Pre svega, ime drago, drago mi je sto te vidim, tako sam cesto mislio na tebe a email mi se tvoj odavno izgubio i nisam mogao da ti posaljem ni pozdrav :***. Znas da te mnogo volim.

Tih 78 dana nisam nijednom isao u skloniste, nismo ga ni imali, podrum nije postojao, a secao sam se da je mnogo vise ljudi umrlo od gusenja u sklonistima nego od bombardovanja 1941. godine, tako da sam ostajao kod kuce i resio da umrem ako moram umreti. Secam se i dana kada su pogodili televiziju kako sam pretrnuo zbog Vlade Loncara i kako sam sutradan zvao... Ali mi je i dalje drago da sam lekciju naucenu tada zadrzao, evo, i do danas.

Ja ne znam za Vas al Ja se u životu više nisam najeo roštilja nego za vreme bombardovanja, malo malo pa je neko roštiljao.

Ja sam bio na ivici gladi u jednom momentu zato sto nije bilo pomoci ni otkuda. U kraju se pijancilo, ali nije bilo rostiljanja, a iovako sa takvim krajem nisam imao nikakvu vezu. Srecom, prijatelji iz Svajcarske su nasli nacina, a i docimeru iz Hrvatske cu vecno biti zahvalan.

Ja sam bio na ivici gladi u jednom momentu zato sto nije bilo pomoci ni otkuda. U kraju se pijancilo, ali nije bilo rostiljanja, a iovako sa takvim krajem nisam imao nikakvu vezu. Srecom, prijatelji iz Svajcarske su nasli nacina, a i docimeru iz Hrvatske cu vecno biti zahvalan.

Žao mi je?

heh .. kad se setim .. a već prošlo toliko vremena ..
Nisam išao u sklonište .. niti sam  spavao .. radilo se, neke službe treba da ostanu vitalne .. a i kolege svaka im čast ...
Žao mi dece koju su poubijali širom države .. ali opet i deca su njima uzvratila (ona nešto starija ..
Jbg .. goveda odtaju goveda .. i još traže od nas da se odreknemo suđenja .. meni samo nije jasno zašto se ništa po tom pitanju nije uradilo ?????

GoraneK, znas kako, nije bilo prvi put. Sada barem znam da cenim sve sto imam u zivotu...

Nažalost ljudi jedino na taj način spoznaju prave vrednosti ovog običnog života.