Glas opipavao puls naroda o navodnom hapšenju i lociranju najpoznatijeg haškog begunca

Nego, di si Ratkooo

Odmah nam se u glavi odigrao scenario - istrčava Mladić iz Vojnotehničkog instituta, maskiran u popadiju, uleće u "pedesetkec" i beži u nepoznatom pravcu

U nadi da ćemo preteći lovce na odgovor vredan pet miliona dolara - "Di je Mladić", ili da ćemo bar naići na neku potvrdu da je isti već "navatan", pa da se džaba ne trudimo, našli smo se juče u beogradskom predgrađu Bele vode, u blizini "lokacije" koja se pominjala kao jedna od "mogućih ili izvesnih", zavisno od izvora, na kojima je general Ratko Madić uhapšen, lociran ili gde se pregovara s njim.

Usred bestragije, u blizini Vojnotehničkog instituta, nalazi se mesto koje ima sve preduslove da budu održani potencijalni pregovori s najtraženijim haškim beguncem - em, vojni objekat, em, autobuska stanica u blizini.
Odmah nam se u glavi odigrao filmski scenario - istrčava Ratko iz Vojnotehničkog instituta, maskiran u popadiju, uleće u prepun "pedesetkec" i beži u nepoznatom pravcu.

Ili, još bolje, uzima avion, koji su radnici Zavoda u najvećoj tajnosti mesecima sklapali, išunjava se podzemnim tunelima i izleće kroz vrh brda Straževica. I, pravac "Kazablanka".
Al', nisu tu čista posla.

Gile, prodavac voća sa Belih voda, kako postavismo pitanje da li je u blizini viđene VBA, BIA i MUP, snage koje privode generala Mladić, počeo da se saginje pod tezgu. Pretura džakove i kese, sve podviruje pod ono voće, kao traži generala. A onda, mrtav ozbiljan, objasni nam šta radi - "Ma, evo, tražim ga... Mada, ne verujem da se tu skembao. Ceo dan stojim ovde i nisam ga vid'o. A, vid'o bi' ga valjda da se uvuk'o - priča Gile, a postariji gospodin, smejulji se, bira jabuke, pa reče: "Ma, video sam ga ja jutros, baš mi mahnuo sa one strane ulice. Al' ja nešto ne volim da se javljam tim što samo mašu.

"Šalu na stranu", uozbiljio se Gile, "nije ovde nikakve gužve bilo - ni policije, ni vojske".
- To ti je sve verovatno jako tajno. I da su ga ovde, na dva metra od nas, hapsili, ništa se tu ne bi videlo. Ima samo da se pojavi za jedno mesec dana na televizoru i da nam mahne iz Haga. Ja sam '82. bio u vojsci i od tada nemam kontakta s njima. Niti im se javljam, nit' mi se javljaju! Mada, koga je za Mladića uopšte više i briga. Svi samo o njemu pričaju - te jesu li ga uhapsili, te hoće li gaÖ te šta traži od države. A ne pita mene niko da li imam šta da jedem, kako živim - dodaje kupac jabuka.

Ni Igor Živković, sa detetom u naručju, nije znao da nam kaže koji bi bili uslovi za eventualnu predaju bivšeg generala.
- Nemam predstavu gde je bio svih ovih godina - kaže Igor.
- Mislim da ga još nisu našli, a toliko se vrti ta tema. Smatram, ipak, da bi po ovaj narod najbolje bilo da se preda.

Od prolaznika koje smo startovali ispred Vojnotehničkog instituta čuli smo tako razna nagađanja - te uhapšen je, te nije, te krije se u nekoj pećini usred šume, pa lociran je na Tari... Vojnici, koji su žurili kući s posla, udaljujući se žurno, odmahivali su rukom. Pravila službe. A bili smo sigurni da oni nešto znaju. Jer, krila se, svojevremeno, vojska i po vrtićima, pa što generala Ratka Mladića ne bi čuvali ovde.

- Ma ne, šta bi on i radio ovde. Ovde se remontuju delovi za avione i rakete. Jedino ako ga nisu ovde doveli na kompletan remont, pa da ga onda, kad izađe, ni najrođeniji ne prepoznaju. Taj ti je odavno u Rusiji, na Krimu - pijucka piće, čita novine i smeje nam se. I boli ga uvo za nas - divani jedan i dodaje: Mada, majku mu, imaju tu neki silni tuneli, da nije tu negde?

Naši sagovornici, čini se, pojma nemaju gde je dotični Mladić. Ili, ako znaju, ne žele da nam otkriju.
- Ne znam ti ja ni ko ti je to. Je l' to onaj što su ga svi jurili. A taj, čini mi se da je taj već uhapšen. Pisalo u novinama - kaže deka Petar.

To saznanje sa nama nije želeo da podeli ni Vojislav Jović. Sa dnevnim novinama pod miškom zatičemo ga nespremnog da odgovori na vredno pitanje: Da li znate gde je Mladić? Samo sleže ramenima, a prvi slog nikako da mu siđe sa usana.
- Šta znam gde je - upitno podiže čovek obrvu.
- Njegova je volja da l' će se preda il' ne! I kao da misli da je preterao što se osmehuje dok to govori, uozbiljuje stvari. - Svi treba da odgovaraju za ono što su uradili. Ako smatraju da je kriv, nek ga apse!

Sugrađanku koja "ne sme da kaže ime" više brinu lokalne komunalne teme nego di je Mladić! Komšiluk držao piliće, pa se smrad širio okolo.
- Nisam pop da znam gde je! Kad se jednome sudi, to onda nije to! Najbolje da privedu sve oficire, pa posle nek' "proberu" ko je nevin! Tamnoputu gospođu koja je "rovarila" po kontejneru pokušavajući da iščačka komad metala, takođe nije bilo briga za tamo nekog Mladića. Ima žena preča posla. Od nečeg mora i da se živi!


Izvor: Glas Javnosti \ A. Klarić-Žak
J. Vučić