Globalna kriza diže Europu na noge


Privođenje prosvjednika u Rigi (Foto: AFP)

Nakon što su se Bugari i Latvijici ustali kako bi izrazili nezadovoljstvo gospodarskom situacijom i korupcijom, mirni prosvjedi su prerasli u masovna divljanja. Video!

Prosvjedi protiv Vlade u bugarskom glavnom gradu pretvorili su se u ulična divljanja. Stotine prosvjednika sukobilo se s policijom, nakon što su razbijali stakla i uništavali automobile na ulicama Sofije, javlja Reuters.

Nasilje je eskaliralo tijekom mirnog rosvjeda ispred parlamenta Ondje su svoj glas protiv loših životnih uvijeta u Europskoj uniji te korupcije vladajućih, digle dvije tisuće bugarskih građana.

Takve nemire Sofija ne pamti od 1997. kada su se mase pobunile protiv tadašnje vlasti koja ih je navodno gurala u gospodarski ponor.

U srijedu su se pak Bugari Vladi obraćali riječima: "Mafijo! i Odstupite!". Od vlasti su tražili da riješe naomilane gospodarske probleme.

U nemirima koji su izbili nakon bacanja boca na zgradu parlamenta i sukoba s policijom, ozlijeđeno je šestero policajaca i nekoliko prosvjednika. Najmanje 53 osobe su privedene, a zaplijenjeni su čak i ručne granate te metalni lanci.



Narod se na noge digao i u Latviji. I ondje se u srijedu prosvjedovalo protiv vladajućih.

Globalna financijska kriza pogodila je tamošnje industrijske divove stvarajući pritisak kod vladajućih, a ljutnju kod Latvijaca, čija su primanja danas daleko niža od njihovih zapadnih susjeda. Latvijci su svoju Vladu na prosvjedima nazvali nesposobnom te zatražili nove izbore.

"Bio je to lijep događaj, a kada je završio ljudi su svoju ljutnju odlučili izraziti uništavajući zgradu parlamenta, a potom se sve raširilo po cijeloj Rigi", ispričala je 19- godišnja Anna Gulve za Associated Press.

U neredima je, javlja BBC, ozlijeđeno oko 30- tak prosvjednika te tri policajca. Prema riječima glasnogovornice Ministrstva unutarnjih poslova Sigite Pildave 126 mladića je zadržano u olicijskim postajama gdje su privedeni s ulice i to u alkoholiziranom stanju. Nemiri su se smirili tek nakon tri sata "ratovanja" po glavnome gradu Latvije.



Net.hr

Ха-ха-ха    само у Србији Европљани нема кога да хушкају, јер Чеда нејаки је сувише слаб да би на власт довео своје искрене евро-националисте.
Јако су незадовољни Тадићевим скретањем према Русији, али другог џокера немају, тако да ми нећемо доживети ни бугарски, а камоли грчки сценарио са ''протестима незадовољних радника и џабалебароша'' иза чега се крије жеља европских моћника да на власт доведу своје послушнике.

Бугарској су Европљани прво ускратили кредите који их следују, наводно због корупције, а у ствари то је била казна и припрема за ово што сад следи, због окретања према Русији.

Recesija u EU će biti duboka i dugotrajna
Autor: Beta, AP | 19.01.2009. - 14:06

Evropska unija objavila je danas da je suočena sa "dubokom i dugotrajnom recesijom", sa državnom potrošnjom kao jedinim izvorom ekonomskog rasta ove godine.

