Evo jos jedan rad koji sam pisao prosle god za Petnicu
Zanima me i vase misljenje na ovu temu

Mit Globalizacije



Mit je reč koja znači nešto što je stvoreno maštom. Tako da je i globalizacija u stvari mit stvoren čovekovom dobrom voljom i čežnjom za jedinstvom i celovitošcu. Da li je globalizacija samo mit probaću da otkrijem razmatranjem stavova i činjenica kroz ovaj rad.
Ideja o globalizaciji je veoma dobra i na papiru bi mogla da funkcioniše na način na koji je i zamišljena. Ali u stvarnom svetu globalizacija može da bude veoma dvolična i izvrnuta prem nečijim željama za kontrolom i upravljanjem svega.Ja razumem razlog nastanka ideje o globalizaciji. Ona je nastala iz želje za nastankom ujedinjenog društva, gde ne bi bilo granica,gde bi se koristio jedan novac, gde ne bi bilo razlika među nama već bi svi bili jednaki.
Ali ubrzo se shvatilo da tako nemože, jer nijedna vodeća svetska zemlja nije htela da se odrekne svojih novčanih valuta i politike. Ali nije samo to bio problem već da zemlje sa bogatom kulturnom baštinom nisu htele da se odreknu svog kulturnog nasleđa. Tu su i verske razlike. Pošto toliko stvari stoji na putu ka ostvarenju jedinstvenog sveta rešeno je da se sa globalizacijom krene malo po malo. Prvo što je uspelo da se ostvari je jedinstveno svetsko trzište, gde svaki proizvod može da se izveze, gde cene ne diktiraju kapitalisti željni novca, već potražnja i konkurencija.
Tu je i nastanak interneta. Internet je jedan od primera globalizacije jer u virtuelnom svetu važe pravila koja obeležavaju samu ideju globalizacije.Nastavak u procesu globalizacije je nastanak jedinstvene valute zemalja Evropske unije(evro). Nastanak evra je prvo bio virtuelan(postojao je samo na berzi kao valuta ali ne i tržišnom smislu kao sada), da bi se konačno našao u opticaju zamenjujući valute zemalja koje su ga prihvatile, tako da ljudi koji putuju iz jedne u drugu zemlju Evropske unije ne moraju da brinu o valuti je evro važi svugde i ne mora se menjati. Ali nije sve tako jednostavo jer ima zemalja koje se protive da zamene svoju valutu evrom jer je njihova valuta jača(npr.Britanija), a sa druge strane  ima zemalja koje žele da promene svoju valutu u mogo jači evro ali nisu članice evropske unije.
Pokretanje globalizacije je pomoglo razvoju nauke, medicine,astrnomije. U medicini su se svi lekari ujedinili u pronalaženju lekova protiv trenutno neizlečivih bolesti kao što su rak i sida. Na tome će raditi dok ne otkriju lek ali i posle će nastaviti saradnju pomažući lečenju tih i svih drugih ljudi. Na naučnom polju globaizacija je pomogla dosta jer svi naučnici mogu da razmenjuju svoja mišljenja i radove sa kolegama širom zemljine kugle i dopunjuju jedni druge. Takođe se zadnjih godina dosta radi na pronalaženju teorije svega i tu je potreban zajednički rad svih učenih ljudi sveta. Globalizacija je takođe ujedinila sve vodeće svedske sile barem u nečemu dobrom a da nije rat,  a to je istraživanje kosmosa i izgradnji nove svemirske stanice u orbiti Zemlje.
Sve ovo što sam do sad napisao mi je bilo dovoljno da počnem razmatranje da li je globalizacija samo mit. Po mom mišljenu globalizacija će još dugo biti samo mit, a to mišljenje ću sada obrazložiti.
Na putu konačne globalizacije stoji suviše nerešivih stvari sada  kao što su odricanja vere i kulturnog nasleđa, što se sva moć stavlja u ruke jednom čoveku (eventualno više ljudi u senatu ili parlamentu), ljudska neotvorenost i nespremnost za ujedinjenjem. Takođe ima tu stvari koje su veoma ostvarljive i neke su već ostvarene. Neke od tih stvari su donele čovečanstvu mnogo, a neke će tek da donesu. Sigurno ste i vi uvideli isto što i ja iz ovog rada da će se globalizovati ceo svet hteli mi to ili ne. Mada će biti uvek onih koji će biti protiv i pokušavati da to spreče ali neće uspeti jer je globalizacija i ujedinjenje jedan od dva logična koraka u napretku ljudske rase, a drugi je uništenje, pa sad vidite šta je bolje. Jedinstvo, mir i prosperitet ili uništenje svega što je čovek hiljadama godina stvarao i razvijao.
Izbor je na nama. Ja sam za ono prvo, a Vi?

