Iako nam se jezici i kulture razlikuju, delimo sličan smisao za humor
Vicevi koje ceo svet razume
Autor: Tanja Vasiljević | 31.12.2007 - 06:00




Čovek ulazi u bar sa patkom pod miškom. Barmen pita: „Hej, gde si našao tu svinju?“ „To nije svinja, to je patka“, odgovara čovek. Barmen će na to: „Pričam sa patkom.“

Ovom klasičnom vicu, u raznim varijantama, smeju se narodi širom sveta jer i pored nacionalnih specifičnosti po tematici i junacima, okosnica humora je svuda ista. On po mnogo čemu podseća na pesništvo - zajednički su im preciznost, sinteza i ritam.
Francuski filozof Anri Bergson je davno rekao da je svaki šaljivdžija pomalo pesnik, a da humor pomaže čoveku da se izbori i sa najtežim životnim problemima.
Pre nekoliko godina britanski psiholog Ričard Vajzman, koji je bio mađioničar pre nego što je uplovio u psihološke vode i posvetio se onome što je nazvao „otkačenologija“, pokrenuo je zanimljiv projekat „Najsmešnija šala“, u kojem je pobedio sledeći pomalo „crni“ vic:
Dvojica lovaca idu šumom, kad jedan od njih kolabira, pada i kao da ne diše. Drugi uzima mobilni i zove Hitnu pomoć. „Moj prijatelj je umro. Šta da radim“, viče. Operater kaže: „Smirite se, pa da vam pomognem. Prvo se uverite da je mrtav“. S druge strane tišina, a onda pucanj. Momak pita: „Dobro, šta dalje?“
I pored mnogih opštih mesta u šalama i anegdotama širom sveta, različite kulture uvek imaju neke samo za njih tipične viceve i junake kojima se smeju, a koji u nekoj drugoj sredini mogu proći nezapaženo.
Tako serija viceva o slonu, kojima se Amerikanci slatko smeju, drugima zvuči u najmanju ruku apsurdno. Poput ovog: „Kako znaš da ti je slon u frižideru?“ Odgovor: „Po otiscima u puteru“.
Najbrojniju grupu čine etničke šale, često rasistički obojene i uvredljive, koje polaze od pretpostavke da je neka manjina u određenom društvu glupa, nesposobna ili ima neku drugu manu. Britanci često pričaju viceve o Englezu, Ircu i Škotu, pri čemu je drugi tup, a treći šrkt.
I tako: Škot, Englez i Irac sede u baru. Svakom upadne po muva u pivo. Englez kaže: „Barmenu, muva mi je u pivu. Daj drugo.“ Irac kaže: „Nek je đavo nosi.“ I iskapi svoju kriglu. Škot izvlači muvu iz piva, trese je i viče: „Ispljuj šta si popila, prokleta bila.“
Varijanta sa socijalnom dimenzijom su vicevi na temu imigranata, u kojima je jedna od glavnih ličnosti Poljak, kao predstavnik najmnogobrojnije grupacije iseljenika u SAD i Britaniji.
Klasičan glasi: „Koliko Poljaka je potrebno da se zameni sijalica. I odgovor: „Trojica. Jedan da drži sijalicu, a dvojica da okreću stolicu pod njim“. Ili: „Hiljadu i jedan“. Jedan drži sijalicu, a hiljadu okreće kuću.
Poznati su i vicevi o Francuzima, na temu njihovog navodnog kukavičluka u borbi. Recimo: „Koliko Francuza je potrebno za odbranu Pariza“. Odgovor: „Niko ne zna. Tako nešto se nikad nije desilo“. Ili: „Kako da zaustaviš francuski tenk?“ Odgovor: „Kažeš - buuu“!
Ruski vicevi podeljeni su blokove po istorijskom periodu i ličnostima. Poznati lik iz viceva iz perioda SSSR je Čapajev, crveni komesar iz ruskog građanskog rata. Njega prate pomoćnik Peća, mitraljezac Ana i politički komesar Furmanov. I tako: Maštaju Čapajev i Peća kako će izgledati život posle revolucije. „Biće divno. Izgradićemo konzervatorijum“, kaže Peća. „Sjajno, Peća. Konzervatorijum, a gore ćemo da postavimo mitraljeze.“ „A zašto?“, pita Peća. „Pa da ne ukradu konzerve.“
Ogroman je broj sovjetskih viceva na temu gušenja sloboda i hapšenja. Za sledeći je moglo da se zaglavi u Sibiru: Staljin drži govor na kongresu partije kad neko kine. „Ko je kinuo“, pita. (Tišina) „Prvi red, ustaj! Streljati ih!“ (Aplauz) „Ko je kinuo?“ (Tišina) „Drugi red, ustaj! Streljati ih!“ (Dugi, dugi aplauz.) „Ko je kinuo?“ (Tišina)... Tanušni glas iz zadnjeg reda. „Ja sam“ (Jecaj) Staljin se naginje: „Nazdravlje!“
Antologijski su vicevi na temu KGB-a i njegovog nadmetanja sa CIA. U jednom KGB, francuska žandarmerija i CIA pokušavaju da utvrde ko je najbolji. Generalni sekretar UN odlučuje da ih stavi na probu. Pušta zeca u šumu i svakome daje zadatak da ga uhvati. CIA ide prva. Postavlja doušnike širom šume. Posle tri meseca intenzivne istrage, zaključuje da zec ne postoji. Kreću Francuzi. Posle dvonedeljnog bezuspešnog traganja žandarmi spaljuju celu šumu, uključujući i zeca. Nastupa KGB. Dva sata kasnije izlazi sa pretučenim medvedom koji viče: „Dobro, dobro. Ja sam zec, ja sam zec!“

Šta sa dve krave
Drugi politički vicevi porede različite političke sisteme, kao onaj antologijski, koji počinje sa: „Imaš dve krave“. A dalje ide:
- Socijalizam: I jednu daš komšiji.
- Komunizam: Vlada ti uzme obe i da ti malo mleka.
- Američka korporacija: Prodaš jednu i teraš drugu da daje mleko kao četiri krave. Kasnije zaposliš eksperta da ispita zašto je krava crkla.
- Indijska: Obožavaš ih dok ne uginu.
- Britanska: Obe su lude.
- Ruska: Prebrojiš ih i shvatiš da ih ima pet, ponovo ih prebrojiš i shvatiš da ih ima 42. Prestaneš da brojiš i otvoriš novu flašu votke.
- Kineska: I imaš 300 ljudi da ih muzu, zaposlenost je 100 odsto i uhapsiš novinara koji je objavio cifre.

Izvor: Blic