Šesnaest država koje koriste evro privredno će opasti za 1,9 odsto u 2009. godini, dok će cela EU biti u minusu od 1,8 procenata, procenila je Evropska komisija.
Komisija kaže da će nestati 3,5 miliona radnih mesta u ovoj godini zbog pada potrošnje firmi i stanovništva i težeg pristupa bankarskim kreditima.
Potražnja i ulaganja država biće jedini izvor rasta - ali taj izvor ima visoku cenu. Budžetski deficiti će dostići najvišu sume za 15 godina jer će se vlade obilno zaduživati. Komisija kaže da bi privreda EU prošla mnogo lošije bez plana zajednice o podsticanju rasta trošenjem jednog procenta bruto domaćeg proizvoda ove godine, što bi trebalo da pomogne ekonomiji da poraste za dodatnih 0,75 odsto.
Ipak, izgledi su sasvim neizvesni, kaže Komisija opisujući krizu kao najtežu sa kojom se svet suočio od Drugog svetskog rata.

Skromni oporavak se previđa 2010. godine kada bi EU mogla da upiše ekonomski rast od pola procenta. Prvi plodovi bi mogli da se pojave u drugoj polovini 2009. godine kada bi svetska ekonomija trebalo da živne.
Ali, EU danas opominje da je "osnovno pitanje da li će oporavak biti trajan."
Pad izvoza teško će pogoditi Nemačku. Najveća evropska privreda, koja je istovremeno i najveći svetski izvoznik, po svoj prilici ove godine opašće za 2,3 odsto.
Bitanska priveda će se umanjiti za 2,8 procenata, a francuska za 1,8 odsto, navodi komisija.

Blic

Da, recesija će biti duga i teška. Sistem mora da se ponovo postavi na zdrave noge a to znači primarnu i sekundarnu proizvodnju, ne tercijarne zabavanjcije. Za nas to međutim znači da se treba orijentisati na one proizvode kao što je hrana, koje EU ne može ne koristi. To su voće, ulje, šećer, sokovi, džemovi, turšije, meso i sir. I moramo konačno početi da recipročno štitimo našu domaću proizvodnju, ako Holandija ne da povlastice za trgovinu sa Srbijom onda ni roba iz Holandije, pre svega rezano cveće i seme, ne smeju da imaju prođu u Srbiju.

Evropa desetinama milijardi evra protiv recesije
Spas od krize u smanjenju poreza i javnim radovima
Autor: N. Vlačo | Foto:BETA AP | 19.01.2009. - 05:00
Spas od krize u smanjenju poreza i javnim radovima

Ginter Ferhojgen, komesar EU za industriju, izjavio je da evropska ekonomija tone sve dublje u recesiju, kao i da je četvrti kvartal 2008. godine bio katastrofalan. „Podaci koje će Evropska komisija predstaviti tokom ove sedmice pokazaće da sve više tonemo u recesiju”, rekao je Ferhojgen nemačkom radiju „Dojčlandfunk”. Vlade većine država EU već su usvojile planove pomoći sopstvenim privredama, a vrednost finansijskih injekcija varira od 2,2 milijarde evra u Portugalu do 81 milijarde evra koliko je vlada kancelarke Angele Merkel izdvojila za oporavak nemačke privrede.

Evropski blok od 27 država na samitu EU u novembru dogovorio je i zajednički paket vredan 200 milijardi evra. Dogovor u Briselu preusmerio je 1,5 odsto BDP Unije u fond za pomoć posrnuloj privredi koja je uletela u spiralu krize započetu još početkom 2008, koja je globalne razmere počela da poprima nakon vruće jeseni na njujorškom Volstritu i prvim bankrotima velikih američkih banaka. Francuska, koja je u drugoj polovini prošle godine predsedavala EU, povela se odmah primerom paketa pomoći Evropske komisije i za plan oporavka svoje privrede odvojila 26 milijardi evra, što je oko 1,3 odsto francuskog BDP. Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, 31. decembra, poslednjeg dana predsedavanja njegove zemlje Unijom, objavio je da je Pariz spreman da po potrebi odvoji dodatna sredstva za oporavak francuske ekonomije. U okviru već usvojenog paketa na izgradnju infrastrukture, istraživanja i pomoć lokalnim zajednicama trebalo bi da bude utrošeno 10,5 milijardi evra, a Kristin Lagard, ministarka finansija Francuske, izjavila je da bi ekonomski plan trebalo da stvori između 80.000 i 110.000 novih radnih mesta. Zbog krize je u Francuskoj u međuvremenu ugašeno oko 90.000 radnih mesta.