By Nekron

Ja sam za to da ti ipak jos jednom razmislis o tome sta je tacno globalizacija. O ovome smo donekle vec pricali na filozofskom forumu, no nije zgoreg istaci neke stvari.

Globalizacija označava sve one procese pomoću kojih ljudi čitavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko društvo, odnosno globalno društvo. (Albrow)

Globalizacija je … nezaustavljiva (inexorable) integracija tržišta, nacionalnih država i tehnologija u do sada nezabeleženom stepenu, što je omogućilo (enabling) pojedincima, korporacijama i nacionalnim državama da svoje aktivnosti prošire (reach) kroz svet brže, dublje i jevtinije nego ikada do sada …Globalizacija znači širenje free market kapitalizama na gotovo svaku zemlju u svetu. (Friedman, Thomas)

Globalizacija je društveni proces u kome geografska ograničenja (constraints) društvenih i kulturnih aktivnosti (arrangements) gube značaj i u kome ljudi postaju sve više svesni da ona gube na značaju. (Waters)

Globalzacija upućuje na kristalizaciju celine sveta kao jednog mesta koje vodi stvaranju globalnih humanih uslova i svesti o svetu kao takvom. (Robertson).

Globalizacija upućuje na proces postepene (gradual) eliminacije ekonomskih granica uz istovremeni porast međunarodne razmene i transnacionalnih interakcija. (Dolan).

Globalizacija može biti definisana kao intenzifikacija društvenih odnosa koji povezuju udaljena mesta na način da su lokalni događaji oblikovani događajima koji su se odigrali kilometrima daleko i vice versa. (Giddens)

Globalizacija znači globalno umrežavanje kojim se kroz uzajamnu zavisnost povezuju prethodno izolovane zajednice na planeti u celinu, odnosno u “jedan svet” (Richter)

Globalizacija znači da je svet postao globalni supermarket u kome su ideje i prozvodi postali dostupni svuda u isto vreme. (Kanter)

Globalizacija je jednostavno rečeno intenzifikacija globalne međupovezanosti. (McGrew).

Globalizacija upućuje na umnožavanje veza i međupovezanosti koje prevazilaze nacionalne države (odnosno društva) stvarajući moderni svetski sistem. Ona označava proces kroz koji događaji, odluke i aktivnosti u jednom delu sveta mogu imati značajne posledice za pojedince i zajednice u vrlo udaljenim delovima sveta. (McGrew)

Globalizacija upućuje na intenzifikaciju zgušnjavanja vremena-prostora u društvenom životu. (Harvey)

Globalizacija je povezana sa krizom tertorijalne nacionalne države, zato što je nacionalna država suviše mala da bi rešila velike životne probleme i suviše velika da bi rešila male životne probleme. (Bell)

Dinamika globalizacije: investicije, industrija, informatina tehnologija i individualna potrošnja. Prvo, investicije nisu geografski ograničene, one teku gde god postoje povoljni uslovi bez mnogo uplitanja države. Drugo, industrija je više globalno orijentisana nego pre deset godina, strategije multinacionalnih kompanija se oblikuju prema potrebi novih tržišta i resursa gde god se oni nalazili. One nisu uslovljene interesima (reasons) države, i imaju malo respekta (allegiance) prema vladama zemalja u kojima posluju. Treće, informativne tehnologije omogućuju kompanijama da posluju u različitim delovima sveta bez stvaranja celog poslovnog sistema u svakoj od zemalja u kojoj posluju i bez potrebe bilo za ekspertima u transferu novca, bilo za obučavanjem mnoštva radne snage. ^etvrto, individualni potrošači su postali više globalno orijentisani time što gledaju iste TV stanice i prihvataju sličan živitni stil i proizvode, nezavisno od zemlje iz koje potiču. Kombinujući mobilnost ova četiri faktora proizvodne jedinice u svakom delu sveta obezbeđuju (pull in) sve što je potrebno za njihov razvoj bez oslanjanja na nacionalne vlade. (Omahe)

