Počeli ste radni dan s punim rezervoarom testosterona (dokaz je erekcija s kojom ste se probudili). Šest sati kasnije, snaga tog hormona počela je da se smanjuje. Istovremeno, postajete gladni. Šta je rešenje za ovakvu situaciju? Jedan dobar strateški ručak tokom kojeg može da se održi konstruktivan poslovni sastanak. Vremensko poklapanje je skoro idealno - oko podneva testosterona imamo baš koliko nam treba za briljiranje na sastancima - britki smo, a nismo agresivni; gladni smo, ali ne hrane nego uspeha. Šta naručiti? Opet nešto konstruktivno, nešto što sadrži i belančevine i (omiljene nam) masnoće.

Suština takvog ručavanja jeste u tome da nas glad ne spopadne već posle naredna dva sata (ako je ikako moguće). Zbog toga restorane s brzom i efikasnom hranom treba izbegavati u širokom luku. Ukoliko vam je ostalo još nekoliko sati do kraja radnog vremena i polaska kući, povedite računa o tome kako ćete rešiti problem mozga koji vam ne radi punim pogonom. To je vreme kada nam je testosteron već pao prilično nisko. A ne treba biti veliki matematičar da bi se izračunalo da pad ovog važnog hormona ujedno pogoršava i pamćenje. Stalni dotok testosterona ključan je za to da naše moždane ćelije adekvatno razgovaraju međusobno, tj. da rade onako kako nam je u datom trenutku najpotrebnije.

Ukrotite svoje hormone. Preskočite sedenje uz kafu i umesto toga takmičite s tokom pauze. Samo se pobrinite da takmičenje, na primer, košarka s kantom za đubre ili fudbal s loptom od papira ili možda neka igrica na računaru - zaista bude izazovno. Kada se ljudi nadmeću u nekoj igri, pobednici imaju više testosterona od onih koji su izgubili. Moguće da je to zbog ponosa što su dominantniji. Takmičite se s kolegama na poslu, ali što se ne biste takmičili i sa samim sobom?



Izvor: Krstarica

Onda sa mnom nesto nije u redu 

Denny Crane: I have an erection. That's a good sign. I'm ready to go to trial.