Daleke 1935 god, danas jedan od najčuvenih proizvođača pneumatika, Michelin, kupio je Citroen, postavivši za “patrona” gospodina Bulangera. Talentovan i ambiciozan, ovaj je odmah prionuo na posao i ubrzo ponudio projekat prototipa TPV (Tres Petite Voiture - veoma mali automobil), sposobnog da preveze četiri osobe i 50 kg tereta, a da prazan ne prebaci 300 kg.

Naime, cilj je bio zadovoljiti tadašnje kriterijume u kategoriji (slabo oporezovan), te razviti jeftin automobil, jednostavan za održavanje, sa maksimalnom potrošnjom između 4-5 litara i ogibljenjem sposobnim da apsorbuje nepravilnosti zemljanih puteva, tako da se u korpi punoj jaja ni jedno ne razbije!

Pomalo iz šale dat mu je naziv “guatre roues sous parapluie” (četiri točka ispod kišobrana), a sve zbog činjenice da ovaj nije imao metalni krov, vec platneni, koji se protezao sve do zadnjih branika! Takva su bila i sedišta, samo je sedalni deo neznatno postavljen.

Prvi "spaček" sakriven u podrumu tokom rata

Zamišljeno učinjeno - u predvečerje drugog svetskog rata, konstruisano je 250 primeraka novog vozila, kome je zvanično dodeljen naziv Tip A. Namera je bila predstaviti ga publici na predstojećem Salonu automobila u Parizu, 1939 god, koji se zbog poznatih događaja nikada nije održao.

Bilo kako bilo, začetnik “spačeka”, odnosno 2CV, imao je dvocilindrični motor od 375 cm3, hlađen vodom, koji je razvijao 8 ks pri 3.200 o/min i bio je sposoban da pogura vozilo do 60 km/h. Okupacijom Francuske, kako ne bi dospeli u ruke nemačke armije, svi primerci su uništeni, osim jednog, koji je bio skriven u podrumu biroa za razvoj Citroena u Parizu.

Zapravo još tri prototipa su "preživela", no ovi su pronađeni tek pre desetak godina, dobro skriveni na tavanu centra za probe u u mestu Ferte Vidame.

"Konzerva za sardine"

Po završetku rata, razvoj je ubrzan, tako da je TPV dobio savremeniji motor, i dalje dvocililindrični od 375 cm3, ali sada sa vazdušnim hlađenjem, po ugledu na motocikle. Ujedno je dobio i četiri brzine (prvi prototip imao je samo tri), no zbog nestašice metala, Citroen je na muci kako započeti serisku proizvodnju.

Najzad, 1949 god, opet pred pariski Salon automobila, proizvođač je predstavio definitivnu verziju, koja se po prvi put naziva 2CV Type A. Obogaćen električnim starterom motora (do tada je posedovao samo “kurblu”), pretrpeo je ogromne kritike, dobivši epitet konzerve za sardine.

Uprkos tome, vrlo brzo potražnja je nadmašila proizvodnju, te se na isporuku moralo čekati između 3 i 5 godina. Svetska slava tako je započeta i trajala je sve do 1990 godine, kada je prekinuta proizvodnja.




Izvor: MTS-Mondo

  za tekst

k'o da sam mu ja karoseriju pravio