Srpskim političarima besedništvo nije jača strana

U narodu jedno - za govornicom drugo

Tadić je malo manje uopšten od drugih, najomiljenija Koštuničina reč je "ne", Drašković priča ono što drugi žele da čuju, Nikolić deluje smireno...

BEOGRAD - Evropljani se jadaju kako briselska birokratija izmišlja svakakve nazive i izraze kojima ne dokučuju smisao, a mnogi Srbi bi se rado menjali s njima samo da, bar malo, ne slušaju priče ovdašnjih političara, koje odavno znaju napamet.

Istina je da našim građanima nije potrebna "Vujaklija" da bi razumeli šta im poručuju lideri. Ali je istina i da se svi oni, manje-više, tokom govora ponašaju kao deca komunizma.

Zaostavština komunizma

Poenta govora naših političara, kako to kaže sociolog Ratko Božović, jeste da glavno sakriju, a sporedno otkriju.
- To je zaostavština prošlih vremena i zato, kada naši politički prvaci odu u svet, njihovi domaćini ne razumeju ideološki jezik gostiju, koji sve istrgnu iz konteksta. Srpski političari ne mogu bez figure neprijatelja, bez interesnog govora, koji ide po principu "neću da vas čujem, nego prečujem" i daleko je od dijaloga - objašnjava Božović.

Srbiji koja kani da bude deo evropske porodice neophodno je ustoličenje novog modela komunikacije lidera i birača, a i samih političara međusobno.
- Ključno pitanje je hoćemo li, tokom tranzicije, u izražavanju stići do sadašnjosti. Uvek smo bili vezani za prošlost, a svet to nikako neće - naglašava Božović.

- Boris Tadić se za nijansu izdvaja od drugih političara jer je malo manje uopšten. Od svih dominantnih političara na našoj sceni srpski predsednik se najviše trudi da se izgradi kao moderan političar. On daje sve od sebe da imitira Zorana Đinđića, ali mu to ne polazi za rukom, iako ima neposrednih opažanja - priča profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka Dobrivoje Stanojević.

Tadić u socijalizmu
      

Stereotipi za govornicom

- Posete srpskog premijera i predsednika područjima koja su postradala od poplava i klizišta pokazale su da naši lideri umeju prilično dobro da komuniciraju sa običnim svetom. Međutim, kad izađu za govornicu, održe kakav miting ili daju intervju, vraćaju se starim pričama, koje vrve od stereotipa - ističe Stanojević.
      
   
   

Srpski biračima već je ušlo u uši Tadićevo stalno ponavljanje da je "DS stožer", da "Srbija mora da se opredeli"...
- Predsednik Srbije ume i da ne govori u duhu politike. Nedavno je izjavio da "dogovor mora biti oročen", kao da je pričao o kreditima, a ne o izborima. To samo pokazuje da nije daleko od vremena socijalizma - napominje Stanojević.

Ipak, Tadić ne treba da se brine jer je tom socijalizmu, po načinu izražavanja, bliži Vojislav Koštunica. Premijerov govor je neodređen, nedorečen, pun fraza, samo mu nedostaje zapaljivost karakteristična socijalističkim partijcima.

- Najomiljenija Koštuničina reč je "ne". I to "ne" koje ništa ne znači, jer je prvo govorio "ne Mladića", sada kaže "da Mladića", govorio je "ne demokratama", što više ne važi. On, zapravo, veruje da će biti ubedljiv, što nikako ne može da postigne - kaže profesor.

On dodaje da je za predsednika srpske vlade karakteristično da ima malo stvarnih opažanja i premalo osećanja unosi u svoj govor.

Premijer - astrolog

- Koštunica ume da priča o "proširivanju saradnje", kao da je reč o kori za gibanicu, a zna da traži i "bezuslovnu saradnju", što je dvosmisleno i može da bude tumačeno po potrebi. On priča proročanski, a u izvesnom smislu i astrološki, kao oni mnogobrojni astrolozi koji se ne skidaju s pojednih televizija - objašnjava Stanojević.
Kada Vuk Drašković treba da da izjavu, nije teško pogoditi šta će najverovatnije reći - ako ne pomene režim Slobodana Miloševića, onda će sigurno pričati o potrebi ulaska Srbije i Crne Gore u Partnerstvo za mir.

- Šef naše diplomatije je tipičan primer nedoslednosti političara. On je iz neke romantičarske faze, nabijene nacionalnim elementima, zaplovio u vode u kojima priča ono što drugi žele da čiju. Dešava mu se i da suviše često menja stavove, a previše je opsednut prošlim vremenima. U retoričkom smislu, Vuk Drašković je izgubio politički identitet - ističe profesor Stanojević.

Odlaskom Vojislava Šešelja sa naše scene zaboravili smo kako izgleda čupanje mikrofona u Skupštini, kako deluje polivanje poslanika vodom, ali ostao nam je Tomislav Nikolić, da nas, s vremena na vreme, podseti kako ga je šef učio da priča.

- Nikolić se trudi da zanemari brzinu, kritizerstvo i licemerje i da deluje smireno. Međutim, njegova retorika je na momente stihijska, a zna i kako da ponese mase. Deljenje vlasti sa SPS-om, SPO i posebno Vuk Drašković su teme koje znaju da ga vrate Šešeljevoj retorici - zaključuje Stanojević.


Izvor: Glas Javnosti \ Jelena Jevremović

Ako vec konstatujemo danasnje ponasanje nasih politicara primetno je da su svi dosta radili na sebi shodno zahtevima situacije a sve po uzoru zapadnih politicara,zatim je primetno da su od onih prostih i cestitih ljudi postali veoma dobri glumci,
kao i da im je laz postala kao vulkanizeru fleka za krpljenje guma od socijalizma najupecatljivije im je skolonost ka hrani u gurmanskom odnosu prema njoj i pripadnost takozvanoj jagnjecoj brigadi jer funkcija u drzavi jednako bogata trpeza placanje na drzavni racun.Sto se tice javnog nastupa nedostatak reci u retorici i kostantno ponavljanje istog pod parolom vrti u krug dok ih ne zaboli glava.Svi po uzoru na dobre domacine vole svoju porodicu ali ipak imaju jasan i providan nagon prema mladim damama.Izrazen osecaj za osobenom vaznoscu im je toliko blizak da i kada se ujutro pogledaju u ogledalo pitaju kosi ti jel znas ko sam ja .itd pozdrav za Anea i ostale od Korea.zem

Они су убеђени да се 5.Октобар не може поновити.

Исмевају се овом народу (за дебелу плату) са говорнице парламента.

Најчешће их је педесетак у скупштинској сали, а примају 250 плата (и то каквих).

Тако ће бити све док овај народ ћути и плаћа.

Бпле их уво.

Neki sede samo za te pare a neki ih primaju a nisu u skupstini-bezobrazluk

primitivci