Globalizacija podrazumeva najmanje dva različita fenomena: a) lanac političkih, ekonomskih i društvenih aktivnosti koji postaje globalan po obimu, i b) intezifikaciju nivoa interakcije i međupovezanosti unutar i između država i društava. Mada globalne veze nisu novi fenomen, ono što je novo u modernom globalnom sistemu je širenje globalizacije kroz nove dimenzije (tehnološka, organizaciona, administrativna, normativna, etc.) i intenzifikacija obrazaca međuzavisnosti usmeravanih pomoću informativnih tehnologija. Globalizacija zbija (shrunk) svet kroz zgušnjavanje vremena i prostora. (Held)

Promena odnosa između vlade i tržišta postala je posebno očigledna kroz pojavu međunarodnih trgovinskih sporazuma koji prenose sve više i više političke moći sa nacionalne države na globalne korporacije. Opšti sporazum o trgovini i porezima (GATT), Mastrihtski sporazum i Severno američki sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) su znaci promenjenih odnosa moći u međunarodnoj zajednici. Pod ovim sporazumima stotine zakona suvernih nacionalnih država potencialno su anulirani i nevažeći (void) ako ugrožavaju (compromise) slobodu transnacionalnih kompanija da slobodno posluju. Birači i grupe za pritisak u ovim zemljama snažno protestvuju sa ciljem da blokiraju ove trgovinske sporazume u strahu da će teško stečeni zakoni koji štite radna prava, životnu okolinu, zdravstvenu zaštitu i slično biti odbačeni (cast aside), u ime gotovo potpune kontrole transnacionalnih korporacija nad ekonomskim poslovima u čitavom svetu. (Rifkin).

Globalizacija je integracija na osnovu projekta koji ulogu tržišta proširuje (pursuing) na globalni nivo. (McMichael)

Globalizacija je ono što smo mi u Trećem svetu vekovima nazivali kolonizacija. (Khor)

Posmatrana (as experienced) odozdo, dominantna forma globalizacije znači istorijsku transformaciju: u ekonomiji, of livelihoods control exercised locally .... i u kulturi. Obezvredivanje kolektivnih dostignuća ... Globalizacija se pojavljuje kao politički odgovor na ekspanziju moći tržišta i postaje oblast znanja. (Mittelman)

Karakteristike globalizacijskog trenda uključuju interncionalizaciju proizvodnje, novu međunarodnu podelu rada, nove migracije sa Juga ka Severu, novo takmičarsku atmosferu (environment) koje ubrzava ove procese i internacionalizuje države pretvarajući ih u agenicje globalizovanog sveta. (Cox)

Diskurs (globalizacije) je u stvari ogromno nerazumevanje savremene realnosti - obmana koja nam je nametnuta od strane moćnih grupa. (Wallernstein)

Globalizacija je jedan snažan mit u punom značenju reči, jedan moćan diskurs, jedna snažna ideja, jedna ideja koja ima društvenu snagu koja postiže verovanje. To je glavno oružje u borbama protiv tekovina welfare state-a. (Burdije)

vidim da ste razmotrili i obrazlozili skoro sve tkao da meni ne ostaje puno toga ali mislim da se nikad nacu odreci svog jezika i vere, i necu dozvoliti da se oni izgube i da svetom zavlada globalizacija ( globalna masonerija + multinacionalne kompanije) da bi se lakse kontrolisalo covecanstvo i time upropastila planete (ljudi robovi, ekologija unistena, nauka postaje idol pojedincu) nema razloga da prihvatim tu globalizaciju i taj lazni humanizam u prici o spajanju ljudi

Tako je presidente, sve je to lepo i sve to u nekim granicama ima smisla... ali da se brise ono ko smo ... ne dam.

A ko zna sta se ustvari krije iza te ideje o globalizaciji?!?!?!?!
Meni je to sve nekako sumnjivo.

Mislim da je onima koji sprovode globalizaciju stvarno stalo do toga da se pomogne covecanstvu, ne bi ucenjivali male "nemocne" siromasne narode,sankcijama,MMF itd i vodili bi politiku solidarnosti ljudi,
moze svet da bude povezan i bez brisanja granica,
pa zar svako od nas i kao pojedinac nema one osnovne granice na koliko sme da mu pridje rodietelj, na koliko prijatelj a na koliko samo poznanik ?
to je deo ljudske prirode....

Ova globalizacija koja kaci i nas, ne trazi da mi klecimo vec samo da malo sagnemo glavu. Dok to ne ukapiramo nece nam krenuti na bolje.