Година Културе :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Због беле куге Срби на прагу да постану мањина у својој држави

Црквена сиротишта уместо абортуса

Залажемо се за оснивање стационара за труднице и мајке са децом, као и сиротишта при православним манастирима у Србији. У њима би жене које немају подршку породице нашле уточиште, рађале и боравиле до стицања услова за самосталан живот са својим дететом. Када је реч о женама које не желе да се старају о свом детету - нека га роде и нека га дају ономе ко жели и може да се о њему брине - каже Зорана Миљевић, председник Тима за борбу против беле куге сабора „Српска слога”

Данак транзицији Срби су скупо платили. Ако је судити по неумољивим статистичким подацима, оно на шта су стручњаци упозоравали годинама прети да постане драматична стварност.

Као народ и друштво суочавамо се не само са акутном претњом десрбизације, односно насилног гашења културе, традиције, имена и самосвести, него и са гашењем биолошког потенцијала нације за самообнову. Управо је кључни „аргумент” у Ахтисаријевом плану за решавање ситуације на Космету да су Срби тамо мањина. Суморни статистички подаци говоре да, уколико се настави овај демографски тренд, прети нам да постанемо мањина и у другим деловима наше државе.
Да постоје ваљани разлози да се позабавимо овом темом, нека послужи податак да на сваки брачни пар у Србији долази 0,88 деце. Другим речима, Срби умиру и ако се овај тренд настави, крајем овога века наши потомци ће се замислити над стиховима Ј. Ј. Змаја „Где ја стадох, ти продужи”.

Српских беба је све мање

У најкраћем, садашња демографска слика Србије изгледа овако - у Војводини је број становника мањи него пре четврт века (упркос приливу српских избеглица из Крајине и Босне), а напуштених кућа има толико да у њима може да живи барем сто хиљада људи. Преко 140 општина Србије јужно од Саве и Дунава има негативан природни прираштај. Демографско пражњење Шумадије у пуном је јеку - у 800 села за 30 година није рођена ниједна беба, а преко 700 насеља има мање од сто становника. Само је на Космету ситуација другачија - последњих 80 година бележи се прави беби-бум међу шиптарским становништвом. Међутим, српских беба је све мање. Додајмо да су на мети Шиптара најчешће управо деца. Не прође ни дан а да у медијима не чујемо о нападу на српску децу.

Статистике су уосталом добро познате, а кривуља суноврата неумољива. Стога запрепашћује недостатак јавне дебате о овом проблему, судбински далеко значајнијем од свих осталих. Нација која изгуби способност биолошке самообнове не мора више да брине ни о једном другом проблему свог постојања јер то постојање неће бити дугог века.

Нажалост, чини се да је ово питање постало табу тема о којој званичне власти не желе да говоре. Држава је низом контрапродуктивних законских мера, као што су смањење надокнаде за трудничко и породиљско боловање са 100 одсто на 65 одсто од плате, подела исплате отпремнина за бебе на 24 месечне рате, укидање дечјег додатка од четвртог детета, увођење плаћања партиципације на лекове деци, неспровођење закона који послодавцима изричито забрањују отпуштање трудница, дала свој допринос драстичном паду наталитета.
И као што обично бива у оваквим ситуацијама, постоје организације и људи који озбиљно желе да приступе решавању проблема. Зорана Миљевић, дипломирани теолог и председник Тима за борбу против беле куге сабора „Српска слога”, започела је борбу. Наиме, путем Интернета, она свакодневно одговара на многобројна питања младих људи који желе да сазнају више о овом проблему. Аутор је и пројекта за борбу СПЦ против умирања српског народа.

- Једино што још наша држава није увела као стимулацију нерађања јесте прогресивни порез на децу. Јер стварно би требало казнити безобразнике који се усуђују да рађају на ову скупоћу!

Омогућити женама да рађају

Државне мере за повећање наталитета у виду стамбених и новчаних бенефиција тешко да ће довести до неког знатног побољшања ако су великом броју становништва или неке друге вредности прече од потомства, или задовољава нагон за родитељством рађањем свега једног детета. Један од примера је Мађарска, где ни разноврсне мере за подстицање наталитета нису у многоме повећале жељу Мађара и Мађарица за бројнијим породом. Да би дошло до повећања наталитета треба прво да дође до промене система друштвених вредности у коме ће породица и потомство бити међу најпожељнијим стремљењима већине појединаца у дотичној земљи. Докле год се пролазна, потрошна добра виде као идеал за који је вредно одложити рађање, или свести пород на минимум, дотле нам домове неће красити дечица - каже госпођа Миљевић.

Она наглашава да женама треба омогућити да рађају. Податак да се у Србији годишње званично обави 200.000 абортуса (а незванично двоструко више), од тога 80 одсто у браку, треба да забрине.
- Не кажем да велико потомство треба да буде идеал сваког човека, треба поштовати нечију слободу избора, али се треба забринути тамо где се велики број људи нећка да себе комплетно оствари као људско биће и буде родитељ, са свим бригама и жртвовањима које родитељство носи, али и неизмерним радостима - истиче наша саговорница.

- Можемо се ослонити на Цркву, дијаспору и оживљавање традиције ктиторства, коју смо готово занемарили од Другог светског рата. Пројекат за борбу СПЦ против умирања српског народа постоји већ две године и треба свим Српкињама да пружи алтернативу за абортус. Српска православна црква има све услове за његову реализацију. Залажемо се за оснивање стационара за труднице и мајке са децом, као и сиротишта при православним манастирима у Србији. У њима би жене које немају подршку породице нашле уточиште, рађале и боравиле до стицања услова за самосталан живот са својим дететом. Када је реч о женама (или брачним паровима) који одлуче да не желе да се старају о свом детету - нека га роде и нека га дају ономе ко жели и може да се о њему стара - категорична је Зорана Миљевић.

Она подсећа да имамо узоре и искуства других хришћанских конфесија које вековима делују на социјалном плану, пре свега Римокатоличке цркве. Међу православним узор имамо у Грчкој православној цркви, али и у средњовековној Србији и СПЦ између два рата.

Међутим, осим узалудних апела на савест политичара, нисмо до сада постигли ништа конкретно. Време је да пређемо са речи на дела јер су Срби уморан народ и не треба губити време на празне приче које деморалишу људе и убијају оно мало позитивне енергије која нам је преостала.

пс Сјајно, ништа без наше Мајке Цркве!
Врло охрабрује овај предлог.
Треба га послати на што више сајтова, адреса, ...
Највећи проблем је у ствари страх од сиромаштва, глади, немања крова над главом, ... а када вам неко каже да немате разлога за те страхове, као у овом случају, живот постаје лакши и очајање нестаје а вера се враћа.
Да да Бог снаге и свега потребног свима који су опредељени за Светлост.