Alkohol kao sredstvo za grejanje

Čest je postupak, nakon što se neko "nazimi", nakon što duže vreme boravi na neprijatno hladnom, da se ugreje čašicom alkohola. I još jednom čašicom - i još ponekom. Problem je što, mada pruža osećaj topline, alkohol uopšte nije dobro sredstvo za grejanje organizma.

Ali, ako vas obuzme osećaj topline, kako onda može da bude da vam alkohol ne pomaže da se ugrejete? Radi se o tome da je osećaj topline koji alkohol pruža kratkotrajan. Alkohol je stimulans, on ubrzava rad srca i utiče na krvotok, otud osećaj topline. Pod uticajem alkohola proširiće se krvni sudovi, naročito na perifernim delovima tela, i tako ćete, recimo, osetiti toplinu na licu.

I to je problem? Jeste - jer je širenje krvnih sudova prirodni postupak organizma za hlađenje tela, ne za zagrevanje. Na niskim temperaturama krvni sudovi se skupljaju, naročito oni na perifernim delovima tela (šake, stopala, uši, istureni delovi lica...) i tako se koliko-toliko čuva postojeća toplota tela. Posle konsumiranja alkohola, nakratko ćete osetiti toplinu kad vam krv jurne u proširene kapilare - a onda sledi još gori osećaj smrzavanja.

Sad, ako ste iz ledenog ušli na toplo, i u toplom ćete i ostati, mala količina (ali zaista mala!) alkohola ne bi trebalo da vas posebno ugrozi, a brzo ćete osetiti toplinu za kojom čeznete. Međutim, ako ste napolju i smrzavate se, izbegavajte alkohol u bilo kojoj količini - nakratko će vam pružiti iluziju da ste se ugrejali, a zatim će vaš organizam ubrzano nastaviti da se hladi. Od hipotermije se može i umreti, a alkohol bi takvu smrt samo ubrzao.

Zato, molimo vas, ako ste na hladnom i nema izgleda da ubrzo budete na toplom i tamo i ostanete, nemojte pokleknuti pred obećanjem alkohola za brzo zagrevanje - jer posle toga sledi još brže hlađenje, koje može postati trajno.

Izvor: Krstarica