Koaliciona nemačka vlada prošle nedelje je postigla dogovor o novoj finansijskoj injekciji od 50 milijardi evra namenjenoj najvećoj privredi u EU, koja se nadovezuje na paket pomoći od 31 milijarde evra koji je nemački parlament usvojio krajem prošle godine. Federacija nemačkih sindikata objavila je da iznos nije dovoljan, kao i da za javne radove treba izdvojiti duplo više od predviđenih 18 milijardi evra, a Federacija nemačkih poreskih obveznika je vladino smanjivanje najniže poreske stope sa 15 na 14 odsto nazvala smešnim.
Privreda Velike Britanije je prva u Evropi bila pogođena finansijskom krizom koja je krenula sa njujorškog Volstrita, a vlada premijera Gordona Brauna je krajem novembra 2008. za pomoć britanskoj ekonomiji izdvojila 22 milijarde evra koje bi trebalo da budu korišćene do kraja sledeće godine, kada se očekuje slabljenje globalne krize. Plan obuhvata smanjivanje PDV sa 17,5 na 15 odsto od 1. decembra 2008. do kraja 2009, kao i oko 2.800 evra vladine pomoći po pojedinačnom radniku firmama koje zaposle ljude koji su bez posla duže od šest meseci.
Italijanska vlada je objavila da će porodicama i firmama koje su pogođene posledicama svetske krize uputiti 80 milijardi evra pomoći. Vlada Hose Luisa Sapatera, premijera Španije, odlučila je da 38 milijardi evra odvoji na ime poreskih podsticajnih mera, uz dodatnih 11 milijardi evra namenjenih javnim radovima koji bi trebalo da otvore novih 300.000 radnih mesta.
Fredrik Rejfelt, premijer Švedske, početkom decembra 2008. objavio je da će njegova vlada privredi staviti na raspolaganje oko 750 miliona dolara pomoći.

Budimpešta se oslanja na kredite MMF i EU
Mađarska privreda je od ekonomija država centralne Evrope najteže podnela udar globalne finansijske krize, a vlada premijera Ferenca Đurčanja je u novembru prošle godine objavila da će oko devet milijardi evra do kraja 2010. godine biti preusmereno posrnuloj privredi. Sredstva su obezbeđena iz postojećih fondova, a Budimpešta je uz to od EU i MMF dobila i kredit od 25 milijardi evra.



Blic

Ako pogledamo ove izveštaje Nemačka je de fakto spremna da svakom svom građaninu upiti 1000 evra pomoći iz budžeta. Još pri tome je iznela i nameru da smenji poreze. Ali ovo nije nikakav plan. Neuporedivo je bolji plan Sapatera da 11 milijardi uputi u finansiranje javnih radova i tako privremeno zaposli one koji ostaju bez prihoda u građevinarstvu. Zanimljivo je i da Švedska praktično ne planira nikakvu obimniju pomoć privredi i građanstvu, što znači najdiorektnije pad standarda. Sve u svemu puko je socijalizam švedskog tipa. 

Каквим Тадићевим скретањем према Русији?
Ако мислиш на НИС то није никакво скретање већ оно што је уговорено за време Коштунице. Тадић је хтео и то да саботира али би нам Руси завели санкције због непоштовања уговора па је ипак одустао.

Ruska vlada je podigla uvozne carine na automobile. Kao jedno od najvećih i najzanimljivijih svetskih tržišta automobila Rusija je praktično primorala Nemce i Francuze da svoje fabrike iz zemalja Istočne Evrope sele u Rusiju. To će imati snažne posledice jer jednom uspostavljena proizvodnja u zemlji koja ima sopstvene sirovine i energente neće više biti vraćana u EU.