Džejms Medison

Džejms Medison (Madison, James, rođen 16. marta,1751. u Port Konveju, Vermont - umro 28. juna 1836. u Mantpeliaru, Vermont, SAD), četvrti predsednik SAD (1809-17). Pošto je diplomirao na Koledžu u Nju Džerziju (sada Univerezitet Prinston) radio je u zakonodavnom domu države Virdžinije (1776-80, 1784-86). Na Ustavnoj konvenciji (1787), nacrt koji je predložila njegova Virdžinija poslužio je kao osnovni okvir i smernice za Ustav, što mu je donelo zvanje "tvorca Ustava". Da bi se ratifikovao Ustav, sarađivao je sa Aleksandrom Hamiltonom i Džonom Džejnom u Federalističkim novinama, serijom članaka o Ustavu i republičkoj vladi objavljivanim od 1787. do 1788. godine. (Medison je napisao 29 od 85 članaka). U predstavničkom domu SAD (1789-97), on je predlagač Povelje slobode. Razišao se sa Hamiltonom oko pitanja uvođenja implicitnog kongresnog ovlašćenja za formiranje narodne banke; Medison je osporavao takvo ovlašćenje, iako je kasnije, kao predsednik, zahtevao od Kongresa osnivanje narodne banke. U znak protesta zbog Zakona o strancima i pobuni, napisao je nacrt jedne od rezolucija iz Virdžinije i Kentakija 1789. (Tomas Džeferson je napisao drugu). Od 1801. do 1809. bio je Džefersonov državni sekretar.

Izabran za predsednika 1808, odmah se suočio s problemom britanskih smetnji neutralnim trgovačkim brodovima SAD, koje je Džefersonov zakon o embargu (1807) nije uspeo da zaustavi. U uverenju da Velika Britanija nastoji da trajno potisne američku trgovinu, Medison je objavio prekid odnosa sa Velikom Britanijom 1810. i potpisao objavu rata 1812. Tokom rata iz 1812. (koji je trajao od 1812. do 1814), Medison i njegova porodica bili su prisiljeni da pobegnu iz Vašingtona, a britanske trupe su u napadu zapalile rezidenciju i druge javne zgrade. Tokom Medisonovog drugog mandata (1813-17) osnovana je druga Banka Sjedinjenih Država i uvedena prva carinska tarifa u SAD. Penzionisao se i povukao na svoje imanje u Virdžiniji, Mantpeliar, sa suprugom Doli, (1768-1849), čije je političke sposobnosti uvek cenio. Učestvovao je sa Džefersonom u stvaranju Univerziteta u Virdžiniji i kasnije bio njegov rektor (1826-36); napisaoje bvrojne članke i pisma o političkim pitanjima.

Izvor: Wikipedia