Фиксација неузвраћене заљубљености



Ако је осећање заљубљености, за разлику од осећања љубави, пролазно осећање, зашто онда неки људи остају веома дуго заљубљени? Може ли неко бити заљубљен до краја живота?

Осећање заљубљености је засновано на психолошком механизму идеализовања друге особе. Међутим, веома је тешко идеализовати другога ако се са другим довољно дуго живи, ако се успостави однос блискости, уколико се други прикаже као обичан човек који има своје врлине и мане. Бити близу, живети са другим у односу узвраћене наклоности је оно што доводи до краја заљубљености, до разљубљености.

Дистанца, удаљеност од особе у коју је неко заљубљен, омогућава идеализовање. Два столећа пре покрета трубадура појавила се арапска љубавна поезија. Можемо само замислити како су уз логорску ватру браћа другим мушкарцима хвалила и приповедала о лепоти својих сестара, док је машта слушалаца стварала слике идеалних жена.

И у свакодневном животу је потребна дистанца да би заљубљеност могла дуго да траје. Некада је то због тога што однос никада није ни остварен, било зато што заљубљеност није ни исказана другоме било зато што је други није узвратио. А некада дистанца остаје, јер иако је однос био остварен, брзо је прекинут, пре него што је особа успела да се разљуби.

Заљубљеност која веома дуго траје у ствари је неузвраћена заљубљеност. Како је неузвраћена заљубљеност увек несрећна, дуготрајна заљубљеност је константна патња. И зато се питамо: шта људе спречава да прихвате да неко у кога су заљубљени неће са њима, преболе то одбијање и потраже срећу у љубави са неким трећим?

Одговор је управо у идеализовању: особа чврсто верује да искључиво са том одређеном особом може бити срећна, а живот без те особе доживљава као потпуну и доживотну катастрофу. И зато стање заљубљености за њу нема прихватљиву алтернативу.

Гледано са стране, очима родитеља и пријатеља, оваква особа се понаша потпуно ирационално. У својој патњи она и даље гаји наду да ће можда некада и некако бити са особом у коју је заљубљена, не прихватајући да је то невероватно, а бивајући потпуно незаинтересована за друге кандидате. Саосећајући са њом, пријатељи на разне начине покушавају да јој помогну, да је разувере, али оваква особа одбија сваку помоћ. Њена патња постаје патња целе њене социјалне мреже. Често, у жељи да јој помогну, присиљавају је да потражи помоћ психотерапеута. Али ни психотерапеут не може помоћи особи која не жели да јој се помогне, која само жели да оствари срећу са изабраном особом. Терапија може помоћи само онда када неко сам жели да престане да буде заљубљен.

Зоран Миливојевић

Izvor: Politika

First stage: Denial
Desava se skoro svima koji raskinu dugu vezu koja je nesto toj osobi znacila(u vecini slucajeva druga osoba raskida). Vecina vremenom prodje tu fazu i dodje do zadnje tj prihvatanja ali desava se da neko i ostane dosta dugo u toj fazi i to moze biti lose

Po meni nema nista lose u tome da kada mi pomislimo na neku osobu sa kojom smo bili u vezi da kazemo:"E, mozda ponovo budemo zajedno". Nezgodono je samo ako ne nastavimo dalje vec se "cuvamo" za tu osobu

Samo on-line pucacina pomaze u ovako gadnoj situaciji...