Може ли ми неко објаснити како иде презент глагола бити?
Молим вас пожурите!

ja (je)sam
ti (je)si
on/ ona/ ono je/ jeste

mi (je)smo
vi (je)ste
oni (je)su

jel ovo neka zajebancija 

Зашто зајебанција?
Нисам сигуран да ли је презент јесам или будем. Мислим да је по новој граматици презент глагола бити будем, а јесам је посебан помоћни глагол.

po pravilu da, ali je budem nesvršeni oblik s kojim gradiš futur 2, ovo gore se koristi u pravom značenju prezenta u rečenici,  to što "jesam" izdvajaju kao poseban pomoćni glagol je glupost živa

Хммм..

И ја се не слажем с тим да је јесам засебни помоћни глагол. 
Овако бих ја конјугирао глагол бити:
Презент несвршени:
1. јесам (сам)
2. јеси (си)
3. јест (је)
1. јесмо (смо)
2. јесте (сте)
3. јесу (су)

Презент свршени:
1. будем
2. будеш
3. буде
1. будемо
2. будете
3. буду

Овај презент се користи за градњу футура другог.

Прије бих рекао да је он свршени, а јесам несвршени. 

maj bed, neka je i svršeni, mada mi je nelogično jer uvek ide uz drugi glagol, što znači da mu trajanje zavisi od konteksta rečenice, najlogičnije je da je dvovidski

pa di je problem onda, ako su oba oblika važeća (a znaš i sam kad ćeš koji da upotrebiš)? koristiš li neku gramatiku? mislim na knjigu, što skorije izdanje, to sigurnije, obzirom da svake godine nešto menjaju

Није ми јасно откуда њима глагол јесам.

kad bi to bila jedina nelogičnost u našoj gramatici
zavisi od autora do autora, ali se godinama nabrajaju ta 3 zvanična pomoćna glagola, zapamtiš to kao pesmicu, ni meni nije jasno
ti se prilagođavaš onome što ti je rečeno u školi, i naučiš tako ako je za neko ispitivanje
važno je da ti znaš da su oba varijacija istog glagola, različitog trajanja, i da jesam koristiš kao pravi prezent

Исто као кад би рекли да су хоћу и хт(ј)еднем два глагола.
Нпр. људи су прије причали без гласа х (углавном ,до Вука), па би било оћу и т(ј)еднем. Изгледа као да ова два глагола немају везе један са другим (исто им је значење, али као да немају заједнички коријен), али заправо имају.
И глагол бити је на почетку био нешто као Бхух, па је некако бхух прешлоу бух, бухду, буду, будем, на другу страну бхух у бхъ*ти, бъ*ти у быти и бити, а на трећу страну бхух у бхех, бхехм, хехм, ехм, јехм, јехам, јесам

*полуглас у старословенском језику, гласовна вриједносз му је била као глас који се чује на крају свих сугласника, касније се вокализовао у а, е итд...

Upotrebi budem u prezentu...