazumeva otvaranje samo civilnih, to nije tačno. Kada se budu otvarali, otvaraće se svi politički dosijei. Zatvoriće se samo oni vezani za organizovani kriminal, špijunažu, terorizam...

- Kao šef diplomatije iskoristio sam diskreciono pravo i naložio da se otpečate arhive vođene o zaposlenima - kaže za "Novosti" Vuk Drašković. - To mora da se desi i sa ostalim službama, jer u EU nećemo ući dok se ne otvore arhive, ne žigošu zločini, zločinci i nalogodavci. I ne obelodane imena onih saradnika službi koji su prijavljivali komšije, kojima je posle oduzimana imovina, pa čak i život!

Kada je Bugarska to isto uradila, ispostavilo se da su mnoge vladike, ministri, diplomate radili za bezbednosne službe. Drašković veruje da je i kod nas slično i da je baš zato toliki otpor prema ovoj temi.

I ministarka pravde Snežana Malović slaže se da će vlast morati da nađe snage da tako nešto uradi. Na pitanje da li imena saradnika treba obelodaniti, kaže:

- Imamo primer Istočne Nemačke gde su imena objavljena, gde su bračni drugovi uhodili jedni druge, pa su mnoga deca ostajala bez porodica. Ali, i mađarski model koji je, po mom mišljenju, dobar. Svaki javni funkcioner, pre nego što bude imenovan na neku državnu funkciju, automatski pristaje na otvaranje svog dosijea javnosti. Tako se odbacuje mogućnost da interesi tajnih službi budu zastupljeni u javnom sektoru.

U ARHIVU HILjADE STRANICA
POSLEDNjI dosijei koji su iz BIA stigli u Arhiv Srbije, po Zakonu o arhivskoj građi, odnose se na 1982. i godine unazad, do 1945. Do sada je, kako kažu u BIA, predato oko 80.000 dosijea. I VBA je do sada predala oko 50.000 stranica arhivskog materijala, a 40 odsto dokumentacije starije je od četiri decenije. Samo o Informbirou, VBA je Vojnom arhivu predala svu raspoloživu dokumentaciju, što je oko 2.000 stranica.

Izvor: Novosti

Koliko se secam, svi ti disidenti su bili poprilicno razocarani kada su saznali da nisu bili interesantni Sluzbi...

U ostalom... ljudi koji su zaista vazni, nikada ne dospeju na stranice dnevne stampe...

Inace, da sam ja neka vlast, Draskovicev dosije bi se sastojao od samo jedne recenice - Trebalo je da se drzi pisanja.

Гардијан: Скривена архива британских злочина

Хиљаде докумената, у којима се детаљно описују срамотни злочини током последњих година британске империје систематски су уништавани да на би пали у руке наредних влада, резултати су званичне анализе.

Папири и документа која су преживела чишћење тајно су пребачени у Велику Британију, где су били сакривени у архивама Форин офиса 50 година, ван домашаја историчара и званичника, пише данас "Гардијан".

Архива је изашла на светло дана прошле године, када је група Кенијаца, затворена и мучена током побуне Мау Мау против колонијалних власти, добила право да тужи британску владу.

Форин офис обећао је да ће обелоданити 8.800 фајлова из 37 бивших колонија који су чувају у добро чуваном ценру за комуникације у Хенслоп парку у Бакингемшаиру.

Историчар, одређен да надгледа анализу и трансфер докумената - Тони Баџер са Кембриџа рекао је да откриће архиве ставља Форин офис у "срамотну и скандалозну позицију".

"Ти документи требало је да буду у јавним архивама 80-тих година прошлог века. Значи, касне", рекао је он.

Први документи биће доступни јавности у Националном архиву у Кјуу у Сарију.

Документација у Хенслоп парку укључује месечне обавештајне извештаје о "елиминацији" непријатеља колонијалних власти у Малаји 50-тих година 20. века, затим потврде да су министри у Лондону знали за случајеве мучења и убистава герилаца покрета Мау Мау у Кенији, укључујући случај мушкарца који је жив испечен, као и присилно исељавање мештана острва Дијего Гарсија у Индијском океану.

Међутим, постоје докази у писаној форми да најосетљивији документи касне британске колонијалне ере нису сакривени, већ једноставно уништени.

У тим документима дају се инструције за систематско уништење 1961. године након што Јан Меклеод, државни секретар за колоније, наложио да владе колонија након стицања независности не треба да добију материјал који би "могао да осрамоти владу Њеног величанства" као и припаднике полиције, војске, администрације и доушника, што би "могло да компромитује обавештајне изворе или да буде неетички искориштено у новој влади".

Међу уништеним документима су и докази о злостављању герилаца Мау Мау у затворима британских власти, који су мучени и на крају убијени, о 24 ненаоружана сељака у Малаји које су масакрирали војници - припадници Шкотске гарде 1948. године, затим веома осетљиви документи које су држале колонијалне власти у Адену, где је обавештајни корпус држао тајни центар за мучење неколико година 1960-тих, као и документи у Британској Гвајани, колонији чија је политика зависила од влада САД и чији је први лидер након стицања независности збачен у пучу који је организовала ЦИА.

Чини се да документи који нису уништени држани у тајности не само да заштите британску репутацију, већ да заштите владу од евентуалних судских поступака, међутим, ако мала група затвореника Мау Мау буде успешна у својој законској иницијативи, очекује се да ће сличан потез следити хиљаде људи.

Овај случај пажљиво прате и бивши герилци Еока, које су 1950-тих заробили Британци на Кипру као и многи други који су затварани и испитивани између 1946. и 1967. године.

У документима се види да је колонијалним званичницима наложено да раздвоје документацију која ће остати у земљи након стицања независности од оне која ће бити предодређена за уништење.

Званичници су упозорени да ће бити процесуирани ако било који документ однесу кући. Како се независност приближавала велики сандуци са документима уклоњени су из колонијалних министарстава у канцеларије гувернера, гђе су похрањени у нове сефове.

Дате су јасне инструкције да Африканци, у случају Кеније, не смеју бити укључени у ово "чишћење, осим службеника кенијске владе, који је британски поданик европског порекла".

Када би се неки важан документ уклањао из архиве, стваран је други лажни, који су стављали на његово место. Ако то није било практично, документи су уклањани масовно.

(Срна)

http://www.mondo.rs/s241386/Info/Press_izbor/Gardijan-_Skrivena_arhiva_britanskih_zlocina.html