Tih 72 dana svasta mi je prolazilo kroz glavu. Resio sam, kad to prestane, da cu uzivati u svakom trenutku svog zivota i da vise nikada necu da dopustim da mi je dosadno ili da se zalim na svoj zivot. Tu rec drzim i danas, pet godina nakon te tragedije. Neki nisu docekali kraj iste.

Jos mi je u glavi zvuk sirena. I zalim sto svake godine na ovaj datum ih ne puste, cisto da se podsetimo sta nas je snaslo, gde smo bili i sta smo preziveli... i ostaje i dalje pitanje - gde cemo biti za pet godina?

72... zar ne bese vise?
Ne znam sta da kazem.. celo gruvanje sam proveo po sklonistima... prilicno je bilo iritirajuce secam se samo da smo svaki dan pravili tabele koliko su skinuli nasi komada i koje sorte aviona... deca..

Ja sutra idem na da posetim grob mog skolskog druga koji je poginuo kada su NATO avioni bombardovali onu kolonu Siptarskih izbeglica. On je bio pripadnik nase Vojne Policije i poginuo je u tom napadu.


MIROSLAV PAUNOVIC 1978-1999 - Petrovac na Mlavi

Slava mu ...

Ja se mogu pohvaliti (ako je za pohvalu) ni danom provedenim u sklonistu...jurcali smo ulicama i isli da gasimo jugopetrol ("deca") samo kad se setim sta je sve moglo da se desi sada mi se koza najezi BILO I NIKAD SE NE PONOVILO !!! SLAVA PALIM ZRTVAMA ! Bog da im dusu prosti !

78

E to... 78...
Ja sam morao u skloniste... sve na 100 metara
sup, fabrika boja duga, jedna od najvecnih benzinskih pumpi, sediste jul-a
samo malo dalje televizija i pancevacki most
Milina..

Meni su drugari sve bili na improvizovanim "sačekušama" sa "osama"na par mesta u Zemunu pa sam išao da se zezamo i gledamo kako skidaju rakete i avione. Lično sam prisustvovao skidanju 3 "Tomahawk"-a, priča za sebe.
Šta ćeš nisu deca u pitanju nego matore budaletine.

слава свим погинулим!
тај рат је срамота за НАТО..

моје сећање је било овако..
баштенске столице, доглед, блејање и небо, гледање како наш ПВО (иначе најбољи је био у Шапцу) скида све живо.. само првих дана је био оно подрум..после.. у току дана сирена.. ко је јебе.. ајмо на сладолед, на фудбал, да се прошетамо..
излазили смо и у град..

све док једног дана у сред дана није рокнуло... е од тада смо били мало опрезнији.. кад је сирена првих пет минута у подрум а после напоље    

једном смо гледали партизанске филмове код друга (попаљени на нашу војску   ) и .. тада је пала ракета у двориште од куће прекопута.. у двориште од другог друга који је гледао фимл самном..
е то је било кул.. наравно ракета се није активирала..
а извадили су је одатле тек 2002 и то евакуисали цело насеље од 5000 људи, а ракета била ваздух-ваздух...

78 dana ispalio sam 1500 granata,4 strele i oborio samo jednu raketu.
ocajan rezultat

"E to je bilo cool" - ccc